Gondola ili pešački most sa najvećim rasponom luka na svetu?

Pešačka veza dve obale Save odavno je prepoznata kao vitalna potreba, kako Beograđana tako i svih onih posetilaca prestonice Srbije koji grad vole da otkrivaju, istražuju i upoznaju kroz šetnju na otvorenom.

Godinama unazad mnogi su predlagali ovakav poduhvat za povezivanje starog sa novim delom Beograda. Od rasprava o tom pitanju koje su pokrenute još kada je izgrađen most na Adi, ili kada je najavljeno rušenje Starog savskog mosta, do konkretnijih predloga i rešenja koja su data na Beobuild forumu u polemikama koje datiraju iz 2017. godine, pešački most preko Save nazvan i „X most“ predložila je inicijativa „Imamo plan“, a čak su i arapski investitori u okviru kritikovanog projekta „Beograd na vodi“ zamislili neku vrstu pešačke pasarele do druge obale, ako je verovati maketi.

Jedna projektantska kuća iz Beograda – „K bridge design“ – specijalizovana za projekte pešačkih mostova, čak je samoinicijativno napravila kompletno idejno rešenje mosta od Ušća do Kalemegdana.

Ovu potrebu aktuelna beogradska vlast nije prepoznala, već su odlučili da umesto mosta za pešake, kao saobraćajno rešenje između dve obale ponude gondolu. Ova ponuda najviše je usmerena ka turistima, smatra se da će je oni više koristiti od stanovnika prestonice, a ideja je da će ih upravo ovo privoleti da potroše više novca u Beogradu i obiđu najznačajnije lokalitete.

Gondola koja bi trebalo da spoji park Ušće sa Kalemegdanom koštaće 1,8 milijardi dinara ili 15 miliona evra, a prema rečima zvaničnika rok za povraćaj investicije je šest godina. Planirane cene karata za gondolu, koja će imati kapacitet da preveze 3.000 putnika dnevno taj jedan kilometar pre Save podno Beogradske tvrđave, iznose 430 dinara (3,6 evra) za odrasle i 300 dinara (2,5 evra) za decu.

Ono što je, iz ugla vlasti i uprave Beograda, verovatno i najveća prednost gondole u odnosu na pešački most jeste – potencijalna zarada. Ulaznice za vožnju gondolom bi se naplaćivale dok za pešačenje preko mosta ne bi bilo realno uzimati novac. Ipak, ta zarada od gondole ostaje samo potencijal, jer kako su u više navrata stručnjaci dokazivali i mediji pisali, isplativost ovog projekta je veoma upitna, skoro nemoguća.

Trebalo bi prodavati dve karte u minuti da bi gradska uprava povratila uložena novac za šest godina. A poredeći sa rezultatima koje su mnogo veći, razvijeniji i posećeniji gradovi od Beograda ostvarili, kao što je London, nije realno očekivati isplativost ovog projekta.

Ipak, finansijski aspekti izgradnje gondole nisu ono što je najviše zabrinulo stručnjake. Gondola koja bi trebalo da bude turistička atrakcija sama po sebi, zapravo bi na širem planu trajno narušila šire turističke potencijale Beograda i ugrozila mogućnost da se Kalemegdan i Beogradska tvrđava kao celina od velikog istorijskog značaja nađu na Unesko listi svetske kulturne baštine, za koju je u toku postupak registracije od 2015. godine. Na ovo je najoštrije upozorila organizacija Evropa nostra Srbija koja se bavi očuvanjem kulturne baštine.

Početkom maja, visoka delegacija svetskih stručnjaka iz Evropa nostra posetila je Beograd upravo iz zabrinutosti zbog štetnih razmera izgradnje gondole. Stručnjaci su tada predložili premijerki i nadležnima u Beogradu da se projekat izmeni tako što bi se gondola izmestila na drugu lokaciju, dok se od Kalemegdana preko Save može eventualno graditi pešačka paserela, vodeći računa o arheološkom nalazištu i vizuri lokacije.

„Gradnjom gondole bi se ugrozila autentičnost i integritet tog rimskog sloja. Beogradska tvrđava ima mnogo slojeva, govorimo o arheologiji rimskog perioda. Postoje alternativna rešenja koja bi se mogla primeniti a to su ili pešački most ili ekološki brodići“, navela je tom prilikom Sneška Kvadvilih Mihailović iz Evropa nostre.

