Godinu dana od tragedije u „Ribnikaru“: U Palati pravde jedan krivični i pet parničnih postupaka

Maloletni K. K, koji u vreme izvršenja ovog zločina nije imao navršenih 14 godina, nije krivično odgovoran i njemu se ne može suditi za ubistvo devetoro vršnjaka i čuvara škole, kao i teško ranjavanje nastavnice istorije i više dece u školi.

Zbog toga, na optužnici krivičnog postupka našli su se njegovi otac i majka, vlasnik streljane i instruktor pucanja.

Ocu maloletnog učinioca krivičnog dela na teret se stavlja teško delo protiv opšte sigurnosti jer je dete od 13 godina vodio u streljanu i učio da puca, kao i da nije adekvatno čuvao oružje u kući.

Njemu je pritvor, u kome se nalazi od 3. maja, u više navrata produžavan da ne bi ponovio krivično delo, kao i s obzirom na to da je optužen da je izvršio krivično delo za koje je propisana kazna zatvora preko 10 godina, a način izvršenja i težina posledica doveli su do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka.

Majci maloletnika, M. K. na teret se stavlja izvršenje krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija, s obzirom na to da je tokom istrage, na jednoj čauri koja je nađena u kabinetu istorije kod vrata, pronađen njen DNK.

M. K. je takođe ranije određena mera kojom joj je zabranjeno da prilazi, sastaje se ili komunicira sa sinom K.K, svedokom u krivičnom postupku.

Optužnicom je predloženo da sud V. K. osudi na kaznu zatvora od 12 godina, majku M. K. na dve i po godine, dok je za vlasnika streljačkog kluba i instruktora predložena kazna zatvora od po tri godine.

Početak suđenja u krivičnom postupku

Prvo ročište u krivičnom postupku održano je 29. januara, kada je Viši sud u Beogradu odlučio da isključi javnost sa suđenja, a na zahtev Višeg javnog tužilaštva koje je to predložilo.

Advokati obe strane bili su saglasni u tome da suđenje treba otvoriti za javnost, što nije uticalo na odluku suda.

Suđenje roditeljima će se odvijati “iza zatvorenih vrata” i detalji o dešavanjima u ovom predmetu ne bi trebalo da budu poznati sve do okončanja postupka. Tako je zamišljeno u teoriji.

Ipak, praksa je pokazala nešto drugačije rezultate.

Iako je već na samom početku odlučeno da će ceo glavni pretres biti zatvoren za javnost, nije sprečeno „curenje“ informacija i senzacionalističko izveštavanje pojedinih medija.

Prvobitno je bilo planirano da roditelji stradale dece budu ispitivani u okviru postupka.

Ipak, Više javno tužilaštvo je u februaru ove godine od toga odustalo kako bi im omogućilo da budu prisutni na suđenju kada optuženi budu iznosili odbranu i kako bi mogli da postavljaju pitanja.

Krajem februara jedan od dvojice tužilaca koji je do sada zastupao optužnicu, Nikola Uskoković, vraćen je u osnovno tužilaštvo, budući da je u Više javno tužilaštvo u Beogradu bio upućen.

Iz tog razloga, po prvi put jednu optužnicu pred sudom zastupao je i Glavni javni tužilac VJT u Beogradu Nenad Stefanović koji je bio prisutan u sudnici od samog početka suđenja.

Do sada je svoju odbranu izneo otac maloletnog učinioca, odgovarao je na pitanja suda i tužilaštva, ali i na pitanja oštećenih, pošto je već ranije rekao da neće da odgovara na pitanja njihovih advokata.

Iako je javnost isključena, nakon svakog pretresa, kojih je do sada bilo šest i od kojih je jedno bilo odloženo, medijima su se obraćali advokati, ali ne iznoseći mnogo detelja, budući da bi to predstavljalo krivično delo.

Nastavak suđenja zakazan je za 15. maj, kada bi odbranu trebalo da iznese majka maloletnog učinioca krivičnog dela.

Parnični postupci nakon masovnih ubistava u „Ribnikaru“

Bez obzira što je krivični postupak zatvoren za javnost, mediji i građani su imali prilike da dealje i pojedinosti čuju na ročištima u okviru parničnih postupaka koji se vode pred Višim sudom u Beogradu.

U Palati pravde pokrenuto je ukupno pet tužbi, odnosno parničnih postupaka protiv roditelja maloletnog K. K

Prvu su podneli članovi porodice jedne devojčice koja je poginula tog dana, a drugu 27 članova porodica ubijenih, treću i četvrtu dvojica maloletnika koji su ranjeni tom prilikom.

Uskoro se očekuje i početak petog parničnog postupka, po tužbi nastavnice istorije koja je 3. maja ranjena.

