Godina 2023 – mnogo prilika da se osvrnemo na istoriju

Tržište knjiga u Nemačkoj je već odlučilo. Kada je reč o važnim godišnjicima u narednoj godini, očigledno je pobednik – 1923. Najmanje pet novih istorijskih knjiga je posvećeno 1923. godini: naslovi su na primer „Godina na rubu ponora” „Ples smrti” ili „Van kontrole”.

Ta krizna godina, veoma fascinira Nemce, zahvaljujući i TV seriji „Vavilon Berlin”, čija će četvrta sezona uskoro početi da se prikazuje i na ARD-u.

Nemačka pre tačno sto godina

Vajmarska republika, prva nemačka demokratija, proživljavala je 1923. najtežu godinu od svog osnivanja: Hiperinflacija, Rurska kriza i Hitlerov puč.

Prvi svetski rat je progutao ogroman novac koji nemački Rajh ustvari nije imao. Ekonomija je bila u rasulu, država je propala, a da bi ipak mogla da otplaćuje dugove, silama pobednicama prema Versajskom mirovnom ugovoru, a i nemačkom narodu koji je ratnim obveznicama pomogao finansiranje rata – štampalo se sve više novca.

Kap koja je prelila čašu je bila Rurska kriza: Početkom 1923. Francuska i Belgija su okupirale do tada neokupirane delove Rurske oblasti. Nemačka vlada je pozvala na pasivni otpor, sabotažu i štrajkove, a zauzvrat je štrajkačima isplaćivala plate i potom doživela najdramatičniju devalvaciju svoje valute u istoriji. Na primer: 9. juna 1923. u Berlinu 1 jaje koštalo je 800 maraka, a 1 dolar je vredeo 100.000 maraka. A nekih pet meseci kasnije 2. decembra 1923. u Berlinu se za 1 jaje plaćelo 320 milijardi maraka, a 1 dolar je vredeo 4,21 biliona maraka.

Te iste godine je do tada nepoznati Adolf Hitler pokušao da izvrši državni udar u Minhenu, baš na petu godišnjicu Vajmarske republike. Osuđen je na pet godina zatvora, ali je pušten na slobodu posle samo 9 meseci. Hilter je ceo proces iskoristio za svoju propagandu, deset godina kasnije 1933. postaje kancelar Nemačke.

Ali, u isto vreme, 1923. je bila bogata kulturnim događajima: pojavile su se Rilkeove „Devinske elegije”. Književnik Bertolt Breht je izazivao pozorišne skandale – 10. februara se obeleževa 125 godina od njegovog rođenja.

Nemački film je cvetao. Prva izložba Bauhausa održana je u Vajmaru, a u oktobru 1923. novi medij – radio – počeo je svoj meteorski uspon.

Te 1923. rođeni su: Hajnc Alfred Kisinger, kasnije poznat kao diplomata i političar SAD Henri Kisindžer, i odavno preminuli umetnik Roj Lihtenštajn, pantomimičar Marsel Marso, pisac Norman Mejler i operska diva Marija Kalas.

Pre 175 godina – revolucija 1848.

U narednoj godini će se podsećati na još jednu ključnu godinu u Nemačkoj: 1848. je bila godina buržoasko-revolucionarnih pokreta protiv vladajućih monarhija u Evropi. Pre 175 godina, revolucionarno raspoloženje podstaknuto Francuskom februarskom revolucijom proširilo se i na nemačke države i Habzburško carstvo.

Objavljivanje Komunističkog manifesta Karla Marksa i Fridriha Engelsa 21. februara 1848. pokazuje u kojoj meri su društvena i socijalna pitanja došla u fokus ljudi suočenih sa industrijalizacijom.

Glavni zahtevi te revolcije su bili – nacionalno jedinstvo, te sloboda štampe, udruživanja i okupljanja. Od 18. maja 1848. u ckvi svetog Pavla u Frankfurtu sastajala se prva slobodno izabrana Narodna skupština.

Činjenica da je revolucija izbila i u Nemačkoj imala je dosta veze sa represivnim aparatom koji je austrijski kancelar Meternih uspostavio posle Napoleonovog poraza. 15. maja se navršava 250 godina od rođenja Meterniha.

