U jučerašnjem prvom krugu predsedničkih izbora u Francuskoj zabeležena je velika izlaznost građana na birališta do 12 časova – 31,21 odsto, prema 21,4 odsto 2002. Iako je u velikim gradovima u popodnevnim časovima najveća izlaznost, u Parizu je do podne izašlo već preko 24 odsto, četiri odsto više nego 2002.
U jučerašnjem prvom krugu predsedničkih izbora u Francuskoj zabeležena je velika izlaznost građana na birališta do 12 časova – 31,21 odsto, prema 21,4 odsto 2002. Iako je u velikim gradovima u popodnevnim časovima najveća izlaznost, u Parizu je do podne izašlo već preko 24 odsto, četiri odsto više nego 2002. Kako je u celoj Francuskoj bilo izuzetno lepo vreme očekivalo se da je većina odložila glasanje za kasne popodnevne sate.
Na veliku izlaznost je već pre izbora ukazivao rekordan broj novoupisanih glasača, kao i do sada nezabeležen broj, preko milion građana, koji su ovlastili drugu osobu da glasa za njih. I u prekomorskim departmanima, gde su birališta već zatvorena, kao na Novoj Kaledoniji i Reunionima, zabeležena je veća izlaznost nego pre pet godina.
Takođe, očekivalo se da će do 20 časova, kada se zatvaraju birališta, glasati oko 75 odsto od preko 44 miliona građana. Zvanični rezultati biće poznati danas. Teško je reći koji kandidat će izvući najveću korist od povećane izlaznosti, jer je ona primećena kod svih socijalnih struktura, kako u siromašnim predgrađima velikih gradova tako i u seoskim delovima Bretanje gde je, do sada neviđeno, bilo redova pre otvaranja birališta.
Velika verovatnoća je da se dva od tri vodeća kandidata nađu u drugom krugu, Nikola Sarkozi kandidat Ujedinjenog narodnog pokreta (UMP) i Segolen Roajal kandidatkinja Socijalističke partije (PS). Obazrivi, sećajući se iznenađenja od pre pet godina kada se neočekivano Le Pen našao u drugom krugu, ne isključuje mogućnost da se to ponovi i sada, iako je, po poslednjim ispitivanjima javnog mnenja, on imao pet odsto glasova manje od trećeplasiranog Bajrua.
Nikad veća neizvesnost nije vladala kao ove godine na sam dan izbora. Svaki peti građanin nije odlučio za koga će da glasa, da li po srcu za jednog od 12 kandidata ili po razumu za jednog od četiri kandidata koji imaju šansu da se nađu u drugom krugu? Glasanje po srcu je možda uludo straćeno. Glasanje po razumu možda neće dovesti do promena koje se priželjkuju.
Bez obzira na to ko će da ispadne posle prvog kruga i ko će biti predsednik nakon drugog, bez sumnje će Francuska posle 6. maja doživeti značajne promene. Ovo su prvi predsednički izbori u kojima nije učestvovao aktuelni predsednik države ili predsednik vlade. Iako je svaki od tri kandidata, od kojih će se jedan useliti u Jelisejsku palatu već bio u nekoj prethodnoj vlasti, niko od njih nije bio na njenom čelu, nije bio kreator politike, već samo sledbenik politike drugih. Svi pripadaju novoj generaciji političara, najmlađi Sarkozi ima 52 godine, Roajalova 54, a Bajru 56. Odlazeći predsednik Širak može svima da bude otac po godinama. Najveći položaj „državni ministar“, što odgovara našem potpredsedniku vlade, zauzimao je Sarkozi. Roajalova i Bajru su bili samo ministri, što ne znači da će, dođu li na mesto predsednika, slediti tu politiku. Najzad, svi su se tokom kampanje zalagali za promene.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
