Na ulasku u Đerdapsku klisuru Dunav se proletos povukao, pa je izronila Golubačka tvrđava na kojoj se obavljaju obimni restauratorski radovi koji podrazumevaju i probijanje novog koridora Đardapske bamgistrale kroz obližnje brdo kako saobraćaj više nebi ugrožavao ovaj jedinstven, jedan od najbolje očuvanih fortifikacijskih objekata na čitavom toku Dunava.
Sada možemo da zamislimo kako je izgledala pre izgradnje hidrocentrale Đerdap, od kada je temeljni deo zidina pod vodom. Prenosimo najnovije utiske sa gradilišta na kome su u jeku radovi na obnovi i oživljavanju srednjovekovne tvrđave Golubac.
Vekovima Golubačka tvrđava pleni lepotom, svedoči o brojnim stanovnicima koji su živeli na obalama velike reke. Bili su tu komšije Lepencima još pre 7000 godina stare ere, kasnije Kelti. Neki istoričari kažu da su prvo utvrđenje podigli Rimljani u prvom veku nove ere. Hodao je tuda rimski car Trajan u prvom veku, ratovali su na tim prostorima Huni, a prvi put Tvrđava se spominje u ugarskim spisima u prvoj polovini 14. veka. Golubački grad tvrđava je bio u sastavu države kneza Lazara, a Mađari ga 1403. predaju na vlast despotu Stefanu Lazareviću. Tako vekovima se vladari menjaju, a Golubačka tvrđava traje, dograđuje se, zida i preziđuje. Ponekad se začudimo kako je opstala do današnjih dana. Kroz nju je 1926. izgrađen put i tim putem još uvek tutnje kamioni, a 60-ih godina 20. veka iznad nje u brdima je podignut kamenolom. Neposredno uz tvrđavu brundali su kranovi preduzeća PIM Ivan Milutinović. Izgradnjom hidrocentrale Đerdap potopljeni su joj i delovi bedema. Ali Tvrđava je opstajala i najzad se obnavlja.
Sada kada se Dunav povukao, ima prostora za čišćenje i rekonstrukciju temelja, radi se veliki bedem, izjavila je Iskra Maksimović direktorka preduzeća Tvrđava Golubački grad. Podseća da je Narodni muzej u Beogradu tu obavljao radove 70-ih godina prošlog veka samo spolja, a unutra je nabacan šut i sada se raščišćava. Radi se rekonstrukcija Palate despota Stefana Lazarevića, ali se trenutno ne zna šta će se uraditi sa istočnim delom jer do sada nisu pronađeni njeni čvrsti temelji već samo mulj.
Kada je je zidana Palata, Tvrđava je bila na suvom. Stručnjaci se nadaju da će naići na čvrste temelje koji bi omogućili statički sigurnu rekonstrukciju. Mnogo toga će se promeniti, izmestiće se put, na kule će se staviti krovovi a najveće interesovanje vlada za Despotovu kapiju. Ko zna šta ćemo naći kada se zakopa u dubinu, priča Iskra Maksimović.
Kada se rekonstruišu kule posetioci će se bezbedno popeti na njih i to će biti zaista divni vidikovci, jer su kule veoma visoke, imaju i do sedam spratova. Najviša je Šešir kula za koju se smatra da je jedna od najlepših donžon kula u Evropi. Imaće raznovrsnu namenu, kao izložbeni objekat. U jednoj od kula je pronađena kapela. Istraživanja u ovim kulama rađena su i sedamdesetih godina a materijal koji je nađen nalazi se u Muzeju u Požarevcu i nadamo se da će sve biti vraćeno na lokalitet, kaže Iskra Maksimović. Veoma je važno to što će biti izmešten put koji će zaobići Tvrđavu. Sadašnji tuneli kroz koje prolaze autmobili biće zastakljeni i u njima će se nalaziti prodavnice suvenira i restoran. Novi tunel se probija iza Tvrđave, saobraćaj se povremeno zaustavlja, da bi se dinamitom razbile stene. Veliki poslovi su u toku.
Nekadašnji tunel kroz sam grad, kojim su tutnjala i teška vozila ugrožavajući čitav objekat, pretvara u prodavnicu suvenira i restoran dok će kror obližnje brdo biti probijena nova trasa Đardapske magistrale.
Meštani su ispleli priču kako je nedaleko od Tvrđave pronađen kovčeg sa blagom.
Kada se čistila zgrada preduzeća Ivan Milutinović, nađena je velika blagajna, kasa. Zvali smo ljude iz ove firme, oni su rekli da će doći da je uzmu. I došao je kamion i odvezao kasu. Radnici su pitali šta je to, a ja u šali rekoh: Blago! Tako je počela priča da su došli žandarmerija i specijalci koji su noću odvezli zlato, priča direktorka.
Zlato nije pronađeno ali su upravo tu, na mestu gde su bili kranovi Ivana Milutinovića nađeni rimski objekti. Nedaleko od njih se nalazi hamam i u odličnom je stanju. Mogu se videti čekaonica, ložište, prostor kuda je prolazila topla voda. U hamamu je postojalo podno grejanje. Iznad njega je decenijama čuvan eksploziv pomenute građevinske firme. Nedavno su u blizini hamama očišćeni ostaci građevine za koju se smatra da je nekada bila džamija.
Golubačka tvrđava krije tajne koje radosno otkrivaju arheolozi.Nedaleko od hamama su iskopane opeke sa pečatom rimskih legija, keramika, koštani češalj. Istraživanja su u toku pa je moguće pronaći još artefakata koji svedoče o burnoj prošlosti ovog područja. Sve ovo će se rekonstruisati, verovatno ćemo napraviti i arheološki park, govori sagovornica korzoportala. Pored puta su izgrađene zgrade koje će biti centar za posetioce, tu će se nalaziti info-pult, sala za predavanje, kancelarije za vodiče i zaposlene u preduzeću Tvrđava Golubački grad koje će upravljati tim kompleksom.
Na pitanje da li je teško rukovoditi tako obimnim poslovima Iskra Maksimović kaže – Naporno je, moja funkcija je bila da napravim društvo koje će upravljati ovim kompleksom kada bude završen. Nekoliko nas je pokrenulo inicijativu za obnovu Tvrđave a posebno ističem Gorana Petkovića. Jeste teško, ali ovo je jedinstvena prilika i ako od ovoga može da se napravi nešto to treba iskoristiti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
