Foto: Stanislav Milojković„Nagrade su lep trenutak, i treba im se radovati i kada pripadaju vama i kada ih dobijaju drugi, ako su zaslužene. Nagrade više nemaju uticaj i javni značaj kakav su imale pre dvadesetak godina, i to je šteta i problem usred današnje inflacije pisaca bez knjiga i knjiga bez pisaca“, izjavio je jednom prilikom na temu književnih priznanja pesnik, esejista, književni kritičar, izdavač Gojko Božović.
On je upravo, kako se to kaže, „ovenčan“ dvema nagradama koje dodeljuje Zadužbina „Petar Kočić“ – Kočićevim perom za ove godine objavljenu knjigu poezije „Mapa“ i Kočićevom knjigom za celokupan svoj književni rad.
Božovića šira kulturna javnost prepoznaje pre svega kao osnivača i glavnog urednika izdavačke kuće Arhipelag. Toj kući ima već 11 godina, a pre toga gotovo isto vreme proveo je kao urednik na čelu znamenitih Stubova kulture. Iskustvo koje je poneo odatle ogleda se u njegovom (impresivnom) urednikovanju u Arhipelagu. On je srpski izdavač Davida Grosmana, Klaudija Magrisa, Adama Zagajevskog, Majkla Kaningema, Đerđa Konrada, Petera Esterhazija, Čarlsa Simića, LJudmile Ulicke, Havijera Serkasa. Jedan je od inicijatora međunarodne edicije 100 slovenskih romana. Povodom deset godina rada pokrenuo je i ediciju za decu Mali Arhipelag, a pre sedam godina osnovao je Beogradski festival evropske književnosti. „Posebno je za nas bilo važno što je Arhipelag postao ekskluzivni izdavač dela Danila Kiša za Srbiju, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu. Kišovo delo je visoka mera i takva mera nam je bila neophodna i kao stvarna i kao simbolička potvrda opravdanosti našeg izbora“, istakao je Božović opisujući šta sve podrazumeva njegov urednički rad u Arhipelagu. A o važnoj izdavačkoj misiji rekao je i ovo: „Duboko verujem u kulturnu i socijalnu odgovornost izdavača i u to da je izdavač odgovoran najpre prema svojim čitaocima.“
Ipak, Božovićevo prvo javno istupanje na književnoj sceni bilo je kroz poeziju. Prvu zbirku objavio je još kao devetnaestogodišnjak 1991. I kao izdavač jedan je od retkih koji kontinuirano objavljuje pesnike. Iako je nazvao „tihim medijem“ smatra da poezija, odnosno pesnici, neće utihnuti. I Gojko Božović mogao bi se opisati kao tih čovek, ali i važan za ovu kulturu na sličan način na koji je za bilo koju kulturu važna poezija.
„Danas ljudi mogu da imaju hiljade prijatelja na nekoj od socijalnih mreža a da se, u isti čas, osećaju usamljeniji od starovremenih stolpnika. Moja prijateljstva traju dugo. Ne bih menjao moje prijatelje. Verujem da bi i oni to potvrdili“, kazao je o prijateljstvu.
Rođen je 1972. godine u Pljevljima. Živi u Beogradu. Ima kćer i sina.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
