Glavni pomoćnik Bin Ladena priznao krivicu

Kalid Šeik Muhamed, pripadnik Al Kaide priznao je juče na saslušanju u vojnoj bazi Gvantanamo na Kubi da je kriv za bombaške napade u SAD od 11. septembra 2001,navodi se u transkriptu koji je objavio Pentagon. Muhamed je, takođe, priznao svoju puni ili delimičnu odgovornost za više od 30 terorističkih napada i zavera. „Odgovoran sam za operaciju od 11. septembra od A do Š“, dodao je on. U obimnom saopštenju, Muhamed, koji je i glavni pomoćnik Osame bin Ladena, izjavio je da su njegove akcije bile deo vojne kampanje. „Nisam srećan što je ubijeno 3.000 Amerikanaca“, izjavio je Muhamed na lošem engleskom jeziku. Čak sam žalostan jer ne volim da ubijam žene i decu“, navodi se na 23. strani izveštaja. On je dodao da su „jezik rata upravo žrtve“. Muhamed je odbacio da govori pod zakletvom, jer mu to, kako je rekao, njegova religiozna uverenja zabranjuju. Ali je dodao da je govorio istinu.
Iako su američki zvaničnici i ranije povezivali Muhameda sa napadima od 11. septembra 2001, on je prvi put detaljno, svojim rečima, objasnio celokupne globalne terorističke aktivnosti, od planova za bombaške napade u Njujorku i Londonu do zavera za atentate na bivše predsednike SAD Džimija Kartera i Bila Klintona, kao i pape Jovana Pavla II.
Na saslušanju su sumirani neki od dokaza Pentagona koji idu u prilog proglašenju Muhameda za neprijateljskog borca, uključujući i kompjuter koji sadrži informacije o otmičarima aviona 11. septembra, pisma od Bin Ladena i detalje o drugim zaverama. Svi ti dokazi su zaplenjeni kada je Muhamed uhapšen.
Prema pravilima tribunala, Mohamedu je pomagao „lični predstavnik“, a ne advokat. Njegov zahtev da pozove dva svedoka odbijen je. Iako su nekada ovakva saslušanja delimično bila otvorena za javnost, niz nedavnih saslušanja 14 takozvanih visoko vrednih zatvorenika, koji su prebačeni u Gvantanamo iz tajnih zatvora CIA prošle godine, bila su zatvorena za javnost. Sem Muhamedovog transkripta, Pentagon je juče objavio i transkripte sa saslušanja Abu Raradž al Libija i Ramzija bin al Šiba, takođe visokih operativaca Al Kaide. Optuženi imaju pravo da ulože žalbe na zaključke tribunala federalnom Apelacionom sudu u Vašingtonu. Ne osporavajući svoju krivicu, Mohamed je zatražio od vlade SAD da bude poštena prema drugim zatvorenicima. On je dodao da su mnogi ljudi koji su uhapšeni pod sumnjom da su učestvovali u napadima od 11. septembra nevini.
Muhamed je, u saopštenju, opisao sebe kao „vojnog operativnog komandanta za sve operacije Al Kaide širom sveta“. On je, takođe, preuzeo odgovornost i za bombaški napad na Svetski trgovinski centar 1993. i bombaški napad na noćni klub na Baliju 2002. Prema njegovim rečima, njegove mete nakon 11. septembra bile su, između ostalog, i poslovne zgrade u Čikagu, Los Anđelesu i Njujorku, berza u Njujorku i druge finansijske mete. Takođe, on je naveo i Panamski kanal, zatim Big Ben u Britaniji, zgrade u Izraelu, američke ambasade u Indoneziji, Australiji i Japanu, izraelske ambasade u Indiji, Azerbejdžanu, Filipinima i Australiji, aerodrome širom sveta, kao i nuklearna postrojenja u SAD.
Muhamed je rekao da je i vodio „ćeliju za proizvodnju biološkog oružja, kao što su antraks i druga. Priznao je da je učestvovao u „praćenju i finansiranju pokušaja atentata na nekoliko američkih predsednika, među kojima je i Karter. Dodao je da je odgovoran i za zaveru za ubistvo Klintona na Filipinima 1994. Operativac Al Kaide sprečio je na jučerašnjem saslušanju svog predstavnika da objasni da nije on isključivo odgovoran za pokušaj ubistva pape Jovana Pavla II 1995. tokom njegove posete Filipinima.
Mohamed (41) je etnički Pakistanac, odrastao u Kuvajtu. Diplomirao je na univerzitetu u Severnoj Karolini 1986. Uhapšen je 1. marta 2003. u Pakistanu, i držan je u tajnom zatvoru CIA.