Glasovi farmera presudni za budućnost Unije

Ekonomski sunovrat koji je Irska doživela u proteklom periodu predstavljao je okosnicu političkih rasprava uoči drugog izjašnjavanja o Ugovoru. Zanimljivo je da su i protivnici i zagovornici sporazuma koristili goruće probleme kao argument za ubeđivanje birača da podrže njihove stavove. Evroskeptici predvođeni strankom Šin Fejn, tvrde da vlada pokušava da „zastraši“ glasače tvrdnjama da se državi „crno piše“ ukoliko ne podrže dokument koji je od presudnog značaja za budućnost Unije. Štaviše, neki ocenjuju da Dablin takvim porukama „prislanja pištolj uz slepoočnicu“ svojim sunarodnicima.

Nasuprot tome, većina vodećih stranaka i poslovni ljudi smatraju da podrška Ugovoru predstavlja recept za prevazilaženje gorućih ekonomskih problema. Šef aviokompanije „Rajaner“, Majkl O’Liri nedavno je objavio oglas u kojem obećava besplatan prevoz za milion Iraca ukoliko podrže taj dokument. „Naša privreda se suočava s velikim problemima. To što nismo potonuli možemo samo da zahvalimo Evropskoj banci, zbog čega je podrška Iraca Ugovoru apsolutni imperativ“, ocenjuje O’Liri.

Ankete takođe pokazuju da će 68 odsto farmera glasati za sporazum, što predstavlja zaokret u odnosu na prvi referendum i može biti presudno za ishod glasanja, budući da većina irskih birača živi od poljoprivrede u seoskim sredinama. „Prošle godine suočili smo se s katastrofalnom situacijom, budući da su u seoskim izbornim jedinicima farmeri uglavnom predstavljali odlučujući faktor za neuspeh referenduma“, navodi se u saopštenju vlade.

Ipak, neki farmeri uključili su se u kampanju „Seosko stanovništvo protiv Lisabonskog ugovora“, iz straha da će ih stupanje na snagu tog dokumenta lišiti sredstava za život. Među njima je i Džejms Rejnolds, stanovnik sela Edžvorston, udaljenog 100 kilometara od irske prestonice, koji je ceo život proveo gajeći stoku na imanju od oko pedeset hektara. On tvrdi da bi ratifikacijom Ugovora bio pogoršan položaj njegove porodice.

Jačanje međunarodne pozicije

Lisabonski ugovor potpisan je 13.12. 2007. u prestonici Portugala. Dokument poznat i kao „Reformski ugovor“ stupiće na snagu nakon što bude ratifikovan u svim parlamentima članica Unije. Do sada su dokument potpisale 23 države EU. Zagovornici Ugovora smatraju da će taj sporazum omogućiti EU da se stabilizuje kao uravnotežena struktura podeljenog nacionalnog i nadnacionalnog suvereniteta. U obrazloženju Ugovora predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso naglasio je da se EU ovim sporazumom „vraća samoj sebi“, da će bolje služiti svojim građanima i predlagati, a ne nametati rešenja svetskih pitanja, što bi ojačalo njenu poziciju na međunarodnoj sceni.