Godišnjica smrti i sramote

Danas se navršava dvanaest godina od ulaska snaga Vojske Republike Srpske u Srebrenicu, muslimansku enklavu u istočnoj BIH koja je formalno bila pod zaštitom Ujedinjenih nacija i u kojoj je potom izvršen masakr nad stanovništvom. Do 19. jula vojnici pod komandom generala Mladića su, prema optužnicama Haškog tribunala, organizovano i sistematski ubili oko osam hiljada muslimanskih muškaraca i dečaka. Oko 30.000 žena i dece deportovano je za dva dana. Napad na Srebrenicu počeo je 6. jula 1995. godine i završio se ulaskom generala Ratka Mladića u grad pet dana kasnije.
Holandski bataljon UN bio je stacioniran u enklavi u vreme napada srpskih snaga. Mladić je tada televiziji sa Pala izjavio da se nalazi u „srpskoj Srebrenici“, da grad „predaje srpskom narodu“ i da je „došlo vreme za osvetu Turcima“ na tom prostoru. U izveštaju holandskih stručnjaka, objavljenom 10. aprila 2002, koji su istraživali okolnosti pada Srebrenice tokom rata u BIH, ocenjeno je da holandska vlada i UN snose deo odgovornosti za masakr Muslimana 1995. godine. Nakon toga holandska vlada i načelnik Generalštaba holandske vojske podneli su ostavke. Krajem prošle godine holandsko Ministarstvo odbrane donelo je odluku da odlikuje 850 pripadnika holandskog bataljona, koji su 1995. bili stacionirani u vojnoj bazi Potočari. Većina tih vojnika odlikovanje je primila 4. decembra na ceremoniji u holandskom gradu Asenu, gde je otkrivena spomen-ploča u njihovu čast, a neki od njih su odbili da prime odličja za angažman u Srebrenici.
Vlada RS uputila je 10. novembra 2004. izvinjenje porodicama Bošnjaka stradalim u Srebrenici konstatujući da se u Srebrenici desio „zločin velikog obima“. U izveštaju vladine Komisije za Srebrenicu navedeno je da je tokom ofanzive srpskih snaga na tadašnju „zaštićenu zonu“ u julu 1995. ubijeno 7.800 Bošnjaka, kao i da su otkrivene 34 nove masovne grobnice. Za genocid u Srebrenici 1995. godine optužene su vođe bosanskih Srba Radovan Karadžić i general Ratko Mladić koji su i dalje van domašaja Tribunala. General Zdravko Tolimir, bivši pomoćnik Ratka Mladića i ratni šef obaveštajne službe Glavnog štaba VRS uhapšen je 31. maja ove godine i izručen Haškom tribunalu. Optužena su još osmorica bivših oficira VRS: Vujadin Popović, Ljubiša Beara, Vinko Pandurević, Drago Nikolić, Ljubomir Borovčanin i Milorad Trbić, a za zločine protiv čovečnosti u Srebrenici i Žepi Milan Gvero i Radivoj Miletić. Od kraja 2004. svi oni su se dobrovoljno predali Tribunalu u Hagu iz Srbije, osim Trbića koga su u Hag izručile vlasti SAD gde je živeo.
Suđenje osmorici bivših oficira VRS počelo je 14. jula ove godine. Za zločine protiv čovečnosti u Srebrenici optužen je i bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčilo Perišić, koga je Tribunal pustio na slobodu do početka suđenja. Za zločin u Srebrenici prvi je osuđen Dražen Erdemović, pripadnik 10. diverzantskog odreda VRS, koji je bio pod komandom Mladićevog Glavnog štaba. Erdemović je osuđen na pet godina zatvora, na osnovu priznanja da je učestvovao u masovnoj egzekuciji Muslimana iz Srebrenice 16. jula 1995. godine na poljoprivrednom dobru Branjevo kod Pilice. Prema njegovoj proceni, toga dana na tom mestu ubijeno je oko 1.200 muškaraca i dečaka. Erdemović je u međuvremenu odslužio kaznu. General VRS Radislav Krstić osuđen je 2001. godine na 46 godina zatvora za genocid u Srebrenici, a u aprilu 2005. Žalbeno veće Tribunala donelo je novu presudu kojom je Krstić osuđen na 35 godina zatvora za pomaganje i podržavanje genocida. Bila je to prva presuda Haškog tribunala za genocid.
General Krstić je u vreme zločina bio zamenik, a potom i komandant Drinskog korpusa VRS. Sudije su ocenile dokazanim da je general Krstić preuzeo komandu korpusa 13. jula 1995. i da su jedinice Drinskog korpusa i jedinice Glavnog štaba VRS, od 13. do 19. jula 1995. godine ubile između 7.500 i 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka. Krstić je tokom suđenja imenovao Ratka Mladića i još petoricu oficira kao odgovorne za pokolj Muslimana u Srebrenici. Za zločine u Srebrenici Tribunal u Hagu osudio je bivše oficire VRS Momira Nikolića na 27 godina zatvora, Vidoja Blagojevića na 18, Dragana Obrenovića na 17 i Dragana Jokića na devet godina zatvora.
U znak sećanja na ubijene Bošnjake, u Potočarima kod Srebrenice izgrađen je Memorijalni centar koji je zvanično otvorio bivši predsednik SAD Bil Klinton 20. septembra 2003. godine. Na groblju u sklopu Memorijalnog centra, sahranjeni su tada posmrtni ostaci 107 identifikovanih žrtava. Na desetu godišnjicu masakra u Srebrenici 2005. ukopano je 610 identifikovanih žrtava. Do tada je u Memorijalnom centru ukopano 1.327 žrtava iz Srebrenice. Međunarodni sud pravde u Hagu je ove godine doneo presudu prema kojoj je u Srebrenici počinjen genocid.
Ovogodišnjem skupu u Potočarima prisustvovaće visoki predstavnik u BIH Miroslav Lajčak, glavna haška tužiteljica Karla del Ponte, predstavnici vlasti BIH i predstavnici diplomatskog kora. U Memorijalnom centru biće pokopano još 465 identifikovanih žrtava iz Srebrenice. U tom centru je do sada sahranjeno oko 2.500 osoba. U junu ove godine porodice žrtava genocida u Srebrenici tužile su UN i Holandiju zato što su propustile da zaštite civile u toj enklavi. Bivši visoki predstavnik za BIH Kristijan Švarc-Šiling je uoči odlaska sa te dužnosti nametnuo zakon prema kojem će Memorijalnim centrom, koji se nalazi u Potočarima u RS, upravljati država BIH.