Suđenje protiv 45 optuženih za napad koji se dogodio 24. septembra prošle godine u selu Banjska na Kosovu i Metohiji počeće sutra, 25. septembra, potvrdio je Osnovni sud u Prištini.
Specijalno tužilaštvo Kosova tereti Milana Radoičića, bivšeg zvaničnika Srpske liste bliske zvaničnom Beogradu i kontroverznog biznismena koji se dovodi u vezu sa kriminalnim krugovima, kao i još 44 osobe, za krivična dela „izvršenje terorističkog akta“, „teška dela protiv ustavnog poretka i bezbednosti Republike Kosovo“, „omogućavanje i finansiranje izvršenja terorizma“ i „pranje novca“.
Optužnica je poginuta 11. septembra ove godine, a objavili su je glavni tužilac Bljerim Isufaj i tužilac u slučaju Naim Abazi na konferenciji za novinare.
Oni su kazali da je za sastavljanje optužnice obavljeno 66 razgovora sa svedocima i optuženima, a kao dokaz prikupljeno 1.266 komada oružja i druge opreme.
Prema prvim informacijama na dan napada, grupa naoružanih maskiranih ljudi upala je u srednjovekovni manastir Banjska blindiranim vozilom, a u osmočasovnom oružanom sukobu ubijen je kosovski policajac Afrim Bunjaku, a potom i Stefan Nedeljković, Igor Milenković i Bojan Mijailović, koji su bili u grupi napadača.
Nekoliko dana kasnije Radoičić je priznao da je organizovao naoružanu grupu koja se sukobila sa kosovskom policijom, sa ciljem da „ohrabri narod u otporu režimu Aljbina Kurtija“.
On je naglasio da „nije imao nikakvu pomoć vlasti iz Beograda, niti ih je o svojim namerama obavestio, jer su se već ranije razišli u određenim stavovima“.
Državni vrh Srbije, uključujući i predsednika Aleksandra Vučića, takođe je odbacio umešanost Beograda u napad u Banjskoj.
U optužnici Specijalnog tužilaštva Kosova Radoičić je označen kao „šef terorističke grupe“, javljaju mediji.
Prema navodima optužnice, on i ostali učesnici su se 24. septembra 2023. godine u 1 čas po ponoći, nakon što su s dva kamiona blokirali put do seoskog mosta, sakrili i napali službenike kosovske policije koji su došli da uklone kamione i raščiste put.
Ovaj napad je trajao do 15 časova, „kada je velika većina ove grupe pobegla planinskim putevima ka Republici Srbiji“.
U optužnici se tvrdi da su napadači bili „stručno obučeni“ i iz Srbije ilegalno ulazili na Kosovo „planinskim putevima“ i sa više desetina vozila, „od kojih su neka bila oklopljena i napunjena teškim naoružanjem, municijom, raketnim bacačima, eksplozivom, kamufliranim vojnim uniformama i vojnom logističkom opremom“.
Tužilaštvo, takođe, navodi da je Radoičić od 1. januara 2017. do 24. septembra 2023. godine, kada se dogodio napad u Banjskoj, indirektno obezbeđivao prihode, od kojih je najveći deo korišćen za teško naoružanje, vojne uniforme, logističku podršku i plaćanje učesnika grupe.
Tvrdi, takođe, da deo tih njegovih prihoda potiče od „kriminalnih aktivnosti, uz saradnju i pomoć okrivljenog Radule Stevića – vlasnika i odgovornog lica preduzeća RAD D.O.O. i Radule Stević BI“.
U dosijeu tužilaštva, dostavljenom portalu Kallxo, kako prenosi Kossev, navodi se da je ova grupa napadača u Banjskoj, postupajući prema dobro organizovanom planu, i upotrebom oružanog nasilja, u Banjskoj „pokušala da otcepi severni deo Kosova, odnosno opštine naseljene srpskom većinom i da taj deo teritorije pripoji Srbiji“.
Ovakva kvalifikacija je slična optužbama koje su izneli kosovski premijer Kurti i ministarka pravde u Prištini Aljubljena Hadžiu, dodajući da je tu grupu i teroristički napad „podsticala, obučavala i finansirala Srbija“.
Kurti je i nastavak dijaloga Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa uslovio predajom Radoičića, koji „uživa zaštitu Srbije“, kosovskim pravosudnim organima.
Glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović ocenio je da sa stanovišta pravnog poretka Srbije, optužnica privremenih institucija u Prištini protiv Radoičića i drugih nema nikakav značaj.