“Mala parnica”

Kada je u pitanju prvi parnični postupak, čije prvo ročište je održano 8. decembra 2023. godine, njega su pokrenuli roditelji stradale Adriane Dukić, a pored maloletnog K. K. i njegovih roditelja, tužbom su obuhvaćeni predstavnici Osnovne škole „Vladislav Ribnikar“ i Republika Srbija za nematerijalnu odštetu zbog nanete duševne boli.

Parnični postupak porodice Dukić je odvojen od ostalih, s obzirom na to da su oni prvi podneli predlog za određivanje privremene mere.

U odnosu na njihov zahtev, doneto je rešenje zabrane otuđenja imovine V. K. i M. K, što ih je zakonski obavezalo da u roku od 30 dana podnesu tužbu.

Ova tehnička procedura rezultirala je odvojenim suđenjem.

Roditelji stradale devojčice govorili su na ročištima o tome kakva je bila njihova ćerka, ali i opisali trenutak kada su saznali da njihove ćerke više nema.

Bilo je planirano da svedoče i roditelji maloletnog K. K, ali se u sudu nisu pojavili, a kako je njihova advokatica obrazložila, razlog njihovog nepojavljivanja je drugi postupak koji je u toku.

Ona je podsetila da je krivični postupak zatvoren za javnost, a da bi njihova odbrana bila kompromitovana ukoliko bi je najpre izneli u parničnom postupku.

U okviru parnice trebalo bi da bude saslušan i maloletni K. K.

Sledeće ročište zakazano je za 17. maj.

“Velika parnica”

Kada je u pitanju parnični postupak koji su pokrenuli 27 članova porodice, oni traže naknadu nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove usled smrti bliskog lica, kao i na ime pretrpljenog straha, a tužbama je zatražena i novčana renta, odnosno buduće davanje određenog iznosa novca od dana presuđenja, pa dok za to traju uslovi – i to na ime buduće nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove usled smrti bliskog lica.

Ujedno, u ovom postupku među tuženima se nalazi i ime maloletnog K.K. koji je izvršio zločin u osnovnoj školi, a tužbom je obuhvaćena i škola u kojoj se masovno ubistvo dogodilo.

Na pripremnom ročištu obe strane su se saglasile da budu saslušani svi oštećeni, roditelji, braća i sestre ubijene dece, osim petogodišnjeg brata jedne ubijene devojčice.

Tražile su obe strane i veštačenje maloletnog K.K. kako bi se utvrdilo da li je 3. maja bio sposoban za rasuđivanje.

Planirano je i da u toku postupka bude pribavljena i zdravstvena dokumentacija maloletnog K. K, kao i ona sa klinika za neurologiju i psihijatriju.

Advokat tuženih Marina Ivelja i zastupnica Škole Sanja Gunjić – koja je zamenica državnog pravobranioca – tražile su na pripremnom ročištu da se postupak prekine do okončanja krivičnog postupka koji se vodi protiv roditelja maloletnog ubice, i u kojem je takođe tražena odšteta za svaku ubijenu osobu od po 100.000 evra.

Sudija je, uprkos zahtevu odbrane, odlučila da zakaže glavnu raspravu za 28. i 29. decembar, kada su svoja svedočenja započeli članovi porodica ubijenih.

Do sada su svi članovi porodice, u potresnim izlaganjima, izneli svoje svedočenje o životima stradalih članova porodice, samom 3. maju, ali i danima koji su nakon toga usledili.

Takođe, sudija je odlučila da deo suđenja, kada su svedočili maloletna braća i sestre ubijenih, zatvori za javnost.

Otac maloletnog učinioca krivičnog dela je odbio da odgovara na pitanja sudije, roditelja ubijene dece i njihovih advokata, ali je postavljao pitanja nastavnici srpskoj jezika, koja je godinu dana pre zločina bila razredna njegovom sinu – i koja je bila jedini saslušani svedok 4. aprila, što je izazvalo revolt kod roditelja stradale dece.

Već na sledećem ročištu saslušane su i direktorka škole u vreme masovnog ubistvai razredni starešina odeljenja u kome je bio maloletni K. K, ali i većina ubijene dece.

Razredna odeljenja VII/2 u kom se masovno ubistvo dogodilo, govoreći o 3. maju, rekla je da je dovela dete u školu i otišla da nešto završi kada je čula pucanj za koji je pomislila da je petarda.

Kada je izašla iz zbornice videla je čuvara Dragana Vlahovića kako leži i vratila se da pozove policiju.

Naredna dva sata, kako je objasnila, nije znala ko je ubijen, ali su joj policajci u jednom trenutku rekli da uđe u učiniocu da identifikuje tela ubijene dece, jer će to značajno skratiti ceo postupak, kako su joj objasnili.

