Gojku Kačaru, najboljem fudbaleru Herte, teško pada rezultatska agonija kroz koju prolazi tim iz Berlina. Prošlosezonski pretendent za najviši plasman u Bundesligi ove jeseni srlja iz poraza u poraz, pa se posle šest kola nalazi prikovan za poslednje, 18. mesto na tabeli, sa svega tri boda, osvojena još na startu najjačeg nemačkog takmičenja.
– Stvarno se nalazimo u vrlo teškoj situaciji. Naročito frustrirajućoj za nas koji uvek želimo najviše za klub i sebe. Nisam navikao na prosečnost, pa me mnogo boli ova serija poraza. Onaj u meču sa Frajburgom kod kuće najviše. Nikada nije prijatno kada dobiješ četiri gola, a ne daš nijedan, i pri tom ti se to desi na tvom stadionu. Da stvar bude gora, sve sam to gledao sa tribina. Koliko juče smo jurišali na titulu, a sada se borimo za opstanak – rezignirano konstatuje na početku razgovora za Danas srpski reprezentativac u plavo-belom dresu, koji je u sinoćnjem Kup duelu sa Minhenom 1860 trebalo da odigra prvih petnaestak minuta posle pauze zbog povrede u meču reprezentacija naše zemlje i Francuske.
Šta je uzrok ovakvom sunovratu – tanak igrački kadar, psihologija, jedno i drugo?
– Obe stvari su kumovale lošim igrama i rezultatima. Očigledno nismo uspeli nadomestiti odlazak našeg Pantelića, Hrvata Šimunića i Ukrajinca Voronjina. Previše su značili za našu igru. Fali nam i više vere u sebe. Kao da nam je potrebno da neko uđe svlačionicu, postroji nas, izlupa šamare i tako trgne iz ove letargije. Verujem da smo bolji od onoga što pokazujemo. I da ćemo uskoro naći načina da krenemo na gore. Moramo…
Odlaskom pomenute trojke sav teret pao je na vaša leđa. Kako ga (pod)nosite?
– Puno se očekuje od mene. Jasna mi je uloga u timu i količina odgovornosti koju nosim. Ali, ne bunim se i ne eskiviram je. Nema igrača na svetu koji sve utakmice može sam prelomiti ili dobiti, ali trudim se da donesem tu prevagu na terenu. Svaki put dajem sve što je u mojoj moći. Nekada, čini mi se, i više od toga.
Rekoste da vas frustrira prosečnost. Znači li to da ćete već na zimu prihvatiti neku od ponuda najvećih nemačkih i italijanskih klubova, o čijem interesovanju bruje mediji širom Evrope?
– Neću da rasipam energiju na medijska nagađanja i spekulacije, ma kako atraktivno ona zvučala. Ko ne bi voleo da igra u klubu koji se takmiči u Ligi šampiona? Nema spora oko mojih ambicija i planova za budućnost, pitanje je samo kada ću biti u situaciji da ih realizujem. Nisam siguran da je sledeći zimski prelazni rok realan trenutak za to. Zato se i ne opterećujem tim razmišljanjima. Tu sam gde jesam i dokle god je tako radiću za Hertino dobro. Iz utakmice u utakmicu.
Priča u reprezentaciji mnogo je vedrija. Da li je bilo realno da baš protiv Francuske obezbedite direktan plasman na Svetsko prvenstvo, kao što je javnost očekivala?
– Čudna je ta javnost. Ili jedan njen deo. Mislim na sve one koji nam pre godinu dana nisu davali nikakve šanse za direktan odlazak u Južnu Afriku, jer je to mesto bilo „rezervisano“ za Francusku, a sada su toliko razočarani remijem sa istom tom reprezentacijom, da nas pljuju što uzesmo bod protiv svetskih vicešampiona. Možda smo mogli odigrati bolje s igračem više, bili smo uostalom samokritični posle utakmice, ali ljudi moji pa Srbija i dalje sama kroji svoju sudbinu.
Da li ste zadovoljni svojim mestom i učinkom u mondijalskim kvalifikacijama? Čini se da vam od svih uloga najidealnije pristaje pozicija tik iza špiceva, u novoj formaciji 4-3-3?
– Ne bih žurio sa konačnim sudovima. Dobro sam odigrao tih 35 minuta pre povrede u utakmici sa Francuskom, ali ko kaže da sledeći put neću podbaciti, pa svi koji me sada hvale udariti po meni. Nije bitno gde i koliko igram, samo da koristim ekipi i odem s njom u Južnu Afriku. Učestvovao sam s mladom selekcijom na Evropskom prvenstvu i bio na Olimpijskim igrama. Moram ispuniti i ovaj san – zarekao se ovaj fudbalski univerzalac iz Novog Sada, koji s jednakim uspehom igra štopera, zadnjeg i najofanzivnijeg veznog, zbog čega je njegovo obeštećenje s tri miliona evra, u vreme transfera iz Vojvodine, za godinu i po dana utrostručen.
Završavamo posao pre poslednjeg kola
Sudbina reprezentacije Srbije kada je u pitanju odlazak na Svetsko prvenstvo mogla bi biti skrojena već za dvadesetak dana, protiv Rumunije u Beogradu.
– Rumunija je isuviše ozbiljna ekipa da bismo bilo šta obećavali. Ali, napravićemo sve što treba da pre Litvanije, u poslednjem kolu, završimo posao. Idemo u Južnu Afriku – uveren je Gojko Kačar.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
