Global fokus: Rat u Ukrajini katalizator novog poretka, u svetu – borba narativa

Da li je ratom u Ukrajini stvoren novi svetski poredak ili se iz dubokog sna probudio hladnoratovski koncept sveta? Kako će izgledati evropska i svetska bezbednost u narednim godinama i decenijama i kakvu će ulogu u tome imati Balkan?

Članica Izvršnog odbora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Sonja Stojanović Gajić kaže da je napad Rusije na Ukrajinu „katalizator za promene koje su počele i pre tog sukoba“.

„Nekako je izneo na površinu različite vrste utakmica, sukoba, nefunkcionalnosti međunarodnog sistema… Ne znamo u kom smeru će se odvijati, ali vrlo verovatno je da smo prešli tačku bez povratka, i da više nikada nećemo biti u 23. februaru ove godine“, kazala je Stojanović Gajić.

Nekoliko je „mogućih scenarija“, dodaje.

„Da li će se Zapad konsolidovati i naći odgovor na ovu krizu, ojačati i ostati dominantan faktor na svetu, ili ćemo ući u neku utakmicu između Zapada, Kine, imai neki novi bipolarni ili multipolarni svet, ili ćemo otiću u neki treći scenario – gde nijedna od velikih sila neće imati tu dominaciju, snagu, da ćemo imati regionalne poretke, neke regionalne sukoba, poredak bez balansa snaga“, ocenila je.

Prema njenim rečima, sve je vrlo neizvesno, ali..

„Svet definitivno jeste u prestrojavanju“, rekla je.

S tim se slaže profesor Fakulteta političkih nauka Filip Ejdus.

„Svakako da je ovaj događaj neka vododelnica i da će svet da se promeni. Međutim, mislim da smo sada u jednom ‘interregnumu’ – mi znamo da je ovaj prethodni poredak duboko podriven, ne znamo da li će u potpunosti da se uruši, a takođe i ne znamo šta dolazi nakon toga“, izjavio je Ejdus.

Prema njegovom mišljenju, najveće promene desiće se na evropskom kontinentu.

„Mislim da će najveće promene biti na evropskom kontinentu, dakle, evropski bezbednosni poredak definitivno neće biti isti. Tu se sad postavlja pitanja da li će evropska bezbednosna arhitektura koja dolazi nakon ovog rata zapravo biti sa Rusijom ili bez Rusije, da li će biti inkluzivan i uključiti i Rusiju, ili će prosto da se podigne zid prema Rusiji i da će novi poredak biti u antagonističkom odnosu sa Rusijom“, rekao je.

Na globalnom nivou, kaže Ejdus, situacija je malo manje jasna.

„Vodi se borba za narativ, gde Zapad želi da predstavi te odnose sa Rusijom i Kinom kao novo ideološko prestrojavanje demokratskog sveta protiv autoritarnih država, dok s druge strane, Rusija pokušava da sve predstavi kao jednu vrstu antizapadne hegemonističke koalicije, žele da katalizuju ovim ratom novo okupljanje, protiv hegemonije Zapada“, naglasio je gost N1.

To je borba narativa koja, dodaje Ejdus, ne znamo kako će da se realizuje u budućnosti.

„Ali će ići ka stvaranju multilateralnog sveta“, kaže.

„Rusija ne dela potpuno racionalno“

Marko Milanović, profesor međunarodnog prava na univerzitetu u Notingemu, kazao je da je „ukrajinska kriza jedan od onih trenutaka posle kojih se svetski poredak radikalno menja“.

„Pitanje je da li će to i uspeti“, dodaje.

„Ono što je jasno je da 140 država sedeći u Generalnoj skupštini UN osudilo rusku agresiju u Ukrajini, i da je Rusija pretrpela enormnu štetu zbog svog delovanja. Mi sad vrlo teško možemo da predvidimo šta je u interesu Rusije, jer ona ovde ne dela u potpunosti racionalno. I dalje ne vidimo kako će se rat završiti i kakve će posledice imati i po Rusku federaciju“, izjavio je Milanović.