Gonimo pretnje upućene preko Fejsbuka i Tvitera

Krivično gonjenje za izvršenje ovog krivičnog dela preduzima se po privatnoj tužbi, osim ukoliko je izvršeno od strane službenog lica u vršenju službe, kaže specijalni tužilac za visokotehnološki kriminal (VT) Branko Stamenković šta se tačno smatra neovlašćenim pristupom podacima o ličnosti. U razgovoru za Danas Stamenković navodi i šta se smatra hakerskim ili sajber napadom na državne institucije, a osvrće se i na nedavne slučajeve VT kriminala.

Imate li nadležnosti ili podatke i u okviru šire bezbednosti – recimo kada je reč o hakerskim napadima na kompjutere državnih institucija?

– Mete hakerskih napada su najčešće internet prezentacije državnih organa i institucija, kao i serveri na kojima su smešteni računarski podaci i programi od značaja za njihov rad. U opisanim radnjama stiču se elementi krivičnih dela. Neovlašćen pristup zaštićenom računaru, računarskoj mreži i elektronskoj obradi podataka iz člana 302 KZ, odnosno krivičnog dela Računarska sabotaža iz člana 299 KZ, koja spadaju u nadležnost ovog tužilaštva. U saradnji sa Odeljenjem za borbu protiv visokotehnološkog kriminala MUP RS, Odeljenjem za obradu i prikupljanje digitalnih dokaza MUP RS, internet servis provajderima i nadležnim organima stranih država kroz postupke međunarodne pravne pomoći vodimo uspešnu borbu u cilju suzbijanja pomenutih krivičnih dela.

Da li je Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal imalo nadležnosti u istrazi koja je nedavno rezultirala hapšenjem desetak osoba pod sumnjom da su korišćenjem VOIP tehnologije izvršili terminaciju međunarodnog telefonskog saobraćaja?

– Da. Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal je nadležno za krivično gonjenje kada je u pitanju izvršenje krivičnog dela Računarska prevara iz čl. 301 Krivičnog zakonika. Može se reći da je ovo krivično delo jedno od tipičnijih u kojima ovo tužilaštvo postupa. Čini mi se da je u delu javnosti došlo do zabune oko načina izvršenja ovog krivičnog dela. Naime, mi nismo preduzeli krivično gonjenje zbog, jednostavnije rečeno, „VOIP-VOIP“ komunikacije, koja je u većini popularnih softvera koji omogućavaju ovakvu vrstu komunikacije besplatna. Gonjenje je preduzeto zbog neovlašćenog „pretvaranja“ VOIP paketa u „glasovne impulse“ u redovnoj mreži mobilne telefonije, tako što su VOIP paketi koji su pristizali preko interneta na posebnim računarima-serverima na nekoliko lokacija u Srbiji bili „pretvarani u glas“ i putem više desetina takozvanih „GSM modema“ u kojima su se nalazile domaće pripejd kartice „ubacivani“ tj. dalje distribuirani kroz redovnu mobilnu telefoniju.

Na ovaj način izvršioci ovih krivičnih dela su stekli znatnu protivpravnu imovinsku korist koja se, za sada, meri stotinama hiljada evra. Ovakvo „pretvaranje“ je zabranjeno svuda u svetu kao i kod nas zakonima i podzakonskim aktima, imajući u vidu da je umesto plaćanja redovne cene međunarodnog razgovora moguće naplatiti samo cenu pripejd mobilnog impulsa. Time se telekomunikacije kao jedan od najvitalnijih nacionalnih resursa svake države zloupotrebljava, a država i društvo trpe direktnu materijalnu štetu.

Jedan od najprisutnijih vidova „sajber kriminala“ jeste maloletnička pornografija – šta po Vama javnost treba da zna o tome?

– Krivični zakonik Republike Srbije članom 185 predvideo je krivično delo Prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju, kojim je sankcionisana prodaja, prikazivanje, javno izlaganje ili na drugi način činjenje dostupnim maloletnom licu ili detetu tekstova, slika, audio-vizuelnih ili drugih predmeta pornografske sadržine ili prikazivanje pornografske predstave. Takođe, inkriminisano je iskorišćavanje maloletnog lica, odnosno deteta za proizvodnju slika, audio-vizuelnih ili drugih predmeta pornografske sadržine ili za pornografsku predstavu, kao i samo pribavljanje za sebe ili drugog, posedovanje, prodaja, prikazivanje, javno izlaganje ili elektronsko ili na drugi način činjenje dostupnim slika, audio-vizuelnih ili drugih predmeta pornografske sadržine nastalih iskorišćavanjem maloletnih lica za pornografiju. Dakle, zakonodavac je sankcionisao i samo pribavljanje i posedovanje navedenih materijala, bez obzira na količinu i uzrast maloletnog lica ili deteta čijim je iskorišćavanjem isti nastao.

