Gojko Božović: U tišini poezije

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Često se pitam, otkud stalna bojazan za sudbinom poezije. Tek što se gospođa Arsić onomad upitala, ko čita, piše, ko uživa u njoj, ili pak ne, mada ovo ne, uveren sam, ne postoji, Dilan je, eto dobio nagradu.
   Poezije ima svuda, uvek, na ovaj ili onaj način, a da je nismo svesni. Koliko proza, poezija ima svoja lica, mesta, svoje puteve, iako je, neretko ima uz druga, drugačija kazivanja i prikazivanja. Možda siromaši, možda bogati, Bog će je znati, no uvek je uz nas, ako, već nije u nama.
   U poverenju, ponekad, ako ne češće, više verujem poeziji, no Bogu. I priči, naročito muzici, isto je to sazvučje. Razlika je, možda, tek u ritmu.