Godišnjia stradanja Srema u Drugom svetskom ratu

Uz podsećanje da je istih ovakvih septembarskih dana 1942, Srem bio zavijen u crno, kada je zloglasna ustaška kaznena ekspedicija koju je predvodio Viktor Tomić, za jedva mesec i po dana ubila više od 6.000 nevinih, predsednik Mirović je naglasio da je večerašnji skup prilika da se s najdubljim pijetetom, još jednom naklonimo njihovoj žrtvi.

„Večno sećanje i najdublje poštovanje je najmanje što smo svi mi zajedno dužni žrtvama jednog obezljuđenog i strašnog vremena. To je dug koji prema njima ima svako pokolenje našeg naroda“, kazao je Mirović dodajući da je fašizam, čije nevine žrtve bili i stanovnici Srema, bio najgora pošast ne samo minulog 20. veka, nego celokupne istorije ljudskog roda. On je naveo da to važi za svaku njegovu monstruoznu varijaciju, uključujući i ustaštvo, te da je zato je veoma važno da se svima onima koji bi danas da prekrajaju istoriju poruči da – dželate ne mogu da pretvore u žrtve, niti zločince u pravednike.

Obraćajući se onima koji su pre sedam decenija porazili fašizam, čiji su najviši ideali bili sloboda i ravnopravnost svih naroda i njihovo pravo da budu svoji na svome, predsednik Pokrajinske vlade je naglasio da su to ideali za koje se Srbija i  srpski narod bore i danas.

„Pobeda u toj borbi – za koju su nam možda više nego ikada ranije potrebni hrabrost, odlučnost i unutrašnje jedinstvo – naša je zajednička obaveza. I prema žrtvama utkanim u slobodu koju danas imamo, i prema herojstvu svih naših predaka, i prema generacijama koje će doći iza nas i kojima moramo da ostavimo slobodnu, stabilnu i prosperitetnu Srbiju“, poručio je Mirović. 

Na akademiji „Da se ne zaboravi“, borcima, članovima porodica boraca i drugim ugllednim gostima, obratili su se i gradonačelnik Sremske Mitrovice Vladimir Sanader i učesnik NOB-a Bogdan Tankosić.