Godišnjica ubistva Ćuruvije: Da li će ubice biti kažnjene?

Ono što je obeležilo poslednju godinu sudskog procesa, i što je mnoge navelo na pomisao da će ishod biti povoljan za okrivljene, je odluka sudskog veća da se optuženima za ubistvo zatvorski pritvor zameni kućnim.

Tako su se Milan Radonjić i Ratko Romić, nakon tri i po godine pritvora, našli ponovo kod kuće, sa elektronskom nanogicom.

Nije neuobičajeno da se, kada pritvor traje nekoliko godina, izrekne ova mera, mada bi ovakva odluka sudskog veća mogla da znači u određenoj meri i stav suda o tome koliko je javni tužilac bio uspešan u dokazivanju optužnice, kaže Slobodan Ružić, advokat Ćuruvijine dece Radeta i Jelene.

Sudski proces ušao je u fazu izvođenja pisanih dokaza, među kojima ima i onih sa elementima državne tajne, zbog kojih su neka ročišta u februaru i martu ove godine bila zatvorena za javnost.

Nakon više od 80 ispitanih svedoka Tužilaštva za organizovani kriminal, javnost je s pravom mogla da očekuje da će znati više detalja o tome ko je organizovao i po čijem je nalogu je ubijen Ćuruvija.

Za ove tri godine pred sudijama su se smenjivali pripadnici Službe državne bezbednosti koji su na dan ubistva pratili Ćuruviju u smenama, kao i oni višeg ranga koji su imali veze sa istragama o njegovom ubistvu.

Malo ko se od pripadnika Devetog pratećeg odeljenja sećao, ili želeo da se seća, tog 11. aprila, i njihovi iskazi više su govorili o procedurama izveštavanja i praćenja „objekta“ nego o ubistvu.

Političkim motivima za ubistvo Ćuruvije sud se nije ni na koji način bavio, čak ni kada su neki svedoci na njih ukazivali, a pominju se i u optužnici.

Sa druge strane, nekoliko bivših rukovodilaca DB, među njima i Goran Petrović, podvlačili su činjenicu da je bilo zloupotrebe pripadnika DB kroz intenzivno praćenje „objekta“ u danu ubistva, te da je identična matrica primenjena i prilikom ubistva četvorice pripadnika obezbeđenja SPO na Ibarskoj magistrali u atentatu na Vuka Draškovića.

Advokat Ružić veruje da je prepoznavanje ove matrice zločina, primenjene ne samo na Ibarskoj magistrali već i u drugim do sada presuđenim slučajevima u koje je umešan RDB, jedan od ključnih momenata procesa.

Po mom dubokom uverenju, do donošenja osuđujuće presude može doći samo ukoliko sud bude imao u vidu praktično istovetnu matricu koju su pripadnici RDB, pa i ovi koji su u ovom predmetu optuženi, primenjivali u slučajevima Ibarske magistrale, ubistva Ivana Stambolića i pokušaja ubistva Vuka Draškovića u Budvi, pa čak i prilikom ubistva Zorana Đinđića. Ukoliko sud ubistvo Ćuruvije bude analizirao strogo individualizovano, što mi se čini da je sada slučaj, sklon sam da verujem da rastu šanse optuženima da prođu nekažnjeno, kaže Ružić.

Posle još jedne godine suđenja za ubistvo Slavka Ćuruvije stiče se utisak da nismo nimalo bliži otkrivanju pravih ubica.

Nakon što je sud saslušao sve svedoke koje je predložilo Tužilaštvo, postalo je očigledno da niko od skoro sto ispitanih svedoka nema nikakvih saznanja o izvršiocima ubistva, niti može na bilo koji način da uveže okrivljene u ovom postupku sa tim zločinom, kaže branilac prvookrivljenog Radomira Markovića, advokat Vladimir Marinkov.

Prema njegovom mišljenju, to dokazuje da se na optuženičkoj klupi nalaze osobe koje nemaju veze sa ubistvom Ćuruvije, kao i da je Tužilaštvo podnelo optužnicu protiv „dežurnih krivaca“ za zločine sa kraja devedesetih godina, kako bi ispunilo neke političke ciljeve, a ne privelo pravdi prave ubice.