Još neke istorijske ličnosti

Naradne godine se obeleževa i 475. rođendan Đordana Bruna (1548.). On je bio italijanski sveštenik, filozof i astronom sa modernim pogledom na univerzum koga je rimska inkvizicija osudila na smrt zbog navodne jeresi i magije. Živ je spaljen 1600. a crkva je tu presudu priznala kao nepravednu – tek 400 godina kasnije, 2000. godine.

A 19. juna 1623. godine rođen je Blez Paskal, francuski filozof, fizičar i matematičar. 2023. obeležava se njegov 400. rođendan.

Obeležiće se i 300 godina od rođenja Adama Smita, škotskog filozofa i ekonomiste.

U oblasti kulture, ljubitelji Johana Sebastijana Baha će se u narednoj godini setiti početka njegovog stvaralaštva pre 300 godina u Lajpcigu. Jer, 30. maja 1723, Bah je izvođenjenem kantate započeo svoju službu kao kantor crkve svetog Tome.

Beč i Salcburg podsteiće na Johana Bernharda Fišera fon Erlaha. Majstor baroknih građevina umro je 5. aprila 1723. pre 300 godina. Između ostalog, on je napravio planove za Karlovu crkvu i palatu Šenbrun u Beču, kao i pet crkava u Salcburgu.

Pol Gogen: rođen je 1848, a umro1903. Naredne godine se obeleževa 175 godina od njegovog rođenja i 120 godina od smrti tog čuvenog slikara.

Francuska i Španija planiraju obiman program povodom 50. godišnjice smrti Pabla Pikasa. Čuveni umetnik je preminuo 8. aprila 1973. godine u 91. godini života.

Rat i mir 1648. i 1948.

Minster i Osnabrik se pripremaju za 375. godišnjicu Vestfalijskog mira. Između 15. maja i 24. oktobra 1648. godine u dva susedna grada potpisani su ugovori kojima je okončan Tridesetogodišnji rat u Evropi. Rat je počeo kao verski sukob katolika i protestanata, ali se pretvorio u teritorijalni sukob koji je iscrepo dobar deo Evrope, pogotovu Nemačku koja je potom bila rascepkana, dok je Francuska postala dominantna sila na kontinentu.

Naredne godine 30. januara navršava se i 75 godina otkako je Mahatmu Gandija ubio hinduistički nacionalista.

A 14. maja 1948. Izrael je proglasio nezavisnost. Samo dan kasnije Egipat, Sirija, Liban, Jordan i Irak krenuli su u rat protiv mlade države. Pre 50 godina, 6. oktobra 1973, počeo je još jedan rat arapskih država protiv Izraela, takozvani Jom Kipur rat.

To je takođe imalo uticaja na Nemačku: 25. novembra 1973. zbog naftne krize izdata je prva zabrana vožnje nedeljom.

Početak pohrišćavanja germanskih naroda

U Nemačkoj će se naredne godine podsećati i neke važne datume u oblasti religije. Pre 1.300 godina, 723. godine, misionar Bonifacije je navodno posekao Donarski hrast u Gajsmaru, današnjem Hesenu i tako započeo pohrišćavanje germanskih naroda u severnoj Nemačkoj. Taj hrast je kod starih germana bio svetinja, posvećen vrhovom božanstvu koji se zvao Tor ili Donar (Gromovnik).

A navršava se 925 godina od rođenja velike mističarke Hildegard fon Bingen. Tačan datum rođenja te 1098. godine nije poznat, ali obrazovana kaluđerica i pesnikinja ostavila je iza sebe mnogo spisa od kojih je širokoj publici i danas poznato delo „Uzroci i lečenje bolesti“.

Pre 250 godina, 21. avgusta 1773, papa Klement četrnaesti. je ukinuo red jezuita ili isusovaca, vrh koplja protivreformacije. Taj rimokatolički red, koji se prvenstveno angažovao u školama i na univerzitetima, ponovo je obnovio papa Pije sedmi, 1814. godine. Već 1872. jezuiti su ponovo zabranjeni u Nemačkoj – ovoga puta od strane Bizmarka. Takozvani Kulturkampf između katolika i vlada u novom nemačkom Rajhu dostigao je vrhunac pre 150 godina. Bizmarkova vlada je 11. maja 1873. donela prvi od Majskih zakona, kojim je država preuzela uticaj na obrazovanje i postavljanje katoličkog sveštenstva.