Goran Bregović: Ujedinitelj tri vere

– Znači, o tom Bunjuelu sve najbolje?

Ovaj antologijski dijalog iz „Nacionalne klase“ savršeno pristaje uz ličnost (i delo) Gorana Bregovića. Njemu će u subotu biti uručen Gran pri „Šaban Bajramović“ na ovogodišnjem Nišvilu, na kome potom nastupa sa svojim Orkestrom za svadbe i sahrane. Priznanje je dobio za fuziju džeza sa drugim pravcima, a boravak na niškom festivalu iskoristiće da prvi put obiđe spomenik Šabanu Bajramoviću, za čije je podizanje 2010. bio prvi donator.

Paradoksalno, Bregović je optuživan za krađu upravo originalne romske i narodne muzike sa Balkana i za njeno prerađivanje i prisvajanje autorstva. Ovaj se podatak navodi i u obrazloženju nagrade u kojoj se između ostalog kaže: „Njegov komad se može prepoznati vec´ na prvo slušanje i čini se da se obrac´a čitavoj planeti, bez razlika koje nameću rasa, pol, godište ili religija. Ako se postavlja pitanje šta je Bregović: savremeni kompozitor, tradicionalni muzičar ili rok zvezda, on nije morao da bira – uzeo je sve i stvorio muziku koja je istovremeno univerzalna i nepogrešivo njegova“, stoji u obrazloženju.

Proteklih dana Bregović je bio u fokusu javnosti zato što su njegovo učešće na festivalu piva u Korči, u Albaniji, neki videli kao provokaciju zbog pesme „Kalašnjikov“. Protivnici njegovog nastupa nisu uspeli i Bregović će sa svojim orkestrom održati koncert u ovom gradu 22. avgusta, kako je potvrdila tamošnja gradonačelnica. Štaviše, pre nekoliko godina on je postao i počasni građanin Tirane. A ako nekog sećanja ne služi ili ne zna, Bijelo dugme, čiji je on frontmen bio, bend izrazito jugoslovenske orijentacije, svojevremeno je napravio i pesmu na albanskom „Roka mandoljina“ i to u trenutku najvećih tenzija na Kosovu početkom osamdesetih. Malo potom, kao da slute šta će se dogoditi, izdaju i album „Pljuni i zapjevaj, moja Jugoslavijo“.

„Odrastao sam u Sarajevu gde je vreme bilo mereno zvonima sa obližnje katedrale, onima sa pravoslavne crkve i pevanjem mujezina sa džamije. Od tada su čitav moj život i sva moja muzika obeleženi baštinom ovih različitih melodija. Moja je želja da ta privilegija bude prirodno pravo za svu decu. Neka ove tri vere budu poziv na mir i neka se taj poziv čuje“, ovo stoji na oficijelnoj stranici Gorana Bregovića, a nešto slično poručio je u novembru 1990. u predizbornom spotu Saveza reformskih snaga Jugoslavije.

Desilo se sve suprotno od ove lepe Bregovićeve želje. On koji je ratom koji je izbio u njegovoj zemlji postao dete iz mešovitog braka i i sam u mešovitom braku, o tom ratu je uglavnom ćutao i zauzimao neutralan stav, zbog čega su i osuđivali. Ipak, njegove tri kćeri od kojih je jedna muslimanka, jedna pravoslavna, a jedna budistkinja žive Bregovićevu plemenitu misao. Iz veze iz mladosti ima i četvrtu kćer od koje ima i unuku. Rođen je 22. marta 1950. godine u Sarajevu.