Suđenje optuženima za ubistvo Slavka Ćuruvije je u završnoj fazi. Do kraja postupka ostalo je da se sud odredi kada su u pitanju svedoci koje odbrana optuženih poziva, ali i da se pregledaju izveštaji sa baznih stanica mobilne telefonije kojima Tužilaštvo dokazuje prisustvo i međusobnu komunikaciju okrivljenih na mestu ubistva.

Posle toga slede završne reči, a zatim i prvostepena presuda, što se sve, prema mišljenju advokata Ružića, može dogoditi u narednih nekoliko meseci.

Lekić:  Srbija nije ni pravna, ni pravedna

Gotovo dve decenije su jako dug vremenski period kad se čeka zvanično otkrivanje istine i zadovoljenje pravde, ali i jako krako vreme da bi tek tako zaboravili prošlost, izjavio je danas predsednnik NUNS Slaviša Lekić, prilikom obeležavanja 19.godišnjice ubistva novinara Slavka Ćuruvije i ocenio da Srbija „nije ni pravna, ni pravedna“.

Lekić smatra da ne može da se zaboravi ko je bacio fatvu i odapeo strelu, ko je opstruirao pretkrivični postupak i ko je dozvolio da pripadnici DB sami od sebe uzimaju izjave.

I ko je zaturao, a ko poturao svedoke i ko je odlučio da slučaj temelji na svedočenju onog koji služi kaznu tri puta po 40 godina i ko je pitanje – Ko je ubio Ćuruviju – proglasio neprijateljskim pitanjem, rekao je Lekić.

I ko se hvalio da mu nije žao kad je ubijen Ćuruvija, podsetio je Lekić, a ko se napio zbog toga i ko je otkrio „treći metak Branke Prpe“, a ko je medijski ispalio taj metak…

Nema te političke garniture koja u prethodnih 19 godina nije obećala promptno rešavanje ubistva, napomenuo je Lekić i ukazao da je ova vlast pre četri godine obelodanila ono što je bilo očigledno i što smo znali još novembra 2000. godine. Aleksandar Vučić je čak formirao i Komisiju, kao simbolički privid promena koje se u stvarnosti izostale, smatra Lekić i konstatuje da će tek malobrojni primetiti da se on i izvinio, „ali ne zbog toga što je bio deo vlasti države koja je počinila ubistvo, već što smo toliko godina čekali da izvršioci ubistva dođu pred lice pravde“.

„U tom istom režimu kojim je rukovodio Milošević participirali su i Ivica Dačić i Maja Gojković i Tomislav Nikolić, autor čuvene rečenice: ‘Nije mi žao što je ubijen Ćuruvija'“.

Pozivajući se na Nikolićevu kasniju izjavu, povodom formiranja Vučićeve komisije, da je Srbija „pravna i pravedna“, Lekić je poručio da „nije Srbija ni pravna, ni pravedna“.

Ravno 19 godina kolege Slavka Ćuruvije sa ovog mesta upućuju iste reči, naglasio je Lekić, apelujemo da država nađe i kazni one koji su u sred bela dana, precizno, hladno i profesionalno likvidirali novinara Ćuruviju.

Prema njegovoj oceni, „te reči žive jedan dan, u sve manjem broju medija i nikad ne stignu do onih kojima su upućene“.

„Država ih ne čuje, ignoriše ih, odbijaju se od nje, kao od berlinskog zida i posle godinu dana poput eha vrate se na ovo isto mesto, da bi ponovo bile izrečene, ponovo živele jedan dan i tako u krug“, objasnio je Lekić.

On je na mesto Ćuruvijinog ubista u Svetogorskoj ulici predočio da nema više reči, apela ili poruka za državu.

Lekić je mislio da ih ohrabri, da kaže „kako bi bilo u redu da neko iz vlasti, zapravno ne bilo ko, dođe na ovo mesto, položi venac i uputi javno izvinjenje porodici, a onda i kolegama ubijenog Slavka Ćuruvije za sve ove godine u kojima država sve što je učinila, uradila je – naopako“.

„Odustao sam, shvatio sam da to ne bila dobra ideja, da bi to bio više bizaran nego iskren čin. Možda bi ih to ponelo i kakvi su, u nedostatku savesti, oni bi mu još i spomenik podigli“, zaključio je Lekić.