„Gluvi i nagluvi ljudi žive kao fantomi među nama“: U susret 10. Međunarodnom festivalu pantomime – P(h)antomfest u Vranju

Novković je podsetio da je P(h)antomfest svoje premijerno prikazivanje vranjskoj publici imao 2012. godine, a da je nastao sa idejom da se u umetnost uključe i gluve i nagluve osobe koje su, kako je rekao, „na marginama društva, pa i umetnosti u Vranju“.

„Sama koncepcija festivala je da se kroz pantomimu, odnosno tu umetnost pokreta, izbrišu razlike između, pre svega, gluvih i čujućih ljudi, kako na sceni, tako i u publici, ali i svakodnevnom životu. Mi smo tražili neku oblast u kojoj će gluve osobe, odnosno članovi Međuopštinske organizacije gluvih i nagluvih u Vranju, biti u istoj ravni sa čujućim ljudima. Shvatili smo da je pantomima, kao vrsta umetnosti koja je retka i skoro zaboravljena a u kojoj sve mora da se kaže pokretom, bez ijedne jedine reči, idealna prilika da oni izađu na scenu i pokažu da su potpuno jednaki sa čujućim ljudima, u nekim stvarima i bolji“, istakao je Novković.

Vranjanci su, objasnio je naš sagovornik, „izuzetno dobro odreagovali na ovu umetnost“, možda najviše iz razloga što se pantomima, „ne samo u Vranju i Srbiji, nego i na Balkanu, retko sreće“.

„Većina ljudi vezuje pantomimu za uličnu pantomimu, odnosno za ljude koji na ulici zabavljaju prolaznike. A, u stvari, radi se o veoma ozbiljnoj, retkoj i, po mom mišljenju, najlepšoj scenskoj umetnosti, zato što je najteže da se samo pokretima tela i mimikom lica kaže nešto a da se uopšte ne koriste reči. I pored svih teškoća, pre svega zbog ekonomske krize, potrudili smo se da ulaz na predstave i ove godine bude besplatan, sa željom da, i na ovaj način, brišemo razlike među ljudima, kako bi svi imali priliku da dođu“, istakao je sagovornik Danasa.

Kada se, pre tačno 10 godina, rodila ideja o festivalu pantomime u Vranju, i za same organizatore je nepoznanica bila kako će javnost prihvatiti ovu ideju.

„Ona se pokazala izuzetno prijemčivom ljudima. Naši sugrađani su želeli da se upoznaju sa ovom vrstom umetnosti, a sama imena i kvalitet predstava koje su Vranjanci imali prilike da vide, učinili su da festival godinama bude sve popularniji. Smatram da se, upravo kroz ovakve aktivnosti, pokazuje da gluve i nagluve osobe u Vranju nisu nevidljive i da su vredne naše pažnje. P(h)antomfest je ove ljude uspeo da stavi na svetlo pozornice, da ih svi naši sugrađani vide, a sale su, svih prethodnih godina održavanja, bile pune“, istakao je Novković.

Podsetio je da od 2012. i prvog P(h)antomfesta, festival nije održan samo 2020, zbog pandemije virusa korona, a da je prošle godine, baš zbog pogoršanja epidemiološke situacije, održan – ali u onlajn formatu.

Priznao je naš sagovornik da je izazov privoleti vrhunske umetnike iz inostranstva da dođu u Vranje, kojih je za 10 godina postojanja festivala bilo „iz celog sveta“.

„Dva su razloga zašto mislim da strani umetnici pristaju da dođu u Vranje. Mislim da je na početku sve te umetnike privukla upravo ideja koja stoji iza P(h)antomfesta, jer do sada nisam naišao da postoji neka manifestacija sa ovakvom konceptom. Sa druge strane, pozitivna iskustva umetnika koji su ranije, prilikom prvih godina održavanja, gostovali u Vranju, a koja su oni delili sa svojim kolegama, doprinela su tome da i ostali prihvate da dođu u naš grad za više nego skromna sredstva. Tokom godina smo imali zaista neke neverovatne gostujuće umetnike u Vranju, kao što su Greg Goldston, Avner Ajzenberg, Aleksandar Ilijev, Gerasim Dišlijev, Bil Bauers, Rik Vejmer, Lori Held ili Robert Post“, istakao je Novković.

Prema njegovim rečima, za gluve i nagluve osobe u Vranju „izuzetno je važna“ njihova Međuopštinska organizacija koja postoji „oko 60 godina“.

„Sa druge strane, članovi Međuopštinske organizacije gluvih i nagluvih u Vranju, imajući interakciju sa profesionalnim pantomimičarima koji dolaze iz celog sveta i od kojih su neki najveća imena u ovoj umetnosti, mogu da steknu nova znanja i iskustva, da se oforme neki novi vidovi saradnje. Volonterski raditi ovakvu vrstu festivala, na jugu Srbije, rudarski je posao. Svi znamo da je jug devastiran, i ekonomski i kulturno i populaciono, samim tim veoma je teško privoleti ljude da budu otvoreni za nešto novo“, pojašnjava direktor P(h)antomfesta.

Kao glumci u predstavama pantomime na ovom festivalu nisu bile angažovane samo gluve i nagluve osobe.

„Mi iz organizacione strukture festivala smo, posle četiri ili pet godina od osnivanja, počeli da uključujemo i čujuća lica, što je i poenta koju želimo da istaknemo – brisati razlike, tako da ljudi u publici nisu mogli da ocene koji glumac na sceni je gluv a ko od njih čuje, a to isto nije moglo da se vidi ni u publici, premda je i u gledalištu bilo gluvih i nagluvih posmatrača“, rekao je Novković.

Na ovogodišnjem, jubilarnom, Međunarodnom festivalu pantomime – P(h)antomfest, ljubitelji ove umetnosti moći će da pogledaju tri predstave: „Tihi gambit“ u režiji Trajčeta Gjorgieva, u kojoj će kao glumci učestvovati i članovi Međuopštinske organizacije gluvih i nagluvih u Vranju, zatim predstavu „Homo Americanus“ umetnika iz Rumunije Paula Kozme Čimpojerua, kao i predstavu „Muškarci su drugačiji, žene još više“ Damira Dantesa, majstora fizičke komedije iz Švajcarske koji je poreklom iz Bosne i Hercegovine.

„Predstava iz Švajcarske je komedija o razlikama između muškaraca i žena, a predstava iz Rumunije predstavlja, naročito u današnje vreme, dosta ozbiljan pogled na položaj migranta u, ovom slučaju, Njujorku, mada može da se primeni na sve zemlje sveta“, zaključio je Nebojša Novković.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

Crvena boja na vratima prostorija SNS-a u Vranju

In memoriam: Ružica Simonović, TV autorka i voditeljka

Izložba Milice Živadinović, praunuke Bore Stankovića: „Putujuće šare Srbije“ posle Pekinga i Pariza stigle u Vranje

Odbačene krivične prijave protiv Verana Matića u Vranju