Golo, ali veselo

Jubileji: 50 godina MOSI. Amaterski sportski susreti Tromeđe koje su započeli Prijepoljci i vek od kako je Prijepolje dobilo gimnaziju. Godišnjica epopeje:Prijepoljska bitka, pre 70 godina u jednom danu poginulo 500 partizana, koji su ceo dan odolevali nemačkim oklopnim jedinicama. Sećanje na tu žrtvu najbolja je brana istorijskom revizionizmu.

Godina je započela sa budžetom od preko milijardu dinara. Planirano da se četiri puta uvećaju sredstva za poljoprivredu kao razvojnu šansu. Planirano da pet odsto budžeta bude usmereno za privredne podsticaje. Čekali se strani investitori. Čekaju se. A i čekaće se. Jednostavno, mi znamo čekati kao niko na svetu.

Skupština opštine je usvojila svoj Program rada sa čak 45 tema. Dominirale su „informacije“ o svemu i svačemu što je značilo da će biti mnogo priče, ali da će Skupština donositi veoma malo odluka koje obavezuju. Ni jedan Program rada od 2009. godine odbornici nisu realizovali.

Do aprila nije održana ni jedna sednica Skupštine opštine. Dakle, ništa od simbola, grbova, zastava, dana opštine. To su „omiljeni“ planovi rada koji se ne realizuju više godina. Ali dobro „zvuče“. I zveče među koalicionim partnerima. Ne propušta se ni „regionalna sanitarna deponija“. Stalno se donose i odnose odluke o osnivanju nekih preduzeća koja će se baviti tim komunalnim poslom. A ni makca već skoro celu deceniju. Sa skupštinske govornice se čulo: „Staviti kravatu i slikati se nije dovoljno, jer apatija i letargija vladaju, a kritika više ne izaziva ni crvenilo od stida“. Ali praksa održavanja sednica u nastavcima uredno je nastavljena iako svako zasedanje košta 150.000 dinara, plus 4000 za svaki sat televizijskog prenosa.

Političke stranke vele, tiho rade sa biračima kad nema izbora. Uostalom, jasno je da je vlast jedini cilj, a preobražaj društva svodi se na sve banalniju propagandu. Makar i skroman udeo u vlasti izgleda kao nekakav bonus, pa su i apetiti sve neobuzdaniji, iako spirale oskudice sve više stežu.

U ovako siromašnoj opštini teško je politički delovati, jer se sve svodi na socijalnu komponentu ili se koristi nacionalni predznak kao posebno pogodan za sve vrste političkih manipulacija što za posledicu ima udaljavanje od definicije građanske demokratije i društva kao zajednice ravnopravnih građana sa zajedničkim potrebama. Sociolozi su primetili da je poslednjih desetak godina došlo do sve veće sličnosti učesnika u politici na ovim prostorima i da su ciljevi zamenjeni sredstvima.

Mediji ushićeno donose članke i priloge o stimulisanju zapošljavanja pojedinaca kojima se uručuje svih 2500 evra. To su dve plate naša dva opštinske funkcionera. Bio i Sajam zapošljavanja. Tražila 22 poslodavca 100 radnika i to najviše šivača i tkača. Poslodavci zapošljavaju. Dobijaju i subvencije. Samo niko ne kontroliše zašto je uprkos tolikim stimulacijama broj nezaposlenih ista, a broj zaposlenih sve manji.

Od 2005-2009. godine iz Fonda za razvoj lokalna preduzeća su uzela čak 341 milion dinara da bi zaposlili 450 radnika. Prošle godine kroz razne projekte u opštinu je ušlo 250 miliona dinara, a od toga čak 32 miliona za razvoj turizma. Za ovu godinu Akcioni plan za realizaciju Strategije održivog razvoja Skupština opštine nije ni usvojila. A i što mora, kad ima ko o tome da brine? Što manja gomilica, to kompaktnije raspoređivanje.

Koliko sati mladost nam naše provodi na internetu, društvenim mrežama i šta čini tamo? Tamo provode, vele, i po pet sati. A koliko im tate provode u kockarnicama čiji je broj u Prijepolju premašio jedino broj banki? Patološko kockanje, klađenje, video igrice, internet i društvene mreže svrstani su u bolesti zavisnosti koji su sve prisutniji. To dovodi do nespremnosti da se rešavaju realni problemi.

Ali jun je stigao. Ni o čemu se više nije moglo pričati osim o MOSI. Sve se ubrzalo, a naročito potera za parama. Pljuštale su cifre, koje su iz meseca u mesec bivale sve različitije. Sednice Skupštine opštine postajale su sve hitnije.