Takođe, za oblast visokotehnološkog kriminala posebno je važno krivično delo Iskorišćavanje računarske mreže ili komunikacije drugim tehničkim sredstvima za izvršenje krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnom licu predviđeno članom 185b Krivičnog zakonika, a koje inkriminiše korišćenje računarske mreže ili komunikaciju drugim tehničkim sredstvima za ugovaranje sastanka i pojavljivanje na dogovorenom mestu radi sastanka sa maloletnim licem ili detetom, a u nameri izvršenja krivičnih dela silovanje, obljuba, podvođenje, kao i drugih krivičnih dela iz dela Krivičnog zakonika koji se bavi krivičnim delima protiv tzv. „polnih sloboda“.

Ovim krivičnim delom iskazana je namera zakonodavca da se u skladu sa popularizacijom i učestalim korišćenjem socijalnih mreža obezbedi zaštita maloletnih lica i dece u svakodnevnoj komunikaciji na internetu, koja je često motivisana upravo namerom i pobudama „odraslih“ na vršenje krivičnih dela protiv polne slobode.

Takođe, prateći savremene trendove, Posebno tužilaštvo je uputilo radnoj grupi Ministarstva pravde nekoliko predloga u vezi sa izmenama Krivičnog zakonika kao i Zakonika o krivičnom postupku, koje se odnose na ovo krivično delo.

Predlozi su…

– Predložili smo, pored usvajanja specifičnih odredbi o čuvanju postojećih podataka od strane lica koja ih poseduju u određenom roku, usvajanje i odredbi o jasnom definisanju pojma „dečije pornografije“ radi pospešivanja sudske prakse, kao i sankcionisanje umišljajnog i svesnog pristupa „dečijoj pornografiji“ putem elektronskih sredstava uz kažnjavanje pokušaja. Nadamo se da će ovi predlozi biti usvojeni.

Koliko su na socijalnim mrežama u Srbiji prisutni govor i dela izazivanja mržnje i netrpeljivosti?

– Svakodnevno povećanje broja korisnika socijalnih mreža u Srbiji, a posebno Fejsbuka dovelo je i do formiranja tzv. društvenih grupa u okviru navedene mreže na kojima se iznosi govor mržnje i propagira nasilje. Ovakve grupe su vrlo često zatvorenog tipa, te je pristup objavljenim sadržajima i postavljenim komentarima omogućen samo registrovanim članovima, mada, neretko, ovakve grupe objavljuju sadržaje koji su dostupni svima.

Takođe, bilo je i slučajeva kada su nalozi na pomenutoj mreži, ali i nalozi na društvenoj mreži Tviter korišćeni kao sredstvo za upućivanje poruka preteće sadržine, te upućivanje poruka ili postavljanje audio-vizuelnih materijala kojima se izaziva mržnja i netrpeljivost među narodima ili etničkim zajednicama koje žive u Srbiji. Ovakvim postupanjem, bilo da je reč o delovanju grupe ili pojedinačnog naloga, ostvareni su elementi krivičnog dela Izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti iz člana 317 KZ. U zavisnosti od načina izvršenja krivičnog dela, te nastupelih posledica zaprećena je kazna zatvora od šest meseci do pet godina za osnovni oblik, odnosno zatvor od jedne do osam godina ili zatvor od dve do 12 godina za kvalifikovane oblike ovog krivičnog dela.

Dela protiv bezbednosti

– U nadležnosti Tužilaštva za borbu protiv visokotehnološkog kriminala pre svega su krivična dela protiv bezbednosti računarskih podataka i svaka vrsta neovlašćenog pristupa istima. U tom smislu, ukoliko je usled izvršenja nekog krivičnog dela iz ove oblasti došlo do pribavljanja ličnih podataka građana i njihove upotrebe za izvršenje krivičnog dela, ovo tužilaštvo preduzima mere iz svoje nadležnosti u cilju otkrivanja i krivičnog progona učinioca.