Stefanović je kazao da je teritorijalni integritet Srbije u sastavu sa Kosovom i Metohijom garantovan Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i da „privremene institucije u Prištini nemaju nikakvu nadležnost za vođenje bilo kakvih postupaka, pa ni krivičnih“.
„Protiv Radoičića se vodi istraga pred Višim javnim tužilaštvom u Beogradu zbog sumnje da je (u Banjskoj) zajedno sa više NN lica izvršio tri krivična dela- udruživanje radi vršenja krivičnih dela, nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet vatrenog oružja i eksplozivnih materija i teška dela protiv opšte sigurnosti“, kazao je.
On je rekao da se VJT u Beogradu u okviru istrage preko Ministarstva pravde obratilo Euleksu i zatražilo da mu se dostavi kompletna dokumentacija „koja se tiče kritičnog događaja od 24. septembra 2023. u mestu Banjska“, ali da ona još nije dostavljena.
Prema dostupnim informacijama, ova istraga još nije završena i optužnica nije podneta.
Radoičić je, inače, zbog „slučaja Banjska“ priveden u oktobru 2023. u Srbiji, ali je ubrzo pušten.
Viši sud u Beogradu mu je tada izrekao zabranu napuštanja zemlje.
Od tada nije viđan u javnosti, a njegov advokat Goran Petronijević je kazao novinarima da „možda zna, a možda i ne zna (gde se on nalazi)“.
General Momir Stojanović: Istina o Banjskoj se nikada neće saznati jer bi tada neko iz vrha Srbije morao krivično da odgovara
„Ubeđen sam da se nikad, a ne samo nakon godinu dana, neće znati istina o događaju u Banjskoj. Jer ako bi se saznala istina neko bi zasigurno iz državnog vrha Srbije morao krivično da odgovara. Naoružana grupa koju je po sopstvenom priznanju predvodio Miroslav Radoičić nikako nije mogla ući na sever Kosova a da to nadležni organi u Srbiji ne znaju. A činjenica da je Radoičić priznao da je navodno rukovodio planiranjem i realizacijom te akcije, a da za to nije uhapšen, nedvosmisleno ukazuje da je neko iz državnog vrha bio upoznat sa njom“, kaže general Momir Stojanović, bivši načelnik Vojnobezbednosne agencije i predsednik Odbora za kontrolu službi bezbednosti Skupštine Srbije.
On kaže da „postoje brojne informacije koje ukazuju da je u pripremi akcije u Banjskoj navodno predhodno postignut dogovor sa predstavnicima KFOR-a na severu KiM da se iscenira napad na pripadnike KPS, kako bi se oni navodno proterali sa severa i kontrola tog prostora prepustila isključivo KFOR-u.
„Postoji osnovana sumnja da je KFOR sa tim dogovorom upoznao Vladu Kosova i akcija se završila tako kako se završila. Ovo, nažalost, u proteklih 12 godina nije jedini slučaj- mada je po posledicama najtragičniji- kada se aktuelna vlast u Beogradu oslanjala na procene, ocene i predloge samozvanih vođa Srba sa severa. Zato su nam i rezultati politike prema Kosovu ovako katastrofalni“, kaže.
On dodaje da su istražne radnje prema Radoičiću u Srbiji „više iznuđene zbog interesovanja koje međunarodna zajednica pokazuje prema ovom događaju, a ne stvarna želja da se utvrdi istina i odgovornost“.
„Ubeđen sam, ponavljam, da u krivično- pravnom smislu, bar što se tiče naših organa, ovo nikada neće biti rasvetljeno, između ostalog i zbog toga što gospodin Radoičić svojim saznanjima itekako ima ucenjivačkog materijala prema aktielnoj vlasti. Stoga verujem da će o slučaju Banjska postojati dve verzije- jedna iz Prištine, a duga iz Beograda, i da će se one potpuno razlikovati“, kaže Stojanović.
Drecun: Zašto optužnica nije objavljena, služi Kurtiju pred izbore
Predsednik Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Skupštine Srbije Milovan Drecun je kazao da je veliki problem što optužnica Specijalnog tužilaštva u Prištini nije javno obelodanjena.
„Nisam primetio da je cela optužnica javno obelodanjena. Rečeno je samo koja su krivična dela u pitanju po njima i da je 45-oro valjda ljudi. Čini mi se da je ipak ovaj tajming pažljivo izabran od strane Aljbina Kurtija, upravo zato da bi optužnicu mogao da iskoristi zarad političke dobiti i da je koristi u političkoj kampanji. Izbori idu u februaru naredne godine“, rekao je Drecun za Juronjuz.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.