Godina značajnih arheoloških istraživanja

Osavremenjivanje muzejske postavke periodična je obaveza Muzeja koji tako dobijaju nove dimenzije, ostaju aktuelni i pored naglog rasta medija koji prezentuju kulturne sadržaje, pre svega zbog upotrebe savremenih tehničkih dostignuća. Koriste se novi, lako prilagodljivi materijali za rekonstrukciju i adaptaciju prostora koji često nije namenski opredeljen za muzeje. Muzejske postavke postaju multimedijalne, tako da posetioci na nov način doživljavaju prošlost. Izložba više nije statična, većna posetioce deluje upotrebom video zapisa sa adekvatnim zvukom, preko monitora velikog formata i naracijom koja zamenjuje animaciju vodiča, pomalo prevaziđenu.

Najvažniji segment nove muzejske postavke mora da bude rekonstrukcija muzejske rasvete. Pre svega zbog razvoja tehnologije osvetljavanja, upotrebom led dioda što na neki način predstavlja revoluciju u ovom poslu. Male, gotovo nevidljive svetiljke daju puno svetla na mestima na kojima ranije to nije bilo moguće.

Nova postavka sadrži veliki broj rekonstrukcija, preparacija, kako bi se posetiocu omogućilo da vidi celinu predmeta ili ambijenta u kome se predmet nalazio. Posetilac može da kupi i veliki broj suvenira, kataloge koji više nisu samo u štampanoj formi, većje to multimedijalni DVD koji omogućava da zadovoljstvo posete muzeju duže traje. Savremena postavka zahteva angažovanje stručnjaka različitih profila koji nisu zaposleni u muzeju, a najpre vajara, arhitekte, elektroinženjera za rasvetu, informatičara…

Milorad Đorđević, direktor Narodnog muzeja Požarevac, kaže da je praksa iz drugih muzeja u Srbiji pokazala da se nova postavka sprema godinama, a da će naš muzej ovaj posao završiti do nove turističke sezone, a to je nešto više od godine dana, dakle pre drugih. Nova postavka biće po mnogo čemu jedinstvena u ovom delu Evrope.

U okviru projekta Etno selo 19. veka na brdu Tulba po prvi put je u Požarevcu održan etno festival, posvećen pre svega domaćoj hrani i piću, domaćoj radinosti i zanatima. Jasno je da Požarevac ima potrebu da se ovakav događaj pretvori u tradicionalan i međunarodni.

– Da je naš projekat uspeo, pokazao je jedan veoma važan događaj. Tokom aprila ove godine Etno park na Tulbi posetila je Danuta Hubner, evropski komesar za regionalni razvoj, u pratnji potpredsednika vlade Božidara Đelića. Poseta ministarke Evropske unije od velikog je značaja i za naš Muzej i za grad Požarevac. Jednostavno rečeno, Požarevac ima veliku šansu da u narednom periodu dobije značajna sredstva iz evropskih pretpristupnih fondova – kaže Đorđević.

Tokom 2007. arheološka ekipa Narodnog muzeja započela je projekat Braničevo na lokalitetu indikativnog naziva – Mali Grad kod Todića crkve u Starom Kostolcu. Radi se o lokalitetu koji na suštinski ali i simboličan način, sublimira najznačajnije tragove brojnih civilizacija koje su naseljavale njegov uži i širi prostor.

Prošlogodišnja kampanja dala je značajne rezultate i potvrdila postojanje keltskog, tj. protoistorijskog, verovatno utvrđenog naselja, koje je na ovom platou osnovalo keltsko pleme Skordiska, zajedno sa drugim starosedelačkim plemenima. Ono će egzistirati od II v.p.n.e., pa sve do sredine I v.n.e, odnosno do dolaska Rimljana. Takođe, potvrđeni su ostaci iz 12 i 13. veka, iz perioda srednjovekovnog Braničeva, u vidu manjih stambenih objekata.

