Glumci su stigli u Topolu

Popiti kafu u bašti hotela na Oplencu, među stoletnim lipama koje leti štite od vrućine i svakodnevnih briga, jedna je od stvari koje ulepšavaju život u našoj varoši.

Pošto smo ostavili bebu na prepodnevnu dremku, skoknuo sam do Kulturnog centra da vidim kako teku završne pripreme za festival. Plakatima je oblepljena čitava zgrada. Izgleda da sve ide po planu.

Dođe vreme da se spremam za posao. Srećom ordinacija je pored kuće. Završio sam smenu vađenjem jedne šestice dole.

Kum svratio u posetu, tako da propuštam promociju knjige Momčila Stanića u biblioteci „Radoje Domanović“. Kada smo bebu uspavali, kum i ja odosmo na prvo veče „Rok koncerta“, dvovečernje manifestacije u sklopu bajkerskog skupa na Oplencu.

Subota, 31. avgust

Poranio sam sinoć sa svirke, a jutros iz kreveta. Valja biti svež pred tročasovnu vožnju. Otac mi pravi društvo, vozim Kristinu i Magdalenu u Loznicu. Biće tamo dve nedelje.

Moj tast je rešio da prijatelja i zeta povede do vikendice na Drini. Obiđosmo Banju Koviljaču i, taman kad smo seli na piće u Kur-salon, zove me drugar na svirku. Zaboravio da sam otputovao, pa prenosi da je Vudlend u Saheru, a gore kod hotela Generacija pet. Podsetih ga da sam u Lozani i da se sutra vraćam. Moraće ekipa bez mene na svirku i pivo. Kristina i ja smo večeras u porodičnoj varijanti.

Nedelja, 1. septembar

Jutros smo otišli do Gučeva i još kojekude. Ostajemo na ručku jer je danas poseban dan. Moja Magi puni četiri meseca. Tim povodom su se baba i deda potrudili da ručak bude svečaniji. Neverovatno koliko pozitivnog naboja širi tako malo stvorenje. Posle ručka krenusmo natrag. Da ne razglabam ovde kako sam se u Nepričavi uključio na novi auto-put „Miloš Veliki“ ne bih li proverio da li je ta varijanta brža za put od Loznice ka Topoli. Nije brža.

Peripetije na putu nisu umanjile svečano raspoloženje – večeras otvaramo šesti po redu Festival duodrame u Topoli. Kako je brzo prošlo šest godina od kako su entuzijasti Lidija Vidmar i Snežana Marinković na mišiće iznele prve četiri godine ovog kulturnog dragulja naše opštine. Da bi ga kao formiran festival predale Kulturnom centru na dalje staranje. Prodefilovalo je tu mnogo velikana srpske pozorišne scene. Varoš počinje da diše festivalskim duhom. Građani dobiju priliku da se sretnu, proćaskaju sa glumcima. Glumci dobiju priliku da se upoznaju sa našim vinima i šumadijskim gostoprimstvom. Ovaj festival u susret tradicionalnoj Oplenačkoj berbi u oktobru i Lipovačkoj likovnoj koloniji koja je nedavno završena, predstavlja jedan od konkretnih doprinosa demetropolizaciji kulture u Srbiji.

Počelo je. Posle uvodnih reči Nebojše Bradića kao predsednika žirija i predsednika Skupštine opštine Dragana Jovanovića nastupio je „Sudnji dan“ – predstava JDP-a. Zadovoljna publika je napuštala salu, dok sam ja ostao da sačekam glumce i poveo ih na svečani prijem. Na ulazu u Vinariju Aleksandrović nas je dočekao momak sa šumadijskim penušavcem. Večera sa degustacijom vina uz prisustvo vlasnika vinarije Božidara Aleksandrovića, koji je ugođaj zaokružio pričama o vinu, više je privilegija nego doživljaj.

Ponedeljak, 2. septembar

Jutros me je po izlasku iz kuće dočekao žamor od kog sam se skoro odvikao. Ko za prvog suseda ima osnovnu školu poznaje taj zvuk prvog dana školske godine.

