„Gledam kako mi gori radno mesto“

Požar je izbio oko 20 sati u četvrtak uveče, a stavljen je pod kontrolu nakon višečasovne borbe vatrogasaca, u petak oko dva sata ujutru.

Ipak i juče ujutru se dimilo u delovima Centra, a gust dim se vio iznad bloka 70.

Ljude koji žive u blizini začudio je MUP koji je oko 21.30 u četvrtak saopštio da je požar lokalizovan, dok se istovremeno višemetarski plamen širio iznad centra.

Da li verovati saopštenju MUP ili sopstvenim očima bila je lako rešiva dilema.

Oko 23 sata činilo se da požar jenjava, ali se pola sata kasnije razbuktao.

Plamen se činio još jači i viši, a čule su se i detonacije, verovatno plinskih boca i zapaljivog materijala u prodavnicama.

Stanari okolnih zgrada bili su zabrinuti i zbog toga što se u blizini centra nalazi OMV benzinska pumpa, pa su se neki iz obližnjih zgrada, za svaki slučaj, privremeno evakuisali.

Kao i mladić sa početka teksta, mnogi, Kinezi koji su prošli pola sveta da bi radili u gradu za koji možda nisu ni čuli, ali i stotine „lokalaca“ koji su kod njih zaposleni, brinuli su se šta će biti sa njihovim poslom.

Mnogi će očigledno ostati bez njega i zarade, pošto je u požaru izgorelo desetine prodavnica. Iako velika, šteta se ipak čini manja nego što je mogla da bude.

Uništeni su krov i sprat, skoro polovina starog „zeleno plavog“ dela Kineskog centra, dok je novi „beli“ pošteđen.

Po prirodi vredni Kinezi pokušavali su da deo robe iz prodavnica izvade dok je vatra još gorela, ali im policija i vatrogasci preksinoć to nije dozvolila.

Ujutru su zato masovno krenuli da izvlače robu iz prodavnica i ređaju na svim površinama koje su našli.

Svesni štete koje su komšije Kinezi doživeli, „lokalcima“ sada nije smetalo što su im zelene površine zauzele kartonske kutije.

Na pitanje šta se desilo, kako će dalje, retki Kinezi koji su jedva dizali glavu od svog problema, kratko su odgovarali „ne zna, ne zna“ i nastavljali da obilaze oštećene radnje, kupe i iznose robu.

Sa kineskom vrednoćom verovatno se može porediti samo radoznalost domaćeg stanovništva, koje ni policijska upozorenja da je opasno nisu mogla da spreče da se sinoć i jutros okupljaju ispred zgrade koja gori i dimi se.

„Sevali“ su mobilni, a u pojedinim trenucima je bila gužva kao na obližnjem Savskom keju. Mladi i nešto stariji, roditelji sa decom, kućnim ljubimcima…

Policija je oko 22 sata morala da naredi građanima da se udalje.

Udaljili se malo jesu, otišli nisu.

Nizale su se i teorije o uzrocima požara.

Brojni su „sumnjičili“ neki od više kineskih restorana u centru, plinsku bocu, a mnogi su videli pipke „građevinske mafije“.

„Ma to je neko zapalio da otera Kineze i sad će tu da gradi novi A blok“, bili su ubeđeni pojedinci.

Obilazak je nastavljen i ujutru.

„Ajde babino, idemo kući, pusti čika vatrogasce da rade“, apelovala je gospođa na unuka, tokom ranojutarnje šetnje.

Najstariji i najveći

Kineski tržni centar u novobeogradskom bloku 70 najstariji je, otvoren još u Miloševićevo vreme, a sa više od 4.000 kvadratnih metara, verovatno i najveći prodajni objekat ove vrste u Beogradu. Na stotine prodavnica odeće, obuće, opreme za kuću, ukrase, „od igle do lokomotive“, ponuda je centra koji sigurno ne ispunjava sigurnosne i higijenske uslove za rad i u kome je fiskalni račun pojava koja se retko viđa.