Ovogodišnja kampanja, započeta krajem oktobra i ograničena na 20 dana istraživanja, prevazišla je očekivanja i iznenadila izuzetno značajnim nalazima, koje prema preliminarnim zaključcima, datiraju iz perioda XII veka. Na ograničenoj površini dimenzija pet puta deset 10 metara, istražen je samo deo objekta, koji po svom gabaritu značajno prevazilazi našu iskopnu površinu. Objekat je plitko ukopan, zidan od blata i drveta, sa podom od naboja, što je tipičan način gradnje u dužem vremenskom periodu, od X – IV veka, ali i kasnije, u srpskoj arhitekturi XIX veka. Ostaci moćne drvene konstrukcije koja je gorela u požaru, ukazuju na veću građevinu za koju pretpostavljamo da je spratne konstrukcije. Osim toga, ugljenisani ostaci širokih drvenih ploča potvrđuju postojanje mobilijara i kućne opreme. Na ovom nivou istraženosti, a prema obimu istražene površine, teško je dati siguran zaključak o funkciji objekta.

Dragana SpasićĐurić, arheolog Narodnog muzeja u Požarevcu, kaže da ono što je za arheologe najdragocenije, to je kompletan pokretni inventar, zajedno sa hranom u posudama (jaje, ostaci mahunarki) i nepoznatom hemijskom supstancom koja je, verovatno, predstavljala „stratešku sirovinu“ u tom periodu. Ona je do vrha ispunjavala jednu posudu, brižljivo zatvorenu drvenim poklopcem i dodatno, drvenom zdelom. Uskoro će uzorci biti predati za analizu i dileme, o čemu se zapravo radi, biće rešene. Sve posude, kao i drugi predmeti (narukvice, koplje, alat) nađene su na podu i u izgorelim slojevima objekta.

– Napominjem, veoma su retke ovakve arheološke situacije, gde vas prosto čeka „konzervirano“ vreme, tačnije, jedan trenutak u kome možete prepoznati i identifikovati život i ljude. Taj trenutak je, sudeći po ugljenisanim ostacima drvene konstrukcije i nameštaja, za stanare ovog objekta bio vrlo dramatičan i tragičan, ne ostavljajući im vremena da ponesu bilo šta sa sobom… Pred naletom snažne vatrene stihije, oni su izbegli, ostavivši sve – pokućstvo, opremu, hranu – kaže Dragana SpasićĐurić.

U prošlogodišnjoj kampanji, na višoj niveleti objekta, nađen je gvozdeni šlem, po svojoj formi vrlo redak, stoga je radni naziv za njega „braničevski šlem“. Stanari ili vlasnici ovog objekta nisu imali vremena da ponesu čak ni vrlo luksuzne i skupe posude, čija se vrednost u tim vremenima merila plemenitim metalima. O njihovoj dragocenosti svedoče čak i tragovi duge upotrebe i krpljenja… Otkriveni set trpeznog posuđa (tanjir, pehar, zdele), karakterišu najluksuznije keramičarske tehnike tog doba , koje uglavnom kopiraju, takođe skupoceno, metalno posuđe. To su posude izrađene tehnikom slikanja i mramoriziranja, gleđosanja, a izdvaja se jedna zdela elegantne forme izrađena šanleve tehnikom (koju karakteriše gotovo reljefni motiv kombinovan sa zgrafitom-urezivanjem, u unutrašnjosti posude, zatim gleđosanje spoljne i unutrašnje površine). Na teritoriji Srbije su takve posude vrlo retke, poznate su samo u fragmentima. Izrađivane su u najpoznatijim vizantijskim radionicama, od kojih su najveće bile u Carigradu. Ove posude su nesumnjiv dokaz ekonomske snage i prefinjenog ukusa vlasnika objekta na čijem će se definisanju i otkrivanju raditi i tokom proleća 2009. g. Sudeći po šlemu i umetničko-zanatskoj vrednosti posuđa, moguće da se radi o predstavniku braničevske vojne elite.