Onda su održane MOSI. Deca su se sportala, narod se okupljao, stigli i pevači. Sve smo to platili uredno. Bila je to „najlepša slika koja je iz Prijepolja otišla u svet“, kako je primetio premijer Vlade, lično došavši na lice mesta. Drugih povoda za njegov dolazak ili nije bilo ili nisu „najlepša slika“. Još jedna hitna sednica Skupštine opštine za koju se skupljao kvorum jer se rebalansirao budžet. Opozicija je blokirala govornicu ali je rebalans i bez njih usvojen čim je poslednji kvorumaš stigao. Tako saznasmo da su nas pevači uveseljavali tri dana za tri miliona dinara. Saznasmo i da poljoprivreda, koja je apostrofirana budžetom kao strateški oslonac ipak spram MOSI nije baš toliki, pa da se rebalansom baš od poljoprivrede ne uzme nešto miliona. Sve zavisi iz kog ugla i kog trenutka partneri na vlasti posmatraju stvar.

Uočljivo je jedno: cele godine će se povećavati budžetska sredstva za izmirivanje sudskih kazni. Tako je na šest miliona za ovu stavku naprasno dodato još osam miliona. Neće ni to biti dovoljno. Dodaće se još 10 miliona. Specijalizovane usluge kod svih korisnika budžeta se višestruko uvećavaju. Niko ne govori šta to specijalno čine budžetski korisnici korisnicima usluga.

Za registrovane domaćine, stižu donirane i podsticajne poljoprivredne mašine, plastenici, opreme. Setih se famoznog „zelenog plana“ koji je progutao milione i milione ondašnjih para za podsticaj i razvoj poljoprivrede i opstanak domaćina na selu. A Nacionalna služba zapošljavanja puna lekara. Čak 23 svršena studenta medicine iz Prijepolja nemaju posla. Sve je manje đaka u školama. Logično?

Ove godine imadosmo i tri umetničke kolonije. Svakome umetnina. Svoja.

Niko ne spominje Musalu. Nije u vidokrugu partnera.

Oktobar beše. I Sednica skupštine opštine na koju je stigao Izveštaj Anketnog odbora. Tri sata traja rasprava o onome što se pročitalo sa 164 strane. Nikada do odbornika nisu stizali izveštaji o radu mesnih zajednica. Da li je ovo početak borbe protiv korupcije? To je pitao jedan odbornik. Nadaju se i da će biti tužilaca i sudija koji će se odupreti pritiscima i spovesti istražne radnje. Rekao odbornik. Ko je ovo kontrolisao?! Pitali odbornici. Ako su mnogi predsednici MZ ljudi bez stručnosti, kako su neki to definisali, odbornik je pitao:“Ko ih je onda naučio da ovako rade?!“ Zaista, ko ih je obučio?! Pitanje svih pitanja. A posle slede lanac odgovornosti. Ili je sve to samo bahatost koja proističe iz osećanja moći i nedodirljivosti partnera? Policija je još u septembru počela da istražuje poslovanje mesnih zajednica.

Odbornici zaludu pitaju zašto informacija o ostvarivanju budžeta za šest meseci, stiže u oktobru? A informacija o stanju privrede sa podacima od pre 17 meseci?! Toliko je puta prepisana i bajata da ju je jedan odbornik javno pocepao. Pa je posle pitao i koliko je para „sprcano“ na strateške ciljeve koji se takođe stalno spominju ali ne realizuju. Nije bilo odgovora ali je veoma zasmetala ta vulgarna reč. Ču da se kaže „sprcati“?!

I, na kraju, kad se preko dva rebalansa „ispeglaše“ sve stavke, a budžet za 2014. usvoji prijepoljska koaliciona većina, posle celodnevnog skeča, oko ponoći , godinu iza nas mogao bi da definiše citat iz romana „Car“, novinara R. Kapušćinskog: „Tuga navodi na razmišljanje, potištenost na negodovanje i zato je naređena razonoda, zabava, igre. To je trajalo. Ljudi su samo o tome pričali, pucali bi od smeha prepričavajući zabave. Bedno je ali -juha, haj! Jadno je ali šaljivo. Golo je ali veselo“

Slika opštine

Prijepolje ima 8500 penzionera. Skoro svaki četvrti stanovnik je u penziji, a od njih čak 5600 prima penzije manje od od 200 evra. Visina prosečnih primanja oko 5700 zaposlenih je manja od 300 evra. A nezaposlenih 6500 ne prima ništa.