Godo je bio brži

Izveštaj za Srbiju urađen je sa izuzetnom pažnjom. Po obimu je daleko veći od onih za Makedoniju, Crnu Goru, Hrvatsku, BiH i Kosovo. Izneti su podaci od državnog ustrojstva, skupštine, izvršne vlasti i administracije, preko sudskog sistema, ekonomije, ljudskih prava, sloboda, obrazovanja i nauke, do transporta, osiguranja… Puno je podataka, od toga da je bruto nacionalni proizvod (BNP) Srbije skoro 30 milijardi evra, odnosno 0.25 odsto ukupnog BNP 27 članica EU, kao i da je BNP po stanovniku Srbije 35 odsto prosečnog BNP po stanovniku EU, sve do detalja, poput toga da Statistički zavod ima 472 zaposlena i da je neophodno, kako bi se udovoljilo pravilima (acquis) EU, u narednih pet godina povećati broj zaposlenih sa odgovarajućom stručnošću.

Posle izručenja Mladića i Hadžića Haškom tribunalu Srbija se nadala, a njeni zvaničnici su najavljivali da će do kraja godine dobiti status kandidata i da će datum pregovora o pristupanju biti određen najkasnije za proleće 2012. Pri tome se zaboravljalo, ili prećutkivalo, da je osnovni cilj EU, stvorene neposredno posle užasa Drugog svetskog rata, uspostavljanje mira, stabilnosti i saradnje među susedima. I u uvodu izveštaja za Srbiju piše – „Kroz politiku proširenja, EU širi zonu mira, stabilnosti…“ I upravo u toj oblasti izveštaj ukazuje na nesređene odnose sa Kosovom. Uprkos izvesnom pomaku u odnosu na prethodni period, EK ukazuje da je neophodan dalji napredak u normalizaciji odnosa i saradnji, u energetici, telekomunikacijama, priznavanju diploma, aktivnoj saradnji sa Euleksom. Traži se i primena dogovora u svim delovima Kosova. Ne zahteva se od Srbije da formalno prizna Kosovo, ali se traži da se „uspostave normalni odnosi“, „međusobna saradnja“ i normalna regionalna saradnja. Nije to nikakav novi uslov, kako su neki želeli da ga prikažu.

U drugim delovima izveštaj je povoljan, mada ima puno oblasti u kojima treba učiniti dodatne napore na usvajanju novih zakona i naročito u njihovoj primeni. Korupcija je i dalje prisutna u mnogim oblastima, posebno u javnim nabavkama, privatizaciji, kao i u zdravstvu i obrazovanju. Ni pretnje, niti nasilje nad novinarima nisu prestali… U zaključku izveštaja za Srbiju, i u posebnom zbirnom izveštaju za sve države, zaključuje se da će Srbija biti spremna da pristupi Uniji za oko pet godina.

Danas se, međutim, postavlja pitanje da li će Savet raspravljati o kandidaturi Srbije. U zvanično najavljenom dnevnom redu zasedanja Saveta, 9. decembra, prve tri tačke se odnose na ekonomsku i krizu evra. Četvrta tačka je posvećena energetici, tržištu, efikasnosti… Države članice evrozone potom će raspravljati o jačanju jedinstvene ekonomske uprave, o neophodnoj ekonomskoj upravi uz već postojeću monetarnu. O proširenju EU razgovaraće (ako ostane vremena) tek na kraju sastanka, pod „razno“. Prema programu Saveta, ujutru 9. decembra, pred početak sastanka potpisaće se ugovor o pristupanju Hrvatske Uniji. Sem Hrvatske druge države koje čekaju da pristupe EU nisu pomenute, pa ni Srbija.

Rasprava o dužničkoj, o krizi evra i ekonomskoj uniji je izuzetno složena tema, te zahteva mnogo više vremena, jer se zapravo raspravlja o federalizaciji EU. Okreće se nova stranica Unije. Posle 60 godina od nastanka, od perioda kada su odluke donošene uz pristanak svih članica ide se ka odlukama koje će se donositi većinom i ka neuporedivo čvršćim vezama. Ide se otvoreno od Unije ka Sjedinjenim državama Evrope. Diplomatski krugovi u Briselu procenjuju da će se jedino, ako bude vremena, raspravljati o dobijanju statusa kandidata za Srbiju i o datumu početka pregovora sa Crnom Gorom.

Od izveštaja EK do predaje ovog teksta u štampu o Srbiji i njenim odnosima sa Kosovom zvanično se razgovaralo na sastanku ministara spoljnih poslova EU, 30. novembra i 1. decembra. Oružani sukobi sa KFOR, nesređeni odnosi Prištine i Beograda još jednom su bili u centru pažnje. Pred sastanak šefova država članica u petak ministri spoljnih poslova EU sastaće se još jednom, 5. decembra, kako bi ponovo razmotrili proširenje, između ostalog, pripremiće se konferencija o pristupanju Islanda Uniji.

Najzad, u dnevnim pregledima pisanja medija, koje sastavlja EK, uz više stotina tekstova o ekonomiji i evru, o institucijama EU, tržištu i uslugama, energetici, klimatskim promenama, obrazovanju… svakodnevno je bio tek po neki o proširenju Unije. Među njima je, skoro uvek, bar jedan bio posvećen „barikadama“ i nesređenim odnosima Beograda i Prištine. Posete Ivice Dačića, 24. i Borisa Tadića, 25. novembra, propraćene su samo saopštenjima njihovih sagovornika. Sa svoje strane, predsednik Tadić u izjavama za srpske medije bio je prilično uzdržan i nije odisao optimizmom. Kao da se već traži izgovor zašto Srbija neće dobiti status kandidata, uprkos obećanjima političara na vlasti. Posle sastanka sa Van Rompejem predsednik Tadić izjavljuje da ambijent za prijem novih članica „nije najbolji“, dodajući da ne može da kaže da li će Srbija dobiti status kandidata 9. decembra…

Ipak, predsednik Tadić 25. novembra, na samo 13 dana do 9. decembra, izjavljuje – „Ima dovoljno vremena do 9. decembra. Mi treba da odradimo svoj deo posla, a očekujemo da će naši evropski partneri to sagledati“. Do zaključenja ovog teksta nema napretka u pregovorima i odnosima između Beograda i Prištine, a situacija na severu Kosova je još zategnutija, sukobi, puca se…

Od dobijanja statusa kandidata, opet, do članstva put je neizvestan i moguće vrlo, vrlo dug. Makedonija je dobila status kandidata decembra 2005, međutim, pregovori još nisu počeli i ne zna se kada će, Crna Gora je decembra prošle godine postala kandidat, ali pregovori nisu započeti, Hrvatska je još juna 2004. postala kandidat, oktobra 2005. pregovori su počeli da bi bili uspešno okončani upravo ove godine, tako da Komisija predlaže da Hrvatska pristupi Uniji sredinom 2013.

A kada će Srbija?

Nikad gore, stalno dole

Kako se čuje iz obaveštenih krugova u Briselu, ni Crna Gora, verovatno, neće dobiti datum započinjanja pregovora o pristupanju Uniji. Skoro je sigurno da neće uspeti ni pokušaj predsednika Makedonije, Nikole Gruevskog, koji se obratio pismom predsedniku vlade Grčke, Lukasu Papademosu, sa predlogom da Grčka prihvati da započnu pregovori o pristupanju njegove zemlje Uniji, pod sadašnjim imenom Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija (Former Yugoslav Republic of Makedonija).