Gmizavci, ptice i krupni sisari najčešće krijumčareni u Srbiji

Cilj je skrenuti pažnju javnosti da je krijumčarenje i nekontrolisano sakupljanje iz prirode ugroženih divljih vrsta, kao i na uništavanje staništa i neodrživo korišćenje prirodnih resursa.

WWF, svetska organizacija za prirodu, upozorava na drastično smanjenje raznovrsnosti živog sveta na planeti, jer se za manje od dve generacije, brojnost populacije kičmenjaka duplo smanjila.

„Razlozi su brojni, među njima najznačajniji su uništavanje staništa vrsta i njihovo prekomerno korišćenje. U izveštaju „Nije na prodaju“ WWF poziva na strože mere kako bi se zaustavio zabrinjavajući trend porasta ilegalne trgovine i međunarodnog prometa divljim vrstama, pozivajući se na Konvenciju o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje faune i flore(CITES)”, izjavila je direktorka WWF programa u Srbiji Duška Dimović.

Prema podacima Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN) više od 30% procenjenih vrsta je pred pretnjom izumiranja. Među najugroženijima su i jesetarske vrste, na čijoj zaštiti radi WWF u Srbiji kroz projekat “Život za dunavske jesetre”. Donji tok Dunava u našoj zemlji jedno je od poslednjih staništa ovih jedinstvenih riba koje potiču iz doba dinosaurusa.

“Uništavanje staništa, ilegalan i prekomeran ribolov jesetri, uglavnom zbog visoke cene kavijara na crnom tržištu, su među glavnim uzrocima izumiranja jesetri. Njihova populacija opala je za čak 70% tokom prošlog veka i usled izgradnje hidrocentrala duž sliva Dunava, čime su prekinuti migratorni putevi neophodni za mrešćenje jesetri”, ističe koordinatorka projekta “Život za dunavske jesetre” u Srbiji Vesna Maksimović.

Inače, datum obeležavanja Svetskog dana divljih vrsta (3. mart) podudara se sa datumom potpisivanja Konvencije o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje faune i flore (CITES), koju je Srbija ratifikovala 2001. godine i za čije sprovođenje je nadležno Ministarstvo zaštite životne sredine.

Podaci tog Ministarstva pokazuju da je od 2010. godine u našoj državi zaplenjeno više od 2000 primeraka divljih vrsta životinja. Najviše se krijumčare gmizavci, ptice i krupni sisari poput lavova, medveda i vukova. Nažalost, krijumčarene životinje se često ne mogu pustiti nazad u prirodu, jer njihovo poreklo nije moguće utvrditi ili se radi o primercima koji potiču iz zatočeništva. Najveći deo njih zbrinjava se u zoološkim vrtovima ili specijalizovanim prihvatilištima za divlje životinje.

Povodom Svetskog dana divljih vrsta, u sredu 14. marta u dvorani Kulturnog centra Beograda održaće se tribina o ugroženim divljim vrstama u Srbiji, koju organizuje Festival nauke. Od 18 časova na tu temu će diskutovati direkorka WWF programa u Srbiji Duška Dimović, dr Saša Marinković iz Fondacije za zaštitu ptica grabljivica i Milan Ružić iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Moderator tribine je Rambo Amadeus, poznati muzičar i ekološki aktivista.

Nakon tribine, prisutni će moći premijerno da pogledaju najbolji dokumentarni film u 2017. godini o slavnoj britanskoj naučnici dr Džejn Gudal, čija istraživanja su iz korena promenila naša saznanja o svetu šimpanzi. Film „Džejn“ rađen je u produkciji „Nacionalne geografije“, ističe se u saopštenju.