Nakon posete sveže operisanom stricu u Aranđelovačkoj bolnici, ručao sam pa sišao u ordinaciju. Malo zatišje koje je trajalo do oko tri sata, dobro je došlo da malo saberem utiske. Onda kao na traci, smenjivaše se pacijenti sve do pet. Bez vremena da uđem u lik, iz belog mantila prebacih se u ulogu domaćina glumcima večerašnje predstave. Uz kafu, Zoran i ja proćaskali smo sa ekipom predstave. Nakon što odoše da se šminkaju, bacio sam pogleda na ulicu. Centar grada živi festival. Prostor ispred Kulturnog centra se puni sugrađanima i gostima zadovoljnim što su deo festivalske fešte. Evo i žirija. Posedesmo malo pa dođe i vreme da se pređe u salu. Na sceni „Lutka“, predstava Teatra Vihor koju su nam sjajno izneli Nevena Vukes i Bojan Dimitrijević. Posle – kao sinoć: sačekam glumce i vodim ih na prijem. Destinacija drukčija: Vizitorski centar. U njemu nas je dočekala direktorka Turističke organizacije LJiljana Todorović. Posle obilaska objekta i priče o njegovoj ulozi u unapređenju turizma u Topoli, direktorka nam je pokazala nacrt novog kvarta sa trgom iznad Vizitorskog. U nadi da se dogodine družimo na tom trgu poželela nam je ugodno veče. Koje smo kroz razgovor nastavili uz vino Vinarije Arsenijević i odličan ketering.

Utorak, 3. septembar

Nakon doručka Rosa, moja osamdesetdevetogodišnja baka, i ja smo, uz jutarnju kafu, na terasi kontemplirali o uticaju promene vremena na raspoloženje mladeži u devetoj deceniji. Zvoni mi Viber, javljam se. Na ekranu Kristina sa Magdalenom u naručju. Rosa na poznati glas reaguje brigom za praunuče, da li joj je hladno pored Drine. Kristina i ja se smejemo. Nedostaju mi moje devojke.

Skoknuo sam da Rajki, našem psu, kupim ogrlicu. Po povratku ručak, ordinacija… Popravljao zub odbojkašu, pojačanje našeg OK „Karađorđa“. Izgleda mi da se stara slava našeg kluba vraća iz priče na teren.

LJubica mi javlja da je predstava „Prst“ otkazana zbog bolesti glumice. Dešava se. Srećom u zamenu je uleteo Tihomir Stanić sa svojom monodramom „Na Drini ćuprija“. Sala Kulturnog centra je na sat vremena postala višegradska kasaba. Po završenoj predstavi i ispraćanju glumca, malo smo svodili utiske. Moj je: ovakvom izvedbom i dnevne novine bi zaličile na dobar dramski tekst.

Sreda, 4. septembar

Posle doručka odlazim u šetnju sa psom. Prolazim kroz gvozdenu kapiju kompleksa na Oplencu i ulazim u drugi univerzum. Iza sebe ostavljam svakodnevicu malog mesta koje je pre podne užurbano i nervozno kao veliki grad. Iz slušalica mi dopire „moja“ muzika, vazduh je čist, a šuma bajkovita. Šetnja pešačkom stazom nije samo rekreacija, to je vid meditacije. Preko Avenije kralja Petra Prvog se vraćam u svakodnevicu. Valja raditi pa sačekati glumce.

Šabačko pozorište i predstava „Iskušenje“. Sa ekipom predstave je stigao i pisac Dragan Marinković. Zanimljiv Šapčanin iz Pariza. Došlo vreme da nam bračni par Tomašević predstavi njegovo delo. Predstava je dočekana u tišini na početku i ovacijama na kraju.

Posle smo goste odveli do Kraljevske vinarije. Ostadosmo, bogami, do ponoći. Na rastanku mi pisac prezimenjak reče da će ovo veče pamtiti, a Topolu ponovo posetiti.

Četvrtak, 5. septembar

Čuo sam se sa Magdalenom. Biram slike za ovaj dnevnik i pregledam tekst pred slanje. Večeras nam dolaze Aleksandar Srećković Kubura i Srđan Timarov sa duodramom „Kerovi“, a sutra će biti proglašeni pobednici i podeljene nagrade. Tako će se završiti i ovaj 6. Festival duodrame u Topoli. Mene moja nagrada čeka kod babe i dede u Loznici.

Autor je stomatolog, član Veća Festivala duodrame u Topoli