Gluma nije bila moja vizija

-Mateja Popović je na početku glumačke karijere, tek što je završio Fakultet dramskih umetnosti, pred njim su tek uspesi, ali i ono što je do sada postigao svakako zaslužuje divljenje. Gradska opština Kostolac organizovanjem pozorišne predstave „Usamljeni zapad“ želi da oda priznanje našem Mateji na svemu što je do sada postigao, da omogućimo našim sugrađanima da pogledaju diplomsku predstavu našeg Kostolčanina koja je svojim kvalitetom ušla u produkciju Beogradskog dramskog pozorišta, kazao je otvarajući konferenciji za medije Marko Jelčić, član Veća GO Kostolac- resor kultura.

– Teško je dogovoriti se sa beogradskim pozorištima i velika je stvar dovesti predstavu u manju sredinu, mislim da je to za svaku pohvalu, poduhvatno je. Jako mi je drago što ću igrati pred mojim sugrađanima, a o samoj predstavi mogu da kažem da je ona diplomska predstava nas studenata glume Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Dragana Petrovića Peleta. To je crna komedijaMartina Makdona koja iznenađuje ne samo svojim okolnostima, već i stavom prema životu. Kroz dopadljive likove i njihove osobine ona će vam poljuljati stavove i nasmejati vas. Svojom aktuelnošću i kvalitetom našla je mesto na repertoaru Beogradskog dramskog pozorišta.

Popović je do sada učestvovao u brojnim značajnim projektima i sarađivao sa mnogim legendama srpskog glumišta- odigrao je zapaženu ulogu u filmu „ Šešir profesora Koste Vujića“, nastupa u predstavi „ Harol i Mod“ Beogradskog dramskog pozorišta, pojavljivao se u seriji „ Bela lađa“…

– Završio sam srednju Tehničku školu i razmišljao da jednog dana postanem profesor matematike, književnosti ili engleskog, ali u trećoj godini dolaskom profesorke srpskog jezika Cvjete Gajević časovi iz ovog predmeta su postali zanimljiviji, baš kao i rad u Dramskoj sekciji škole koju je ona vodila. Tu su i nastali moji prvi glumački koraci, profesorka je na neki način bila inicijalna kapisla u mom konačnom opredeljenju. Za Dan škole sami smo napisali tekst u kome smo imitirali naše profesore, to je jako dobro prošlo pa smo se mi onda „navukli“ i potom napisali tri pozorišna komada. Dobro, ja sam napisao, a radili smo svi na tome, odigrali predstave jednu za drugom. Tada su mi roditelji predložili da upišem glumu, nećkao sam se, i na kraju pronašli su Anđelku Stević koja je u Novom Sadu pre četiri godine završila glumu. Ona me je povezala sa Slobodanom Čurćićem koji me je spremao za prijemni na FDU, prvi pokušaj u Novom Sadu je propao iako sam ušao u uži izbor, nameravao sam da odustanem, da upišem književnost, ali na nagovor profesora Čurćića polagao sam u Beogradu, i položio…

Mateja još ne razmišlja o angažmanu u nekom od beogradskih pozorišta iako pripada plejadi mladih, talentovanih i nadolazećih srpskih glumaca koji su se već iskazali u zapaženim filmskim i pozorišnim projektima. Glumi i piše, bez pretenzija da se opredeli za dramu ili komediju.

-Uvek sam se snalazio u oba žanra, tako bih voleo i da ostane, da mogu da igram i dramu i komediju. Svaka komedija u suštini je ipak drama, samo se drugačije predstavlja, jer kad se izbaci komični deo, na kraju ostaje drama.