Globalni indeks kvaliteta života: Zašto je Beograd na dnu tabele i kako je to u vezi sa klimatskim promenama?

Pod nazivom „Globalni indeks kvaliteta života” (Global Liveability Index), ovaj indeks ne izostavlja gotovo nijedan aspekt života u gradu, a mnogobrojni indikatori podeljeni su u pet kategorija: stabilnost, zdravstvena nega, kultura i životna sredina, obrazovanje i infrastruktura, ocenjeni od 0 do maksimalnih 100 poena.

Po ovom istraživanju, Beograd se nalazi na samom začelju Evrope sa 69 indeksnih poena. Najbolje ocenjeni gradovi su Beč sa 99.1, Kopenhagen 98 i Cirih 96.3 poena.

Mada ovaj pristup ima za cilj da sveobuhvatno proceni kvalitet života u gradovima, kao i subjektivnu percepciju pojedinca prilikom izbora grada za život – koja (još uvek) ne daje prioritet klimatskim promenama – indikatori koji su direktno ili indirektno u vezi sa klimatskim promenama svejedno se mogu naći u čak tri kategorije: kultura i životna sredina, infrastruktura i zdravstvena zaštita.

Ovi različiti indikatori nas podsećaju koliko su raznolike i razgranate posledice klimatskih promena u gradovima kao što je Beograd. U Globalnom indeksu kvaliteta života, na loš skor Beograda uticali su indikatori kao što su vlažnost / temperatura, klimatska (ne)udobnost pri putovanjima, kvalitet putne mreže, javni prevoz, vodosnabdevanje, a u indikator „opšte zdravstvene zaštite” ulazi i stopa smrtnosti stanovništva koja raste sa porastom broja i intenziteta toplotnih talasa u gradovima.

Ovom prilikom, izdvojili smo tri pokazatelja koja su najviše uticala na loš skor Beograda:

Temperatura / vlažnost vazduha

Kada je u pitanju Beograd, glavnom gradu ne ide nikako u prilog ključni podatak da su klimatske promene u Srbiji duplo brže od svetskog proseka. Poslednjih nekoliko godina oboreni su brojni temperaturni rekordi u Srbiji i Beogradu.

Godina 2019. je najtoplija ikada u Srbiji od kad postoje merenja, a leto u Beogradu je protekle 2021. godine bilo treće najtoplije. Porast broja i dužine toplotnih talasa dokazano dovodi do zdravstvenih problema i ugrožava stanje javnog zdravlja.

Klimatska (ne)udobnost pri putovanjima

Ako je sudeći po karti subjektivnog klimatskog osećaja koju su popunjavali građani Beograda u okviru crowdmapping aktivnosti projekta Terrifica, trgovi ulice i stajališta javnog prevoza u centru Beograda postaju tačke izrazite klimatske neudobnosti. Beograđani se žale na nedostatak drveća, nadstrešnica, zelenih površina i javnih česmi koje bi olakšale boravak na ovim javnim površinama tokom visokih temperatura.

Vodosnabevanje

Vodosnabevanje je takođe ugroženo zbog pogoršanog režima padavina. Iako je ukupan nivo padavina ostao nepromenjen, njihova raspodela je postala neujednačenija – kratkotrajne intenzivne kišne epizode i dugotrajni sušni periodi ugrožavaju vodosnabdevanje pa su u Beogradskim prigradskim opštinama tokom letnjih meseci redovne restrikcije vode sa izglednom prognozom da se uvedu i u centralna područja.

Gde grešimo?

U postojećoj dokumentaciji u Srbiji klimatske promene se pojavljuju u vidu neobavezujućih strategija, aktivnosti i preporuka. Iako su u većini slučajeva u pitanju kvalitetni dokumenti kreirani od strane relevantnih stručnjaka, njihov neobavezujući karakter ih čini prilično nemoćnim da donesu bilo kakvu pozitivnu promenu.

Ovo odlično ilustruje primer Akcionog plana adaptacije na klimatske promene sa procenom ranjivosti usvojenog za Beograd 2015. godine. To je veoma kredibilan i upotrebljiv dokument koji detaljno definiše aktivnosti prilagođavanja na klimatske promene – ali nažalost ostaje na nivou preporuka. Ukoliko ne postoje podsticajne mere koje bi motivisale investitore da ih primenjuju onda ne preostaje ništa drugo nego da oni dobiju status obavezujućih pravnih akata.

Kao primer efikasne „zelene” regulative možemo navesti ekološki indeks koji je na snazi u mnogim evropskim gradovima (Berlin, Malme, London i drugi) kao obavezujući parametar koji u kombinaciji sa indeksom izgrađenosti veoma efikasno štiti i razvija zelenu infrastrukturu grada. U Planu generalne regulacije sistema zelenih površina Beograda se navodi primer Berlinskog faktora biotopa, ali sve ostaje samo na dobrim namerama bez implementacije takvog parametra u naš planski sistem.

Da je Beogradu neophodno uvođenje ekološkog indeksa (i to po hitnom postupku) ukazuju i zabrinjavajući podaci koje je objavila organizacija Ministarstvo prostora, a koji kažu da je Beograd od 2010. do danas (2022) izgubio čak 25% zelenih površina. Tako se nastavlja trend gubitka zelenila čiji je udeo i ranije bio značajno manji u poređenju sa prosekom u evropskim gradovima.

Neophodno je da se aktivnosti prilagođavanja na posledice klimatskih promena ugrade u postojeći regulatorno-planski sistem Beograda i na taj način da postanu deo obavezujućih zakona, pravilnika, planova i standarda. Bez ove klimatske perspektive ostaćemo na začelju kolone: teško da danas bez nje može biti napretka u kvalitetu života.