Foto: Pixabay/Vnukko
Preko aplikacija Viber i WhatsApp proširila se glasovna poruka u kojoj se navodi kako su u laboratorijama Medicinskog univerziteta u Beču utvrdili kako je u Italiji došlo do ovako teške situacije zbog toga što su ljudi koristili ibuprofen i slične lekove te da oni doprinose stvaranju teže kliničke slike kod COVID-19.
Vrlo brzo se preko Twittera oglasio i sam Medicinski univerzitet u Beču demantujući kako su oni to utvrdili:
Ova poruka je došla i do korisnika u BiH i regionu, piše VOA, a istovremeno, francusko Ministarstvo zdravlja je izašlo s obaveštenjem za javnost kako ne preporučuju uzimanje anti-inflamatornih (protivupalnih) lekova poput kortizona i ibuprofena jer predstavljaju „pogoršavajući faktor i mogu otežati stanje pacijenta“.
Međutim, nema čvrstih naučnih dokaza o negativnom uticaju uzimanja nesteroidnih protivupalnih lekova (NSAID/Non-Steroid Anti Inflammatory Drugs) kod pacijenata koji imaju COVID-19. To su objasnili u subotu uveče rektor Medicinskog univerziteta u Beču Markus Müller i farmakolog Michael Freissmuth za APA.
Hipoteza o ovome pojavila u nekim renomiranim medicinskim časopisima npr. Lancet i British Medical Journal i na Internetu poslednjih dana. Radi se samo o hipotezi, zasnovanoj na tome kako ibuprofen povećava broj ACE2 receptora na membrani ćelija, a koji su svojevrsne „kapije“ za virus SARS-CoV-2. Povećana ekspresija ovih receptora bi mogla ubrzati protok virusa u ćelije.
Lekovi koji se koriste u lečenju hipertenzije i koji sprečavaju zatajenje srčanog mišića, uglavnom ACE inhibitori i blokatori receptora angiotenzina II-ARB) povećavaju razinu ACE2 receptora te se javio strah među ovim bolesnicima od toga da njihove terapije mogu biti faktor rizika kod COVID-19. Međutim, upozorenja naučnika su da trebamo biti oprezni s tim hipotezama i sve nebrojeno puta proveriti.
„Nema tu ništa. Stvar s ibuprofenom je problem analize podgrupa“, rekao je rektor Medicinskog univerziteta u Beča Markus Müller, klinički farmakolog, za Austrijsku press agenciju (APA).
Jasno je da ljudi koji dobiju glavobolju ili simptome nalik gripu sve češće pribegavaju lekovima protiv glavobolje ili nesteroidnim protivupalnim lekovima. Konstrukcija veze s COVID-19 iz ovoga je pogrešna i nije uzročno-posledična. Članak iz Lanceta se bazirao na podgrupama dijabetičara i osoba s povišenim krvnim pritiskom, a ne na opštoj populaciji.
I u samom Lancetu u tekstu naglašavaju da je ovo samo hipoteza i da nije utvrđena uzročno-posledična veza između korišćenja ovih medikamenata i teže kliničke slike kod COVID-19.
Treba imati na umu da je za skidanje temperature prvi lek paracetamol, pogotovo kod kardiovaskularnih bolesnika na terapiji, kod kojih visoke doze ibuprofena (i generičkih lijekova koji se zasnivaju na ibuprofenu/brufenu) nose određeni rizik, kao i duže korišćenje ovog i ličnih lekova. Ibuprofen i drugi NSAID lekovi povećavaju rizik od srčanog udara, ali samo u visokim dozama i kada se koriste duže vreme.
Treba ih koristiti pažljivo, a kardiovaskularni bolesnici bi trebalo da se posavetuju sa svojim lekarom oko upotrebe ovih lekova.
Ipak, ne savetuje se ni prekidanje terapije NSAID, ACE i ARB lekovima „na svoju ruku“, nego se treba posavetovati sa svojim lekarom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
