Gojković: Društvo da se oslobodi predrasuda o starijoj populaciji

Ona je istakla da je Skupština Srbije prepoznala važnost ove teme za naše društvo, kao i da na ovaj način želi da se skrene pažnja sveukupne javnosti na nasilje, i zanemarivanje sa kojima se suočavaju stari, kao posebno osetljiva grupa, navodi se u saopštenju Narodne skupštine.

Gojković je ukazala da se poslednjih godina otvorenije govori u javnosti o svim oblicima nasilja, ali se retko govori o nasilju nad starim licima i da se zbog toga postavlja pitanje koliko se zna o ovom problemu, i koliko uspešno funkcionišu mehanizmi prevencije i zaštite.

Predsednica Skupštine Srbije je napomenula da je proces starenja stanovništva demografski trend u 21. veku koji nijedna država ne sme da zanemari, kao i da projekcije pokazuju da će 2041. godine starije stanovništvo i, posebno, žene starije od 80 godina, povećati učešće u ukupnoj populaciji naše zemlje, zbog čega je od velikog značaja da se uslovi za kvalitetan život starijeg stanovništva obezbede već danas.

„Mi kao društvo najpre moramo da se suprostavimo brojnim stereotipima i predrasudama da su stariji sugrađani slabi, nemoćni i da su samo teret za okolinu. Upravo to često može biti okidač za diskriminaciju, pa i zlostavljanje, zanemarivanje, i nasilje“, naglasila je ona.

Gojković je ukazala da nasilje kao i diskriminacija ipak mnogo više pogađa starije žene u odnosu na muškarce i podsetila da su u istraživanju, u kojem je učestvovao i Crveni krst Srbije, a koje je sprovedeno u 19 zemalja, starije žene navele  da  su  bile  meta  diskriminacije  u  oblasti  zapošljavanja,  zdravstvene  zaštite, finansijskih usluga, pristupa razvojnim programima, vlasništvu nad imovinom i upravljanja imovinom, i zaostavštinom, te ukazale da su diskriminaciji posebno izložene starije žene koje žive same, starije žene sa invaliditetom, starije žene koje žive na selu.

„Nasilje nad ženama trećeg doba je prisutno, ali je uglavnom skriveno. Tako  godinama  trpe  nasilje  u  porodici  od  supružnika, dece  ili  drugih članova, ali o tome najčešće ćute, i retko prijavljuju nasilnika“, podsetila je predsednica Skupštine Srbije i ukazala da je najčešći razlog strah, osećanje sramote i stida, strah od osude okoline, a neke i zbog nesnalaženja, i neznanja kome treba da se obrate.

Gojković je napomenula da kako bi se razumela dubina ovog problema, mora da se pronikne i u stavove koji su još uvek dominantni u patrijarhlanim, i seoskim sredinama, gde se žene  neretko preispituju o svojoj krivici za nasilje koje su pretrpele, a muškarci često smatraju da imaju pravo da kažnjavaju supruge ako nisu zadovoljni njihovim radom u kući, domaćinstvu ili ponašanjem.

Istakla je i da je pored fizičkog i psihičkog nasilja, veoma rasprostranjeno i ekonomsko nasilje, koje se manifestuje tako što se sva imovina vodi  na  supruga, i ukazala da mnoge žene ovog doba, koje su ostale bez posla u procesu privatizacije, teže mogu ponovo da se zaposle u odnosu na muškarce, dodaje se u saopštenju.

„Borba protiv svakog oblika nasilja, pa i nasilja nad starijima, daje rezultate samo u efikansoj, sveobuhvatnoj i sistemskoj saradnji svih institucija“, poručila je Gojković i naglasila da se upravo od Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, koji je stupio na snagu u junu 2017. godine, očekuje da doprinese boljoj i efikasnijoj zaštiti svih žrtava nasilja u porodici, pa i starijih osoba.

Gojković je ukazala da je neophodno edukovati žene o njihovim pravima i poslati im poruku da nasilje treba prijaviti, i da to nije nešto čega se treba stideti, a Narodna skupština je spremna da pruži svoj doprinos i da kroz zakonodavnu aktivnost, dodatno ojača brigu o starima i posebno zaštiti od nasilja.

„Svi zajedno, čitavo naše društvo – institucije, organizacije civilinog sektora, mediji, moraju da učine više na širenju pozitivne slike o starenju, njihovom ogromnom doprinosu društvu, i ulozi koju i danas imaju, ali i rušenju predrasuda o ulozi žena posebno u patrijarhalnoj sredini“, rekla je Gojković.