Gligorijević: Utisak je da političari u Srbiji, kada gledaju novinare, ispred sebe vide protivnike

Ona je u serijalu razgovora Kiosk o medijskoj sceni Srbije ukazala da „ova vlast stalno mora da bude u reakciji, u samoodbrani“ i da „glavne neprijatelje pronalazi u slobodnim i profesionalnim medijima i novinarima“.

Uporedo sa ocenama da će na „njena leđa da padne obračun sa mafijom koja ugrožava predsednika Vučića“, premijerka Ana Brnabić je istog momenta počela da govori o medijima koji ugrožavaju bezbednost predsednikove porodice, ilustrovala je Gligorijević.

Govoreći o „velikom obračunu sa mafijom i ugrožavanju bezbednosti predsednika Vučića“, ona je protumačila da je to „njihov unutarstranački sukob, ako je stranački prava reč, ako nije neka druga vrsta organizacije u pitanju, jer ima te karakteristike“.

U tom sukobu, kako je predočila, svaki istraživački novinar koji „čačne hobotnicu“ biće izložen „hajki režimskih propagandnih glasila“, a prozivaće ga i premijerka i predsednik.

Upitana da li građani shvataju koliko je značajno da mediji budu nezavisni i profesionalni, Gligorijević je odgovorila da „moramo da vodimo računa da ovo društvo nisu urbane sredine u kojima postoji čak i svest o alternativnoj finansijskoj podršci nezavisnim medijima“.

U najvećem delu Srbije, prema njenom obrazloženju, ljudi imaju toliko „svojih egzistencijalnih briga koje su direktna posledica ove vlasti, jednog nenormalno snishodljivog odnosa prema stranim investitorima koji maltene u poluropstvu drže veliki broj ljudi“.

Zbog toga, smatra Gligorijević, ti ljudi „ne mogu sebi da priušte luksuz da se bave važnošću slobode i nezavisnosti medija, niti ih prate“.

Osvrćući se na Radnu grupu za bezbednost i zaštitu novinara, ona je konstatovala da je „država imala želju da zadovolji formu“, ali se ispostavilo da su u Grupu „uključili ljude koji su zaista zainteresovani da rade nešto i da probaju da unaprede mehanizme za zaštitu novinara“.

Iz ličnog iskustva Gligorijević zna kolike su napore u Radnoj grupi ulagali ljudi iz medija, novinarskih udruženja i oblasti prava, ali i kolika je, sa druge strane, „inertnost tužilaštava u Srbiiji, čak i kada imate tužioca koji je spreman da sarađuje“.

Prema njenom mišljenju, Radna grupa ima veliki potencijal „na koji vlast nije bila spremna“, jer su je ljudi iz medijskog sektora „neprijatno iznenadili svojim entuzijazmom i velikom ekspertizom“.

Gligorijević zato smatra da je izalazak ljudi iz Radne grupe „bio iznuđen, da su ih zapravo gurali“ kako im ne bi ostalo ništa osim da odu.

Ona, istovremeno, misli i da bi novinarska udruženja morala da se modernizuju, „da se opredele šta su, da li su sindikati, udruženja ili deo civilnog sektora“.

Kako je precizirala, novinarska udruženja imaju „ozbiljnu krizu identiteta“, jer nisu pratila modernizaciju u svim oblastima.

Prioritet je da se novinarska udruženja „opredele šta su, da se prilagode savremenom trenutku i aktuelnoj situaciji u medijskoj sferi, pogotovo kada je reč o pritiscima na novinare i njihovoj bezbednosti“, zaključila je Gligorijević.