Gojgić: Neproveravanje informacija znači svesno pristajanje na obmane i manipulacije

U intervjuu za Blic povodom kampanje Globalne nedelje medijske pismenosti, Gojgić je istakla da bi svaki građanin trebalo da zna „poreklo robe koju kupuje“, što u slučaju medija znači da bi bilo dobro da zna ko je vlasnik tog medija.

„Nije slučajno što je vlasništvo nad medijima često skriveno, a tragovi finansiranja pažljivo zametani. Tako se ‘u haosu koji nas okružuje’ mediji zloupotrebljavaju radi političkih ili komercijalnih interesa njihovih pravih vlasnika“, kazala je Gojgić.

Ona je građanima preporučila da odvoje malo vremena i da unakrsnim čitanjem ili gledanjem više medija sakupe sve relevantne činjenice o temi koje ih zanimaju, a medijima da moraju da rade na tome da povrate „s razlogom poljuljani ugled i kredibilitet“.

Gojgić je ocenila da se ne ponašaju svi odgovorno i dodala da je kovid pandemija pokazala da se u javni prostor „bez ikakve odgovornosti mogu lansirati i budalaštine, poput one da je ‘korona najsmešniji virus'“.

„Konzument medija zato mora da i na sebe preuzme odgovornost: da prepozna ozbiljno bavljenje temom i razdvoji ga od zavodljivog šarlatanstva“, istakla je Gojgić.

Nastavnica srpskog jezika iz Kraljeva Marina Panić rekla je za Blic povodom te kampanje da je nastavnicima, pre svega, potrebna digitalna i medijska pismenost.

„To je ono što niko od nas nije učio u školi, jer smo živeli drugačije. Danas se deca rađaju s mobilnim telefonom u rukama, i iako ih doživljavamo kao kompetentne u tom svetu, oni to zapravo nisu. Oni će lako savladati informatička znanja, princip i tehniku upotrebe, ali nemaju svest o ostalim znanjima koja su im neophodna da bi se u tom svetu ponašali i osećali bezbedno“, ocenila je Panić.

Prema njenim rečima, tema medijske pismenosti je jedna od najvažnijih tema danas, ali je istakla da se ona ne može i ne sme izučavati kao poseban predmet i ocenila da je posao odraslih da nauče mlađe.

„Osposobiti ih da kritički misle, da sumnjaju i proveravaju, da grade znanje na osnovu informacija, važan je posao svakog nastavnika. Nastavnik danas nije više jedini izvor informacija, ali je važan činilac u formiranju znanja. A to nije isto“, naglasila je Panić.

Ona je ocenila da su svi roditelji tokom pandemije imali priliku da osete na svojoj koži kako izgleda biti nastavnik.

„I na sopstvenom primeru smo osvestili koliko je škola važna, i koliko je nastavnik nezamenljiv. Nema tog digitalnog sadržaja koje može da natera vaše dete da uči. Bez nastavnika – škole nema, a bez škole, nema nam budućnosti“, istakla je Panić.