foto (BETAPHOTO/DRAGAN KARADAREVIĆ)Ustav Srbije, u članu 5, jemči i priznaje političkim strankama demokratsko oblikovanje političke volje građana, ali tako da one ne mogu neposredno vršiti vlast, niti je potčiniti sebi, jer su, po članu 5 Ustava, građani nosioci suvereniteta, pa nijedan državni organ, politička organizacija, grupa ili pojedinac ne mogu prisvojiti njihovu suverenost, niti uspostaviti vlast mimo njihove slobodno izražene izborne volje.
Ali, u Srbiji je faktičko stanje daleko od onoga što Ustav predviđa. Predsednik Republike, po članu 111 Ustava, oličava državno jedinstvo, a pošto ono nije samo teritorijalno i nacionalno nego i političko, tom organu ne priliči da promoviše interese bilo koje političke stranke, a posebno one čiji je i sâm član.
Aleksandar Vučić je u stalnoj kampanji Srpske napredne stranke, a pošto redovno objavljuje i rezultate izbora pre izbornih komisija, ukazuje i na mogućnost njegovog učešća u samom narušavanju političke volje građana.
Junski lokalni izbori su masovno narušeni raznim oblicima uvežbanog glasačkog marifetluka.
Lokalne izborne komisije su u najvećoj meri odbacile ili odbile prigovore opozicionih koalicija. Gradska izborna komisija Novog Sada odbila je sve prigovore.
Gradska izborna komisija Niša od 36 prigovora prihvatila je samo šest, ali su preliminarni rezultati, po kojima koalicija SNS-a ima jedan glas više od opozicione koalicije, ostali isti.
Javna tužilaštva nisu usvojila nijednu krivičnu prijavu. Od sudova se ne očekuje da rezultate izbora, koje je saopštio Vučić, privede istini, jer se jedino tako može razumeti (parafraziram) da su za njega izbori završeni i da se njima neće baviti, jer ima preča posla (svesrpski sabor bez Srba sa Kosmeta i iz Hrvatske).
Ustavni sud je sebe već isključio iz zakonom predviđene zaštite izbornog prava građana, neodlučivanjem u izbornim predmetima.
Zbog svega toga vlast će i nakon ovogodišnjih izbora biti uspostavljena mimo slobodno izražene izborne volje građana, baš kao i nakon prošlogodišnjih.
Da li je i kako ovakvom ishodu lokalnih izbora, doprinela i opoziciona koalicija? Jeste, ali ne direktno.
Ta koalicija je imala devet asocijacija koje su se, uz učešće Pro-Glasa, saglasili da se beogradski izbori zakažu tek pošto se do jeseni obezbedi da budu fer i pošteni.
Kada je poziciona koalicija pristala da se izbori održe 2. juna 2024.godine, šestočlana većina opozicione koalicije se s tim saglasila, dok je tročlana manjina bila protiv, što ih je i razjedinilo.
Ako je demokratija oblik političkog delovanja zasnovan na većini, a jeste, i ako se, zbog promenjenih okolnosti, sporazum može izmeniti ili raskinuti, a može, onda je i u ovom slučaju postignuti sporazum mogao biti izmenjen.
Pošto manjina nije sledila većinu razjedinjenje i dalje traje.
A to je imalo za posledicu značajan pad izlaznosti opozicionih birača, usled čega pozicioni izborni marifetluk nije mogao biti neutralisan u meri potrebnoj da se spreči namera ovoučićene vlasti da: uništi arhitektonsku celinu Beogradskog sajma, sruši Generalštab i hotel Jugoslaviju, prekine dalje abudabiranje ,,Beograda na vodi“, onemogući izgradnju megalomanskog fudbalskog stadiona u Surčinu…
Ni parlamentarni izbori decembra prošle godine nisu bili fer i pošteni.
Pa je kompletna opoziciona manjina ušla u Narodnu skupštinu, bez obzira što je Ustavnom sudu i sama podnela zahtev da se izbori ponište.
Ako je to mogla, onda nije jasno zašto im smeta da i razjedinjena opoziciona većina uđe u Skupštinu grada Beograda i skupštine njenih opština.
Utoliko pre što se saglasila da i sâma učestvuje na izborima za poslanike vojvođanske Skupštine i odbornike vojvođanskih gradova i opština, kao i za odbornike u svim gradovima i opštinama centralne Srbije.
Ovogodišnji junski izbori nisu se ni po čemu razlikovali od prošlogodišnjih decembarskih izbora, pa ako razjedinjena opoziciona manjina kaže da junski izbori ,,nisu bili izbori“, onda se i za njihove izabrane predstavnike u parlamentu može reći da nisu narodni poslanici.
Bez obzira što su obavljeni suprotno Ustavu i zakonu, ovogodišnji junski izbori i prošlogodišnji decembarski izbori ušli su u pravni poredak države Srbije, jer nisu poništeni.
Uprkos svemu, ovogodišnji izbori će ostati u sećanju zbog samoorganizovanja građana u Novom Sadu, Beogradu, Nišu, Kragujevcu, Čačku, Valjevu… sa ciljem da autokratiju nekako vrate demokratiji.
S takvom namerom su se uključili u politiku doktor prava Savo Manojlović iz Beograda, nosilac liste pokreta ,,Kreni – Promeni“ i doktor medicine Dragan Milić iz Niša, nosilac istoimene liste grupe građana.
Prvi je ostvario značajne rezultate u zaštiti životne sredine.
Drugi je, kao kardiolog zajedno sa lekarima u bolnici kojom rukovodi, besplatnim prekovremenim radom stornirao listu čekanja, a sada želi da organe vlasti u jedinicama lokalne samouprave oslobodi uticaja centralnih organa vlasti.
Oni su dobro sarađivali jer su protiv autoritarne vlasti, ali se razlikuju po tome što doktor prava smatra da u tom cilju mogu poslužiti i protesti građanske neposlušnosti, dok se doktor medicine isključivo zalaže za institucionalne načine ostvarivanja i zaštite prava.
Zbog ove razlike, Sava treba da objasni šta podrazumeva pod ,,građanskom neposlušnošću“ čega u Ustavu nema, dok Dragan treba da saopšti šta će učiniti ako institucije autoritarne države ne priznaju da je njegova koalicija izvojevala pobedu na niškim izborima, što se u ovakvoj Srbiji jedino i očekuje.
Autor je bivši sudija Vrhovnog suda i univerzitetski profesor u penziji
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
