Glavobolja za Sarkozija

Francuski prosvetari stupili su juče u štrajk, nezadovoljni prvenstveno zbog toga što će od nove školske godine biti ukinuto 11.200 radnih mesta u osnovnim i srednjim školama. Pored toga, vlada je već najavila da će nastaviti sa smanjenjem broja zaposlenih u obrazovanju i 2009. godine kako bi se smanjio budžetski deficit. U Francuskoj u obrazovanju radi 1,1 milion osoba, a svako drugo mesto, upražnjeno posle odlaska zaposlenog u penziju, neće biti popunjeno.
Kako učenici i program ne bi trpeli, nastavnici i profesori će nedostatak broja zaposlenih nadoknaditi prekovremenim satima. Zaposleni ističu da će s prekovremenim satima, odnosno povećanjem broja učenika na jednog nastavnika, biti onemogućen individualan rad sa učenicima. Nezadovoljni su i jer nadoknada za prekovremeni rad neće uticati na njihove buduće penzije ili plaćanja sa biroa za nezaposlene u slučaju eventualnog gubitka posla.
Nezadovoljni su i učenici koji su, podržavajući svoje nastavnike, „štrajkovali“ još u aprilu. Udruženja roditelja smatraju da će učenici trpeti i da će drugo polugodište ove školske godine biti dovedeno u pitanje. Odziv zaposlenih na poziv sindikata na štrajk je u svim delovima zemlje bio veliki. Procenjeno je da je oko dve trećine prosvetara stupilo u štrajk.
Većinski sindikat nastavnika osnovnih škola je objavio da je odziv na štrajk u osnovnom obrazovanju bio u proseku 63 odsto, dok je u pojedinim delovima zemlje (regija Pariza, Savoja, oblast Pirineja, Šantal) bio čak 75 odsto.
Program minimalnog rada se pokazao kao neefikasan, malo opština ga je primenilo, naročito u opštinama u kojima su na vlasti socijalisti. Minimalan rad podrazumeva da nastavno osoblje koje ne štrajkuje, opštinski službenici koji rade u službama za decu i posebno angažovani dečiji zabavljači brinu o deci, koja bi bila zbrinuta u školama dok su im roditelji na poslu. Socijalistička partija smatra da se tako „umanjuje pravo na štrajk zaposlenih u obrazovanju i zbog toga su mnoge opštinske uprave odbile da primene program minimuma rada“ koji, međutim, velika većina Francuza podržava.
Vlada Fransoa Fijona i predsednik države Nikola Sarkozi strahuju da bi zaposleni mogli, ne uspeju li ovim štrajkom da omekšaju poziciju vlade, da stupe u dugotrajniji štrajk na početku nove školske godine. Početak školske godine je period kada se lako stupa u štrajk, posebno u Francuskoj, jer su porodični budžeti tada posebno opterećeni dodatnim troškovima za školsku opremu.
Štrajkovi, inflacija i stagnacija ili pad kupovne moći zaposlenih, ali i neposlušnost poslanika partije na vlasti, Ujedinjenog narodnog pokreta (UMP), sve više opterećuju predsednika Nikolu Sarkozija. U utorak je tokom rasprave o zakonu koji je predložila vlada u skupštinskoj sali bilo samo 273 poslanika od 577. Uglavnom su izostali poslanici UMP, tako da je prošao predlog poslanika Komunističke partije da se zakon isključi iz procedure. Većina poslanika UMP nije bila prisutna iz nehata ili zbog nezadovoljstva politikom sopstvene stranke.