Gojaznost kod dece veliki problem: Čemu vodi i kako je sprečiti?

Prema podacima iz studije „Istraživanje zdravlja stanovništva Srbije 2019. godine„, koju je sproveo Republički zavod za statistiku, u saradnji sa Institutom za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ i Ministarstvom zdravlja, procenat gojazne dece u uzrastu od 5 do 14 godina bio je 12,9 odsto, dok je umereno gojazno bilo 16,6 odsto dece.

Značajno veći procenat gojazne dece (21,1 odsto) zabeležen je među decom uzrasta od 5 do 6 godina. Takođe, registrovan je i porast procenta gojazne dece u uzrasu od 7 do 14 godina (10,5 odsto) u poređenju sa 2013. i 2006. godinom (4,9 odsto, odnosno 2,6 odsto).

Ni projekcije nisu bolje. Skoro dva miliona stanovnika Srbije biće gojazno do 2030. godine, dok će još više od 215.000 dece, od pet do 19 godina, odnosno njih skoro 20 odsto – imati problem sa gojaznošću. To je jedan od najvećih procenata u Evropi, prema podacima Međunarodne federacije za gojaznost.

U publikaciji Epidemija gojaznih u Srbiji se navodi da će 30 odsto gojazne predškolske dece postati – gojazni odrasli, da će 50 posto gojazne dece od sedam do 12 godina biti gojazno i kada odrastu, i da će 70 procenata gojaznih adolescenata ostati gojazni zauvek.

Dete sa stomačićem i faktori rizika

Endokrinolog dr Vesna Dimitrijević Srećković u razgovoru za Danas naglašava da gojaznost u najranijim godinama apsolutno ima uticaj na zdravlje kasnije.

– Ja sam već otkrila u tom periodu, kod mladih adolescenata pa čak i u dečjem uzrastu, poremećaj povišenog insulina koji kasnije vodi u insulinsku rezistenciju i u poremećaj predijabetesa i ranog dijabetesa tip 2 koji se javlja kod starije životne dobi. Prvi i osnovni faktor stomačne gojaznosti je obim struka, a najčešći parametari koje viđam zajedno su dete sa stomačićem i nizak nivo HDL (dobar holesterol). Ova dva faktora definišu premetabolički sindrom, stanje koje prethodi metaboličkom sindromu – ističe Dimitrijević Srećković.

Na premetabolički sindrom treba posumnjati ako je recimo šećer veći od 5,6 mmol/l, trigliceridi veći od 1,7 mmol/l, HDL holesterol manji od 1,0 (za dečake) i manji od 1,3 (za devojčice), a krvni pritisak 120 sa 80 već je visok za decu. Obim struka veći od 80 centimetara za (ž), i 94 za (m), jedan je od faktora rizika za nastanak premetaboličkog sindroma.

Doktorka ističe da je značajno na vreme otkriti premetabolički i metabolički sindrom, jer ova stanja predstavljaju uvod u predijabetes, dijabetes i vaskularne komplikacije. Šta imaju osobe sa premetaboličkim sindromom pokazala su ispitivanja koja su uključila više stotina mladih.

– Osobe sa premetaboličkim sindromom već imaju 1,5 puta veći novo insulina od normale, javlja se početna insulinska rezistencija, mogu da imaju povišen CRP faktor inflamacije, takođe mogu da imaju povišen faktor tromboze PAI – 1 (inhibitor aktivacije plazminogena), koji se luči u masnom tkivu stomaka. Taj faktor tromboze nekada smo viđali kod odraslih, njega sad viđamo već kod dece. Kod gojaznog deteta može da se javi i početno bubrežno oštećenje, kao i smanjena antioksidantna zaštita. Dakle, možemo da kažemo da svako gojazno dete već ima i faktore inflamacije i faktore zapaljenja i rizik za početno oštećenje bubrega preko te mikroalbuminurije, koja predstavlja pokazatelj edotalne disfunkcije ranih poremećaja na krvnim sudovima koji mogu da idu paralelno – objašnjava sagovornica Danasa.

Roditelji i škole, kako kaže endokrinolog Dimitrijević Srećković, trebalo bi da prate principe zdrave ishrane, da se deci što je moguće više obezbedi mediteranska ishrana, kako bi se sprečila rana gojaznost, a samim tim i izbegle bolesti.

Akcija u marketima i školama

I predsednik Srbije Aleksandar Vučić, na konferenciji u ponedeljak, takođe je ukazao na ovaj problem i dodao da je podržao inicijativu Ministarstva zdravlja da se deci u Srbiji obezbedi zdraviji život i zdraviji obroci. Međutim, još je nepoznato kako je ta akcija zamišljena.

“ Važna stvar vezana za zdravstvo je da ćemo se potruditi da deci obezbedimo zdraviji život i zdravije obroke. Da to bude sigurnija, najzdravija hrana. Ovo je predlog lekara i Ministarstva zdravlja i mi ćemo im po tom pitanju izaći u susret. Zamolićemo ljude koji drže ketering da ne prave samo ono što je ukusno, već i zdravo„, istakao je Vučić.

O kakvoj inicijativi je konkretno reč, šta ona podrazumeva, kako će je realizovati i na koji način će uticati na ljude koji se bave keteringom da pripremaju zdravu hranu od Ministarstva zdravlja nismo dobili odgovore.

Ipak, ministar zdravlja Zlatibor Lončar, gostujući na RTS, najavio je niz akcija koje Ministarstvo zdravlja u njegovom novom mandatu priprema za građane, a posebno za decu. Tom prilikom ukazao je da je dve trećine preminulih ljudi u 2022. godini umrlo od bolesti koje su mogle da se spreče, misleći na kardiovaskularne i maligne, te najavio nastavak besplatnih preventivnih pregleda, koji se organizuju u zdravstvenim ustanovama vikendima.

Lončar je rekao da su deca u fokusu Ministarstva zdravlja, te naveo kako će preventivno uticati na njihovo zdravlje.

„Istraživanja su pokazala da ako deci usadite neku naviku do 4. razreda osnovne škole to je to, i nama je poenta da do tog perioda steknu naviku da treba da se bave fizičkom aktivnošću i ono što je predsednik (Vučić) najavio, da se borimo za njihovu zdravu ishranu. Da pokrenemo akciju da u marketima, u školama imaju zdrave obroke. Mi više, nisam siguran, da li imamo užine. Deca izlaze iz škole kupuju to što kupuju, što je apsolutno nezdravo i što dovodi do gojaznosti do dijabeta…Hoćemo da im obezbedimo da imaju izbora, da deca ne kažu “pa nemamo izbora, mi nemamo sem toga šta da kupimo”. Plus vraćamo sistematske preglede, da pratimo decu i ispravljamo njihov problem i sa tabanima i sa kičmom i sa drugim sistemom koji se javljaju”, najavio je ministar zdravlja Zlatibor Lončar.

Uzrok gojaznosti

Uzroci velikog porasta broja gojaznih u svetu i kod nas su nepravilna ishrana bogata prostim ugljenim hidratima iz slatkiša i slatkih napitaka, zasićenim masnoćama životinjskog porekla iz punomasnih mlečnih proizvoda i mesnih prerađevina. Takođe, pržena i pohovana hrana prepuna štetnih lipidnih peroksida u restoranima brze hrane, i nedovoljno korišćenje svežeg voća i povrća, dovode do sve veće gojaznosti.