Godišnjica martovskog pogroma

Godišnjica martovskog pogroma obeležena je parastosom i polaganjem venaca i cveća stradalima u Kosovskoj Mitrovici i parastosom u manastiru Gračanica. U Domu kulture u Gračanici biće održana akademija pod nazivom „Da se ne zaboravi“.

Patrastosu u manastiru Gračanica prisustvovali su članovi porodice nastradalih Srba, porodice koje su morale da napuste svoje domove i do dana današnjeg u njih nisu mogle da se vrate, kao i predstavnici porodica čiji su članovi kidnapovani i još se vode kao nestali. U Gračanici su i predstavnici Vlade Srbije, Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Ministarstva spoljnih poslova, Komisije za rasvetljavanje sudbine nestalih osoba.

Kako prenosi RTS godišnjica pogroma je obeležena i u Kosovskoj Mitrovici, gde su članovi porodica ubijenih i njihova rodbina, predstavnici vladine Kancelarije za KiM i lokalne samouprave prisustvovali parastosu koji je služen stradalima na Kosovu i Metohiji ispred „Spomenika istine“ u blizni glavnog Ibarskog mosta.

Pomoćnik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Ljubomir Marić poručio je da je srpski narod rešen da opstane na Kosovu i Metohiji i pored želje nekih da im to pravo ospore.

„Bilo je teških vremena, nije bilo lako. Danas smo složniji nego ikada, imamo otvorenu podršku države Srbije, Vlade Republike Srbije, da se nikada više neće dogoditi pogromi, oluje i ostali zločini“, rekao je Marić.

Naveo je da se danas na srpski narod više ne ide ruljom i batinama, već rezolucijama i paragrafima, što je, kako je ocenio, surova i tužna slika svakodnevice našeg naroda i pokušaj potpunog obespravljivanja i ekonomskog uništenja.

„Svakako, mi moramo da se sećamo Borivoja Spasojevića, Zlatibora Trajkovića, Jane Tučev, Dragana Nedeljkovića i ostalih naših stradalnika, jer njihova imena su opomena da bi neko možda ponovo pokušao da promeni stvarnost, a to su isti oni koji su planirali i realizovali pogrom 17. marta 2004. godine“, rekao je Marić.

Predsednik privremenog opštinskog organa u Kosovskoj Mitrovici Aleksandar Spirić naglasio je da Srbi traže istinu i da ono što se dogodilo pre 13 godina nikako ne zaboravljaju.

„Martovski pogrom ne želimo da se nigde u svetu dogodi i ponovi. Sedamnaesti mart 2004. godine nas obavezuje da budemo jedinstveni i složni i u danima koji dolaze, jer se plašimo da je ovaj datum i dalje svakoga dana samo na drugačiji način“, rekao je Spirić.

„Moramo biti istrajni i ostati na putu, čuvati svoja ognjišta i biti svoji na svome. Jako je bitno da je država Srbija prisutna i da pomaže svome narodu i siguran sam da bez te podrške i čvrste veze nama nema budućnosti“, istakao je Spirić.

U talasu nasilja te 2004. godine ubijeno 19 osoba, od kojih osam Srba i 11 Albanaca, koji su stradali u obračunu s pripadnicima međunarodnih snaga bezbednosti, preneo je Radio Kontakt plus.

Povređeno je najmanje 170 Srba, kao i desetine pripadnika međunarodnih snaga koji su se sukobili s lokalnim Albancima štiteći Srbe i njihovu imovinu.

Porušeno je oko 800 srpskih kuća i zapaljeno 35 verskih objekata, uključujući 18 spomenika kulture, među kojima i crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu.

Prema podacima Eparhije raško-prizrenske SPC, iz aprila 2004. ukupan broj uništenih crkvenih zgrada je bio blizu 100.

Međunarodni tužioci i sudije na Kosovu i Metohiji procesuirali su sedam slučajeva uništavanja crkava i 67 osoba osudili na zatvorske kazne od 21 meseca do 16 godina.

Tokom martovskih nereda na Kosovu i Metohiji proterano je 4.012 Srba, a većina njih se do danas nije vratila u svoje domove.

Povod ili izgovor za pogrom bila je kampanja albanskih medija u kojoj su lokalni Srbi optuženi da su psima naterali preko reke Ibar grupu dečaka Albanaca iz sela Čabra kod Zubinog Potoka, od kojih se jedan utopio u reci, što nije bilo tačno.

Istraga UNMIK policije utvrdila je da su optužbe bile lažne. Martovske događaje na Kosovu osudili su Savet bezbednosti UN, kao i Evropska unija, a Parlamentarna skupština Saveta Evrope je 29. aprila 2004. donela rezoluciju.