“Uveli su me u učionicu punu mrtve dece i ja sam išla od jednog do drugog deteta i govorila ko se kako zove”, rekla je Tomić dodajući da je od tad na bolovanju.

Majka maloletnog K. K, uprkos upozorenjima, ni na poslednje ročište nije došla u sud, a njena pravna zastupnica ostala je pri stavu da majka maloletnog učinioca neće svedočiti u parničnom postupku, sve dok ne bude saslušana u krivičnom postupku koji je zatvoren za javnost.

Sledeće ročište u ovom postupku zakazano je za 30. maj.

Parnični postupci po tužbama ranjene dece

Treći i četvrti parnični postupak protiv roditelja maloletnog učinioca podneli su roditelji ranjene dece, odnosno dva dečaka.

Tužbe su podnete za naknadu nematerijalne štete usled fizičkog bola, pretrpljenog straha i psihičkog bola.

Pripremno ročište u parničnom postupku koji su protiv K. K, njegovih roditelja i osnovne škole „Vladislav Ribnikar“ pokrenuli roditelji u ime maloletnog dečaka J. D. koji je ranjen 3. maja prošle godine, i njegovi roditelji, održano je 29. marta, a nastavak je zakazan za 31. maj.

Njihov zastupnik predložio je da se saslušaju roditelji dečaka, da se uradi veštačenje povreda i traume dečaka, kao i da se uradi psihijatrijsko veštačenje.

Zastupnik porodice maloletnog učinioca krivičnog dela, Marina Ivelja kazala je da u klinici u kojoj je K. K. smešten još uvek nema nikakvog veštačenja.

Ona je predložila da se kao dokaz izvede snimak iz streljačkog kluba gde se vidi da je K. K. obuku prvi put u životu pružio predsednik kluba R. I.

Predložila je da se sasluša i učiteljica, razredna u šestom razredu, i razredna iz odeljenja 7/2 na okolnost vaspitnih metoda roditelja – da li je bilo propusta i da li su uočili neobično ponašanje kod K. K.

Priložila je elektronski dnevnik kao dokaz o njegovom vladanju od 3. do 7. razreda i SMS komunikaciju između razredne i K. K, iz koje se vidi kakvo je bilo njegovo ponašanje u januaru na ekskurziji.

Predložila je i Sanja Gunjić iz državnog prvobranilaštva, koja zastupa školu, saslušanje tadašnje direktorke na okolnost zaštite i bezbednosti đaka u školi, i psihologa i pedagoga škole, na okolnost da li imaju saznanja da se desilo nešto što bi moglo biti povod tog događaja i da li su se bilo koji roditelji žalili na postupanje nekog deteta.

Pripremno ročište u parnici po tužbi drugog ranjenog dečaka počeće u maju.

Parnica po tužbi ranjene nastavnice

Početak petog parničnog postupka, po tužbi nastavnice istorije koja je 3. maja ranjena, očekuje se uskoro, budući da je pripremno ročište planirano za 24. jun.

Nastavnica istorije T. S. podnela je tužbu protiv roditelja maloletnika za naknadu nematerijalne štete usled pretrpljenog fizičkog bola, straha, umanjenja životne aktivnosti i naruženost.

Iz suda navode da je tužba protiv bračnog para podneta jer oni ne odgovaraju za zločin koji je maloletnik počinio, ali odgovaraju za štetu koje uzrokuje njihovo maloletno dete usled lošeg vaspitanja, rđavog primera ili porodičnih navika koje su mu roditelji dali.

Predsednik Višeg suda u Beogradu o slučajevima

Kako je u intervujuu za “Blic” rekao Dragan Milošević, predsednik Višeg suda u Beogradu, sudije koje postupaju u predmetima u slučaju masovnog ubistva u OŠ „Vladislav Ribnikar“ do sada su pokazale izuzetnu ažurnost, zbog čega sa osnovom očekuje da svi ovi predmeti pred Višim sudom u Beogradu budu okončani tokom 2025. godine

“Konkretno, u pitanju je pet parničnih postupaka radi naknade nematerijalne štete i jedan krivični postupak. Radi se o nizu posebno medijski ispraćenih predmeta, na kojima je i inače napornije raditi, a ovde posebno, budući da su žrtve tragičnog događaja deca i školski čuvar”, rekao je Milošević.

Odluku sudskog veća o isključenju javnosti, protiv koje nije dozvoljena posebna žalba, nije želeo da komentariše, budući da je krivični postupak u toku.

“Napomenuo bih da je ista doneta radi zaštite interesa maloletnika i da će objavljivanje izreke presude u ovom postupku, u svakom slučaju biti javno, pri čemu samom suđenju prisustvuju porodice tragično preminulih. Jedino što bih iz sudijskog iskustva mogao da kažem je to da bi promena odluke morala biti uslovljena prethodnom značajnom promenom okolnosti”, naveo je on za Blic.