Osim pomenutih, brojne kuhinjske i ognjišne posude, kao i posude za skladištenje hrane, svojom raznovrsnošću oblika i dekorativnih tehnika, u potpunosti ilustruju grnčarsku produkciju i import u periodu od kraja XI do početka XIII veka, u srednjovekovnoj Srbiji. Ona se razvija pod uticajem lokalne tradicije ali i kopiranjem vizantijskih skupih uzora nastalih na helenističkim tradicijama. Sudeći po ovogodišnjem nalazu, luksuzni import iz najpoznatijih radionica, nije bio nedostižan stanovnicima Braničeva. Interesantno je pomenuti da je ovakvo posuđe, korišćeno i na carskim trpezama nakon pada Carigrada, kao zamena za posude od plemenitih metala. Forme su vrlo savremene, kao što je jedna manja, potpuno očuvana posuda-cediljka, identična današnjim čajnicima, što dodatno sugerira da je u braničevskom gradu vreme dokolice i odmora karakterisalo ispijanje čaja.

– Na osnovu svega što smo otkrili, zaključujemo da se radi o XII veku, jednom od najznačajnijih i najprosperitetnijih perioda u razvoju Braničeva. Tada ga, kao grad oko koga se vode borbe između Vizantije i Ugarske, pominju vizantijski istoričari, Jovan Kinam i Nikita Honijat. To je vreme uspostavljanja vizantijske vlasti, nakon pobede Vasilija II, kada je Braničevo, zajedno sa Beogradom, postalo glavno utvrđenje na ovom delu dunavske granice. Vojna posada koja je boravila u njemu, bila je bitan uslov ekonomskog napretka. To je vreme vladavine Jovana II Komnina i Manojla I Komnina, koji su angažovani na odbrani, utvrđivanju i obnovi bedema Braničeva. Ovogodišnja istraživanja dokazuju ekonomsko blagostanje tog perioda – naglašava Dragana SpasićĐurić.

– Naši dalji planovi, značajno ohrabreni ovim nesvakidašnjim otkrićem, za sada su usmereni na istraživanje Malog Grada i lociranje braničevske episkopije, ali i otvaranje površina pored bedema utvrđenja koje datira iz još iz Justinijanovog doba. Ono se prepoznaje u oblicima terena, sa kulama na uglovima, od kojih je jugozapadna i danas vidljiva. Naš projekat je od samog početka imao značajnu podršku SO Požarevac, Eparhije braničevske i blagoslov vladike Ignjatija. Ciljevi su nam da ovom uzvišenju vratimo sjaj i lepotu koju je imao u prvoj polovini 20 veka kada su na njemu, Vajfert i Todićformirali lapidarijum – Muzej rimskih kamenih spomenika i monumentalne plastike iz Viminacijuma. Ako se našim rezultatima na Malom Gradu doda velelepna i umetnički opremljena zadužbina kapetana Todića (slikarstvo Uroša Predića), kao i spomen-kosturnica pripadnika braničevskog odreda stradalih 1915, u projektu Braničevo Narodnog muzeja mogu se prepoznati i drugi značajni kulturno-istorijski, pa i turističko-razvojni sadržaji i potencijali – kaže Dragana SpasićĐurić. .

Krstaši

Osim vizantijskih istoričara, Braničevo pominju i evropski putnici, hodočasnici ili učesnici krstaških pohoda. Tokom 1072. godine do Braničeva je Dunavom stigao saski vojvoda Henrih Lav, a zatim kopnom nastavio put ka Svetoj zemlji. Istim putem prošli su i učesnici drugog krstaškog pohoda 1147. godine: krstaši nemačkog kralja Konrada III koji su u Braničevu ostavili brodove, a potom i vojska kralja Luja VII. Do Braničeva 1189. godine stigla je krstaška vojska na čelu sa Fridrihom III Barbarosom, koga je dočekao vizantijski zapovednik grada.

– Oslanjajući se na ove pisane izvore, a usmereni ovogodišnjim nalazom, lako možemo pretpostaviti da je baš otkriveno a i njemu slično posuđe koje skrivaju slojevi Malog Grada, bilo na trpezi prilikom prijema značajnih gostiju kakvi su bili predvodnici krstaških pohoda. Iako nikada nećemo saznati gde su i da li su uopšte našli utočište, stanari i vlasnici ovog objekta, duboko smo zakoračili u njihov život i počeli precizno rasvetljavanje i tumačenje srednjovekovnog Braničeva, centra istoimene oblasti, jednog od najznačajnijih područja srpskih zemalja u srednjem veku – kaže SpasićĐurić.