Godina gusara

U višemilenijumskom pregledu gusarenja, revnosni engleski istraživačje pronašao da su 78. godine pre Hrista tadašnji pirati u Egejskom moru oteli Julija Cezara. Pošto je oslobođen, vratio se i obesio družinu. Kasnije je razoreno njihovo kopneno uporište na obali današnje Turske, a potom je tri veka flota Rima štitila Mediteran od gusara.

U kasnijoj istoriji – piše Dejvid Koringlaj u knjizi “Život među gusarima” – “preduzimane su stroge mere, pa su suđenja praćena javnim vešanjem, a beživotna tela osatvljana da vise na ulazu u luke, kako bi mornari zaključili da zanimanje pirata nije dobra karijera”.

Gusarima 2008. ne prete vešala dok – pored drugog plena – drže saudijski tanker natovaren naftom vrednom sto miliona dolara (dva miliona barela) i ukrajinski brod na kome su trideset tri najmodernija ruska tenka T-72 i asortiman naoružanja i različitih vojnih potrepština namenjenih kupcu u Africi. U najboljem diplomatskom maniru pirati pregovaraju o nagodbi. Imaju i predstavnike za odnose sa javnošću, savetnike za finansijske transakcije, najsavršeniju opremu, od satelitskih telefona do kompjuterskih sistema, naravno i odgovarajuće automatske puške i veoma brze čamce.

Zatočeni mornari u somalijskoj luci uživaju gostoprimstvo, udobno smešteni i jos bolje hranjeni. Ni brodovlasnici, posednici tereta, ni svetske sile ne pomišljaju da vojnički mogu da se obračunaju sa ovom vrstom terorizma. Svaka oslobodilačka akcija je rizik od još veće katastrofe – od ekološke do ostalih pogubnih posledica. Ratni brodovi u regionu – američki, ruski i drugi, NATO lađe, koju će smeniti EU flote, sve uz dozvolu UN, ali bez odobrenja Saveta bezbednosti za ozbiljan napad, nemoćno posmatraju moderno gusarenje u Adenskom zalivu.

U centralnoj i istočnoj Africi nalazi se i pedeset hiljada trupa UN u ulozi dobrih vila za rešavanje različitih sukoba, ali su i oni samo dodatna scenografija.

Samozvani naslednici Robina Huda ili samozaposleni u unosnim poslovima, ne haju, a još i ne osećaju bilo kakvu opasnost za bisnis. Somalija je ta obećana gusarska zemlja, sa svojih 3.900 kilometara obale i odlaskom Saida Barea 1991. gotovo neprekidnim bezvlašćem. Njeno severno priobalsko područje, luka Ejl (u kojoj je usidrena većina plena) po poslovima, ali i luksuznim vilama, koje se podižu, automobilima, radnjama skupe robe i ostalim zadovoljstvima „svojevrsna je kombinacija Nice i londonskog Sitija”, opisuje reporter mesto u kome je doskora vladala „surova afrička nemaština”. Akteri, koji sebe nazivaju „čuvarima obala”, međusobno se umiruju ubeđivanjem da je “gusarenje društveno opravdano kao briga za siromašne zemljake” ili se hrabre potrebom za daljim „ulaganjima” – da se zaradi novac i obezbede fondovi za buduće poduhvate. „I svi su srećni i gotovo bezbrižni”, zaključuje novinar.

Bratstvo obično čine bivši ribari, borci iz ranijih sukoba zavađenog naroda, „investitori”, ali i stručnjaci visoke tehnologije, najčešće kompjuteristi.

Bi-Bi-Si navodi reči Mosesa Vetangule, kenijskog šefa diplomatije, da su u prošlih dvanaest meseci somalijski pirati zaradili više od 150 miliona dolara u gotovo stotinu napada, izvedenih čak i na nekoliko stotina kilometara od obale.

Postoje rezolucije UN, koje odobravaju „potrebne mere” u sprečavanju gusarenja u međunarodnim vodama i operacije protiv pirata dužSomalije, ali uz dozvolu vlasti te države. A to može da se obavlja samo u skladu sa Konvencijom o morima UN. Ali svetski propis zahteva da ratni broj prvo pošalje delegaciju na sumnjivu lađu „kako bi se uverila u loše namere, pre nego što otvori vatru”, pa je jasno kolika je njegova praktična vrednost.

“Između nepreduzimanja odlučne pomorske operacije i haosa na kopnu, piratima cvetaju ruže”, smatraju analitičari, a dobro upućeni zaključuju da se “nova industrija razvija izuzetnom stopom, na kojoj danas svetski biznis može samo da zavidi”.

Brodari još računaju da im je rizik prečice kroz Adenski zaliv prema Sueckom kanalu isplativiji od troška plovidbe oko Rta dobre nade, čak i pošto plate desetostruko povećane premije osiguranja.

Mark Šreder, direktor Međunarodne kompanije za obaveštajne analize, smatra da je „gusarenje u blizini Somalije postalo biznis na svim nivoima, delokrug pojedinaca koji otimaju svoj deo kolača, organizovanih kriminalnih grupa, povezanih sa regionalnim političarima, koji tolerišu, podržavaju ili pomažu pirate, jer se radi o velikom novcu”. Pirati traže i po dvadeset pet miliona dolara, kao što je slučaj sa saudijskim tankerom, ali ih zadovoljava i mnogo manje. Brodari se zasad mire sa sudbinom. Slike gusara sa buretom ruma na palubi i povezom preko oka davno su izbrisane.