Gojko Božović: Režim je građanima oduzeo sve, osim ulica i trgova

Božović u razgovoru za Betu, dodaje da mana može da bude što spontani protesti teže uobličavaju političke zahteve, lakše se okončavaju i što je, pogotovu, u njih mnogo lakše ubaciti profesionalne provokatore i policajce u civilu.

„Neposredan okidač za proteste bila je najava novog uvođenja policijskog časa. Arogancija vlasti u komunikaciji s građanima teško je uporediva s bilo kojim domaćim ili međunarodnim iskustvom u dugom nizu poslednjih decenija“, ocenio je pisac.

On podseća da dok je u martu i aprilu trajao policijski čas bez sličnog primera u Evropi, uporedo je trajala proizvodnja straha oličena u čuvenoj pretnji kako nam neće biti dovoljni smeštajni kapaciteti svih grobalja u Beogradu.

„Pandemija je sve vreme bila kontekst u kome se odvijala nesvakidašnja politička kampanja koja je od početka maja prerasla u proizvodnju optimizma kako smo se rastali s pandemijom i kako je virus pobeđen“, kazao je Božović.

Na pitanje Bete kako objašnjava odluku Kriznog štaba i vlasti da ođednom ukinu sve preventivne mere, Božović kaže da je to urađeno zbog izborne kampanje.

„Da bi se stvorila nova normalnost potrebna za izbore, vlast je ođednom najstrože mere pretvorila u rušenje svih mera opreza, pa su održavane fudbalske utakmice, turniri, revije, noćne pijace i proslave. Izbori nisu smeli da trpe zbog virusa i zaista nisu trpeli. Da bi dan posle izbora članovi Kriznog štaba, koji su se za kratko vreme od prvosveštenika struke pretvorili u društveno-političke radnike, najavili nove mere“, objasnio je on.

Božović kaže da građani nisu mogli da prihvate ovakvo poigravanje s njihovim zdravljem, dostojanstvom i zdravim razumom.

„Izbori su temeljno kompromitovali izborni proces i mogućnosti političkog predstavljanja, a ozbiljne sumnje u prikrivanje zvaničnih brojeva o obolelim i umrlim građanima Srbije dovele su u pitanje poverenje u institucije, uključujući i one u koje se u Srbiji nikada ranije nije sumnjalo“, rekao je Božović.

Na pitanje Bete da li je na toj osnovi nastao parlament bez opozicije, Božović je konstatovao da ko hoće da ima apsolutnu vlast, mora da ima i apsolutnu odgovornost.

„Vlast u Srbiji je sužena na jednog čoveka, a različita mišljenja nemaju prisustvo ni u najvećem broju medija, ni u široj javnosti, ni u Parlamentu. Režim Aleksandra Vučića je u toku osam godina sistematično suzbijao političku reprezentativnost Parlamenta Srbije i mogućnosti političkog organizovanja“, kazao je pisac.

On ističe da posle nedavnih izbora režim nastoji da građanima oduzme i poslednje mesto na kome mogu da izraze svoje mišljenje, neslaganje i protest.

„To su ulice i trgovi. U tom svetlu treba posmatrati zašto se pojavilo brutalno nasilje policije na protestima prethodnih dana“, rekao je.

Kao retko koji evropski grad, naveo je pisac, Beograd ima dugu tradiciju protesta i demonstracija.

„U okviru te tradicije nastala je čitava jedna beogradska škola protesta ispunjena nenasilnim akcijama, građanskim aktivizmom i izuzetnom duhovitošću. Otuda nasilje koje je nastalo pre dve i tri večeri ne osvetljava pravu prirodu protesta nego pravu prirodu režima koji je posegnuo za svim elementima drastične policijske represije usmeravajući je prema mirnim građanima“, ocenio je Božović za Betu.

Na pitanje Bete da li je sumnjivo to što je u obe večeri nasilja primenjen isti obrazac, Božović kaže da je bilo vidljivo da policija nije želela da sačuva mir.

„Policija najpre trpi maltretiranje nekoliko desetina izgrednika, a onda ođednom sistematično napada, progoni i zlostavlja hiljade mirnih ljudi, izlažući ih brutalnom nasilju i nečovečnom i ponižavajućem postupanju. Policija se ponašala kao pretorijanska garda tretirajući građane od čijeg poreza su finansirani kao neprijatelje koje treba uništiti i kazniti“, rekao je on.

Na pitanje Bete šta je bio cilj policije, Božović je kazao da su postupali po direktivi da se zatre ideja protesta.

„Umesto da kontroliše situaciju i izoluje izgrednike, policija je surovo premlaćivala demonstrante kako bi zatrla ideju protesta kao poslednje mogućnosti artikulacije građanskog nezadovoljstva. Time su sistematično narušavana ljudska, građanska i ustavna prava učesnika demonstracija, uključujuči i neotuđivo pravo na dostojanstvo, slobodu okupljanja i slobodu mišljenja“, ocenio je Božović.

Na pitanje Bete kakvu poruku je vlast htela da pošalje s prekomernom upotrebom sile, Božović kaže da je vlast samo otkrila svoju prirodu.

„Tolika količina suzavca nije ispaljena u Beogradu ni tokom devedesetih godina. Zastrašujuće scene nasilja nad ljudima koji mirno demonstriraju, nad ljudima koji mirno sede ili čak nemoćni i prebijeni leže na ulicama Beograda potresno su i opominjuće svedočanstvo o prirodi jedne vlasti“, rekao je pisac.

Dodao je da noge uniformisane i neuniformisane policije na glavama ljudi koje leže ili desetine policajaca koji tuku čoveka koji nepomično leži nasred Terazija, da bi ga potom kao suvišnu stvar bacili pored kolovoza kako ne bi ometao kretanje bornih kola zahtevaju osudu čitavog društva i istragu i suđenje počiniocima.