Glavne teme ocene i izostanci

Na skali od 1 do 10 učenici su saradnji sa odeljenskim starešinom ocenili ocenom 8,58, a roditelji 9,07. Zanimljivo je da su roditelji sa višim stepenom obrazovanja manje zadovoljni saradnjom sa odeljenskim starešinom nego oni sa nižim stepenom obrazovanja.

Ovo su neki od podataka iz istraživanja urađenog u okviru projekta Pedagoškog društva Srbije i Unicefa „Korak napred u saradnji odeljenskog starešine i roditelja“. Kao rezultat tog projekta nastala je publikacija „Vodič za odeljenske starešine“, sa ciljem da im pomogne da bolje razumeju svoju ulogu i unaprede saradnju sa roditeljima.

Istraživanje u kojem je učestvovalo 238 roditelja i 362 učenika petog, šestog i sedmog razreda osnovne i prva tri razreda srednje škole iz 10 gradova u Srbiji pokazalo je odeljenske starešine roditelje najčešće informišu o školskom uspehu i izostanku đaka ili se bave ogranizacionim pitanjima o ekskurzijama i izletima. S druge strane, roditelji su zainteresovani i za teme poput motivacije učenika, nasilja, kako ovladati tehnikama učenja…

Većina (97 odsto) anketiranih roditelja je navela da roditeljski starešina uvažava njihove predloge, da poštuje roditelje (91,7 odsto) i da imaju iskrenu i otvorenu komunikaciju (97,8 odsto). Kada je reč o oblicima saradnje, roditelji ističu da su najčešći sastanci na nivou odeljenja, razreda ili grupe, otvorena vrata i individualni razgovori putem telefona, SMS ili mejla.

Naveli su da im od oblika saradnje najviše odgovaraju razgovori putem telefona, SMS-a i i-mejla (68 odsto) i otvorena vrata (67,3 odsto). Zanimljivo je da saradnju koja podrazumeva veću uključenost porodice, a koja se retko organizuje, roditelji ocenjuju kao manje poželjnu.

Jedno od pitanja u anketi je bilo i kakvog odeljenskog starešinu žele učenici i njihovi roditelji. Đacima je najvažnije da odeljenski starešina ume da pomogne učeniku, da je spreman da gradi i neguje kvalitetnu saradnju sa roditeljima, da ima razvijene veštine komunikacije, što podrazumeva i ljubaznost, da je dobro raspoložen i da ima dobru saradnju sa ostalim nastavnicima. Roditelji takođe ističu značaj spremnosti za saradnju i veštine komunikacije, a kao važan izdvajaju i obrazovni i vaspitni uticaj odeljenskog starešine na učenike.

Roditelji u značajno većem procentu od učenika tvrde da su u potpunosti iskreni u kontaktu sa odeljenskim starešinom.

Na pitanje na koji način bi roditelji mogli da se uključe u rad škole i doprinesu da se unapredi rad odeljenskog starešine, 30 odsto roditelja je navelo učešće u dobrotvornim akcijama, 23 odsto u projektima, 22 odsto angažovanje u organizaciji izleta i ekskurzija, a 20 odsto učešće u realizaciji nekih nastavnih sadržaja. Oko 17 odsto vidi svoju ulogu u organizaciji vannastavnih aktivnosti, isti procenat u kulturnim manifestacijama škole, a oko 13 odsto bi dalo svoj doprinos u radu stručnih organa škole. Rezultati su pokazali i da petina roditelja ne zna kako bi mogli da se uključe u rad škole.

Školski uspeh je najzastupljeniji povod za saradnju odeljenskog starešine i učenika – to je reklo 66 odsto anketiranih đaka. Trećina kao povod ističe ponašanje, 28 odsto odnose među učenicima. Svaki peti đak kaže da je povod bio odnos drugih nastavnika prema njemu ili drugim učenicima, 18,3 odsto učenika navodi da je tema susreta bilo da ga razredni podstiče motivaciju za dalji rad, a 16 odsto da je povod njihovo interesovanje u vanškolskim aktivnostima. Tek svaki deseti anketirani učenik je naveo kao razlog potrebu da se bolje upozna sa razrednim radi unapređenja saradnje.

Učenici osnovnih škola u značajno većem procentu od srednjoškolaca tvrde da njihove odeljenske starešine realizuju neformalne zajedničke aktivnosti. S druge strane, učenici srednjih škola u značajno većem procentu tvrde da njihove odeljenske starešine realizuju razgovor telefonom, putem SMS-a i komunikaciju mejlom.

Statistički značajna razlika s obzirom na školu koju đaci pohađaju postoji u slučaju tema „Druženje u školi“, „Edukativne teme“, „Podsticanje grupnog i timskog rada“, „Odnosi učenik-učenik“ i „Nenasilna komunikacija“. Učenici osnovnih škola u značajno većem procentu od srednjoškolaca tvrde da njihov odeljenski starešina realizuje sve navedene teme.

Osnovci u mnogo većem broju od srednjoškolaca kažu da njihov razredni starešina prati aktivnosti koje se odnose na učenje (tehnike učenja, radne navike učenja, motivacija učenika za učenje), druženja u odeljenju, posebnih interesovanja i uključenosti u dodatnu nastavu… Osnovci u mnogo većem procentu od srednjoškolaca smatraju da odeljenski starešina izuzetno poštuje učenike, dok ovi drugi kažu da on uvažava ili formalno poštuje učenike. 

Nezainteresovanost

Odeljenske starešine posebno ističu problem nezainteresovanosti roditelja za saradnju. Većina navodi da, uprkos time što ih pozivaju da prate rad svog deteta i učestvuju u životu škole, roditelji ne dolaze. Sa povećanjem uzrasta učenika taj problem biva sve izraženiji. U pojedinim školama čak 40 odsto roditelja odbija ili ignoriše pozive za saradnju.