„Gorak čaj“ za Baraka Obamu

„Postignuti kompromis nije idealan, daleko od toga. Ali, mora se imati u vidu jedna druga činjenica. Glasači jesu izabrali podeljenu zakonodavnu vlast, sa demokratskom većinom u Senatu i republikanskom u Predstavničkom domu, ali je sasvim sigurno da nisu glasali za nefunkcionalnu vlast“, rekao, pored ostalog, predsednik Obama u reagovanju na završno glasanje u Senatu održano u utorak. Posebno naglašavajući da je sa novoizglasanim dužničkim plafonom završena samo jedna bitka u daljem ratovanju za „izbalansirani budžet“ sa skresanim državnim izdacima i uvećanim poreskim prihodima za nacionalnu kasu. Bila je to, zapravo, jedna poznata Obamina mantra prilično izanđala ovih njegovih predrođendanskih dana – u nastojanju da se politički poraz na Kapitol hilu, ako ništa drugo, predstavi kao „dugoročni strateški potez“ u funkciji što boljeg pozicioniranja na novembarskim izborima 2012.

Problem je, međutim, što se drugi deo te, kako se činilo, neupitne strategije istopio u ponedeljak uveče negde u završnici višenedeljnog rvanja njegovih demokrata sa republikanskom opozicijom. Obama je, naime, prekjuče „trepnuo“ u poslednjem trenutku (da se poslužimo omiljenom floskulom ovdašnjih komentatora) i bukvalno u minut do 12 prihvatio nagodbu po cenu odustajanja od svog glavnog zahteva u celoj toj višenedeljnoj golgoti. Konkretno: od zahteva za bezuslovnim povećanjem poreskih stopa kako za kategoriju najbogatijih Amerikanaca, tako i za ozloglašene naftne i ostale njima slične korporacije i hedž fondove, locirane na karipskim i ostalim sličnim destinacijama nedostupnim poreskoj službi.

S druge strane, pokret „Čajanka“ – grupacija od sedamdesetak radikalnih republikanskih kongresmena, pristiglih na Kapitol hil prošlog septembra, prevashodno na talasu nezadovoljstva svoje partijske baze političkim establišmentom u Vašingtonu – potvrdila se kao pobednik ove budžetske krize, kao dosad najozbiljnijeg izazova Obamine administracije. Čak su i lideri opozicije u Predstavničkom domu i Senatu Džon Bejner i Mič MekKonel sve više igrali po njihovom taktu što je ova gužva sa limitom za zaduživanje duže trajala, da bi na kraju i čak i sam predsednik, u poslednjem deljenju karata, bio prinuđen da prihvati ultimatum iz „čajdžinice“ za dodatnim oporezivanjem najimućnijih pojedinaca i kompanija kao jedan od izvora za popunjavanje postojećih enormnih budžetskih rupa.

U međuvremenu, najnovije Galupovo istraživanje pokazuje da je jedva 17 odsto Amerikanaca pozitivno ocenjuje doprinos najviših predstavnika izvršne i zakonodavne vlasti u razrešavanju fiskalne krize kakva se ne pamti u istoriji ove zemlje. Istovremeno, popularnost Baraka Obame spala je u poslednjih nedelju dana sa 45 na 40 odsto, što mu dođe, sve kad se sabere, kao njegov najniži rejting u ove dve i po godine od kako se uselio u Belu kuću.

Bilo kako bilo, Kongres i administracija (na čelu sa šefom države) u poslednja 24 sata vrlo su se revnosno evakuisali iz Vašingtona, na redovni letnji raspust, uz oproštajna javna zaklinjanja da će im to, njima svima, apsolutno biti „radni odmor prevashodno posvećen ispunjavanju obaveza iz novog fiskalnog zakona“. Kao i, kako se obavezno naglašavalo, i svega ostalog što posredno i neposredno vezano za prioritetni nacionalni zadatak smanjivanja sadašnje alarmantne stope nezaposlenosti od 9,2 odsto.

U međuvremenu Dau Džonsov berzanski izveštaj iz njujorškog Volstrita završen je u utorak sa enormnim minusom 266 poena. To je ne samo već osmi dan uzastopce kako ta krivulja konstantno ide naniže, već i sveukupni sunovrat kojim su poništeni svi dosadašnji berzanski plusevi u tekućoj 2011. Za dalje će se videti.