Predstavnici turizmološke struke i Udruženja receptivnih agencija upozorili su da bi projekat gondole zapravo mogao da smanji prihode od turizma. „Dolazak turista do Ušća i njihov brz prevoz do Beogradske tvrđave i nazad do autobusa ne bi trebalo da bude cilj bilo koje dobro planirane politike turističkog razvoja. To potencijalno može značiti da će turisti zapravo skratiti boravak u Beogradu, zaobići čitav niz ulica, predela i ponuda i samim tim smanjiti i potrošnju u gradu“, naveli su oni u obrazloženju svoje kritike ovog projekta.

Jedan od predloga kako da se upravo turisti zadrže duže i da tokom šetnje potroše više novca na razne sadržaje u gradu jeste i pešački most.

Kompletno idejno rešenje za pešačko-biciklistički most preko Save od Kalemegdana do parka Ušće dao je projektni biro „K bridge design“.

Ovaj most bi, osim funkcionalne uloge i ekonomski znatno isplativijeg rešenja u poređenju sa gondolom, bio i svojevrsna turistička atrakcija sam po sebi, jer bi bio, kako su ga zamislili inženjeri „K bridge design“, pešački most sa najvećim rasponom luka na svetu. Tvorac ovog projekta inženjer Zoran Kovrlja objasnio nam je da bi zbog takvog „rekorda“ most mogao da bude ponos Beograđanima, za sve posetioce znamenitost koja uz to i povezuje turistički najposećenije zone grada – Kalemegdan kao jednu od najatraktivnijih lokacija i šetalište uz tvrđavu sa šetalištem i biciklističkim stazama sa druge strane reke.

„Most predstavlja svojevrstan lendmark prestonice svojim estetskim i konstruktivnim rešenjem luka koji u jednom skoku premošćava reku i spaja dve pešačke, ekološke zone grada. Tako bi se ostvarila celina rekreativno-turističkih sadržaja Kalemegdana i dunavsko-savskog keja. Novi most bi afirmisao silazak grada na reku u najboljem maniru zaštite i promocije ekoloških celina, uzgred otvara mogućnost širenja turističke ponude grada – fotografisanje samog mosta, fotografisanje grada sa mosta a bilo bi moguće i da se uvede turistički vozić koji bi preko njega prevozio sa jedne na drugu stranu“, istakao je Kovrlja. Prema njegovom planu, gradnja bi mogla da bude završena za svega devet meseci, bila bi izvedena bez ometanja plovnog saobraćaja na reci jer bi se vršila na baržama uz novobeogradsku obalu nakon čega bi se most samo zarotirao i postavio na noseće stubove. Proces rotacije mogao bi da bude završen za svega dvanaest sati što bi, takođe, bilo atraktivno za posmatranje.

Ovo idejno rešenje nastalo je još 2011. godine kada se na nivou gradske uprave intenzivnije pričalo o planu za izgradnju takvog mosta. U međuvremenu su se donosioci odluka udaljili od takve ideje, počeli su planovi za izgradnju gondole, ali i oni su zastali u previranju sa kritičarima, a do konačnog rešenja, turisti ostaju bez jednostavne mogućnosti da od najposećenijeg kulturno istorijskog lokaliteta – Beogradske tvrđave, dođu do oaze prirode i Muzeja savremene umetnosti na drugoj obali.

Drugi po broju poseta u Srbiji

Prema procenama Turističke organizacije Srbije, Kalemegdan je druga lokacija po broju poseta u Srbiji. Zahvaljujući istorijskim spomenicima, značajnim kulturnim ustanovama i prelepom parku prirode, Beograđani i njihovi gosti rado biraju Kalemegdan za šetnju i relaksaciju. Na Kalemegdanu se nalaze Spomen obeležje predaje ključeva Beogradske tvrđave, Spomenik zahvalnosti Francuskoj, Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić“, Muzički paviljon, Veliko stepenište, Zoološki vrt, dečiji zabavni park, više spomenika i skulptura, sportskih igrališta i ugostiteljskih objekata. Beogradska tvrđava je spomenik kulture od izuzetnog značaja, na kojoj se redovno održavaju kulturni, umetnički i zabavni događaji. Danas najlepši i najveći beogradski park, Kalemegdan je u vreme dok je Tvrđava bila glavno vojno uporište Beograda, služio da se neprijatelj osmotri i sačeka za borbu. Zbog toga i njegov naziv potiče od turskih reči „kale“ – grad, to jest tvrđava i „megdan“ – polje. Turci su Kalemegdan nazivali i Fićir-bajir, što znači „breg za razmišljanje“.