Gojazno više od 50 odsto Evropljana

Većina odraslog stanovništva je gojazno ili pati od prekomerne težine u najvećem broju zemalja Evropske unije, dok mladi sve više doprinose da Evropa postane kontinent debelih, izjavio je juče komesar EU za zdravstvo Markos Kiprijanu. Loša ishrana bazirana na masnim i slatkim sastojcima u kombinaciji sa fizičkom lenjošću nalazi se na šestom mestu vodećih faktora koji su uzročnici lošeg zdravstvenog stanja, objasnio je Kiprijanu.
Godinama je Evropska komisija upozoravala vlade zemalja EU da reaguju, ali situacija postaje sve gora. „Svi su krivi za to, uključujući vlasti i industriju i potrošače,“ rekao je komesar za zdravstvo. Za njega najveću zabrinutost izaziva sve veća gojaznost dece. „Ukoliko ne budemo delovali, gojazna deca će jednoga dana biti žrtve srčanog udara,“ dodao je on.
EU saopštava da je, u okviru 27 zemalja bloka, više od 21 milion dece gojazno, dok je još više zabrinjava činjenica da stopa porasta tog broja iznosi više od 400.000 dece na godišnjem nivou. Kako bi se izborila sa tim trendom, EU je već zatražila od pojedinačnih zemalja da promovišu zdraviju hranu. Ali, potrošači uglavnom svesno prave pogrešan izbor. U zemljama Mediterana zdrava ishrana bazirana na maslinovom ulju i svežoj ribi je na izmaku.
„Trenutno najveći problem gojaznosti vlada u južnim zemljama EU koje su odbacile mediteransku ishranu i prešle na isti sistem ishrane koji vlada u drugim zemljama, a koji obično uključuje konzumiranje fast fuda,“ kaže Kiprijanu. Sve u svemu, konzumiranje voća i povrća mnogo je niže od medicinskih preporuka, dok je upotreba žitarica opala za četvrtinu od 1960. u Evropi. Sve je to doprinelo situaciji u kojoj “ je u većini zemalja EU više od 50 odsto odraslog stanovništva ili gojazno ili pati od prekometne težine“. „Cifre su zastrašujuće,“ kaže Kiprijanu.
Evropska komisija juče je predložila pooštravanje standarda za reklamiranje nezdrave hrane. Ona je pozvala prehrambenu industriju da uloži veće napore za smanjenje količina šećera, masti i soli u svojim proizvodima, dok komesar želi da sportske organizacije učine više kako bi mlade privukle sportu. „Čak i najlepši sportovi postaju aktivnost bez znojenja, jer deca igraju košarku na kompjuteru,“ kaže Kiprijanu.