Glavni „državni“ igrači vladike Irinej i Porfirije

U ovoj grupi vladika navodno je i predsedavajući Sinoda mitropolit dabrobosanski Hrizostom (Jević), koji je prvi u javnost izneo mogućnost da se izbor novog patrijarha izmesti iz beogradske Patrijaršije zbog pandemije virusa korona.

U crkvenim krugovima šire se spekulacije da je mitropolit Hrizostom na poslednjoj sednici Sinoda pre dva dana bio naglasan.

Iako je reč o presedanu u crkvenoj praksi, izborni „paket-aranžman“ – spavanje u Hiltonu, saborsko glasanje u kripti Spomen-hrama Svetog Save na Vračaru, navodno su podržali: episkopi bački Irinej (Bulović), šumadijski Jovan (Mladenović), kruševački David (Perović) i mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije (Perić), kao član-zamenik u „crkvenoj vladi“ posle smrti patrijarha Irineja, kog na mestu „Broja 1“ zamenjuje mitropolit Hrizostom.

U ovom trenutku teško je reći koliko će vladika 18. februara izabrati Patrijaršiju umesto Hiltona i da li će „bojkotovati“ i sinodsku odluku o spuštanju izbornog Sabora u kriptu svetog kneza Lazara, za koju tvrde da je neadekvatna za izbor novog patrijarha, jer je pokrivena kamerama i nema neophodne uslove privatnosti.

Deo episkopata nezadovoljan je što se i pre početka zasedanja izborni Sabor suočava sa velikim pritiscima vlasti koja se, kako nezvanično procenjuju pojedini krugovi u vrhu SPC, ponaša kao da ne preza ni od raskola u Crkvi.

Sinod bi do glasanja za novog poglavara SPC trebalo da se sastane 16. februara, kad bi teoretski mogao da izmeni spornu odluku.

Danasovi crkveni izvori ne isključuju mogućnost da bi Sabor, kao crkvena institucija starija od „crkvene vlade“, na početku zasedanja 18. februara mogao da odluči da se vrati „kući“ – u Patrijaršijski dvor.

Pojedini mediji tvrde da iza izbora hotela Hilton navodno stoje dvojica „sinodalaca“ – episkopi bački Irinej i šumadijski Jovan, koji su time  (ne)svesno dali alibi za optužbe na račun Crkve za rasipništvo u doba boleština i nemaštine.

Za sada se ne zna ni ko treba da platiti za „pet zvezdica“ u jednom od naprednjačkih poduhvata u srcu Beograda, prevoz do Vračara, mada Hram nije daleko ni pešice, kao i svu neophodnu tehničku logistiku za zasedanje u Kripti kneza Lazara, iza čijeg je oltara sahranjen patrijarh Irinej, a kraj njega su prazne grobnice za njegove naslednike na tronu Svetog Save.

U najzlobnijim komentarima spekuliše se da bi sve ove izborne udobnosti mogle na budu na račun predsednika Srbije Aleksandra Vučića, između čijeg je novčanika i državnog budžeta i do sada stajao znak jednakosti, što je slučaj i sa završetkom radova u Hramu.

Ako su „zlobnici“ u pravu, to bi moglo da znači da je Vučić stisnut KiM, aferama, mafijom, lažiranim ekonomskim uspesima i trkom za svetski vrh u brzini vakcinisanja stanovništva, gotovo panično zainteresovan za ishod izbornog Sabora.

Pojedini ruski crkveni analitičari procenjuju da je Vučiću zbog KiM potrebna javna podrška novog crkvenog poglavara, koji bi kao i njegov prethodnik „simulirao“ utisak da iza Vučićeve politike stoji cela SPC.

To bi moglo da bude i jedno od objašnjenja zbog čega je Vučić  „režiju“ Sabora prepustio, kako se nezvanično priča, svom šefu diplomatije Nikoli Selakoviću i njegovim crkvenim kanalima, aktuelnom Sinodu u kome je velika koncentracija kandidata.

Vladika Irinej bački i njegov duhovni sin mitropolit Porfirije pominju se u svim kombinacijama kao glavni državni „igrači“ u trci za „belu panu“.

Takođe se spekuliše i da Vučić pokušava da preko njih u „trojnu kandidaturu“ ubaci samo svoje kandidate i time spreči da se ime episkopa budimljansko-nikšićkog Joanikija (Mićovića), administratora Mitropolije crnogorsko-primorske, nađe u jednoj od tri koverte u „apostolom žrebu“ u drugom krugu izbora.

Tu su i vladike sa liste „kompromisnih rešenja“ na kojoj se, kako se priča, kod vlasti najbolje za sada kotira vladika šumadijski Jovan. Takođe se spekuliše i da mitropolit Hrizostom nije bez ambicija, ali da traži „glasačko telo“.

On je navodno pod posebnim pritiskom zato što je kao predsedavajući Sinoda odbio da potpiše račune za radove na Svetosavskom hramu Selakovićevim glavnim „igračima“ u SPC – vikaru patrijarhovom i v. d. nastojatelju Hrama – episkopu remezijanskom Stefanu (Šariću) i bivšem ličnom sekretaru pokojnog patrijarha Irineja – Dejanu Nakiću.

Vladika David je, za sada, u sinodskim planovima za upražnjeno mesto na Cetinju.

Svi u Banjaluku

U vrhu SPC spekuliše se da su početkom februara vladika bački Irinej i mitropolit Porfirije u društvu još dvojice vladika – sremskog Vasilija (Vadića) i banatskog Nikanora (Bogunovića) navodno išli kod episkopa banjalučkog Jefrema (Milutinovića) da ga ubeđuju da bude njihov kandidat.

On je navodno posle dugog nećkanja pristao.

Kako se spekuliše, vladika Jefrem pre toga je navodno odbio „drugu stranu“ – neistomišljenike vladike bačkog među arhijerejima, sa obrazloženjem da je za novog patrijarha potreban mlađi kandidat.

Na prošlim crkvenim izborima 2010. vladika Jefrem je dobio priličan broj glasova kao i vladika Irinej bački, koji je tad ušao u trojnu kandidaturu.

Optužbe i crta

Sa poslednje sinodske sednice procurelo je i da je vladika bački Irinej navodno optužio umirovljenog episkopa bivšeg zahumsko-hercegovačkog Atanasija (Jevtića) da stoji iza pisma grupe vladika koji su tražili da se izborni Sabor održi u Patrijaršiji i pre nego što se „crkvena vlada“ odlučila za Hram i Hilton.

Vladika Atanasije, inače najoštriji kritičar Vučićeve politike, kao episkop u penziji nema pravo ni da glasa niti da bude biran za patrijarha, ali u crkvenim krugovima važi za jedini autoritet u SPC koji posle smti mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija (Radovića) može da stane na crtu vladiki bačkom Irineju.