Goran Vasović Vaske: Vrbašanin sa počasnim odličjem Bečeja

Poneo je titulu počasnog građanina Bečeja.

Frontmenu grupe je Opštinska komisija za dodelu godišnjih nagrada i zvanja počasnog građanina dodelila ovogodišnju titulu za višedecenijski muzički, ali i humanitarni rad.

Ovaj bečejski pop bend, stilski prepoznatljiv na celom „ex Yu“ prostoru, do sada je izdao pet studijskih, nekoliko lajv albuma, singlova, a Vasović je jedan od ključnih autora u sastavu.

Prema obrazloženju Komisije nagrada je dodeljana baš njemu za doprinos razvoju muzičke i umetničke scene u gradu, ali i u celoj državi. Međutim, Vasović titulu osvaja dvostruko – kao muzičar i kao humanitarac.

Muzičar je osnivač organizacije DMD, Udruženja obolelih i roditelja dece obolele od Dišenove mišićne distrofije koja je članica Nacionalne organizacije za retke bolesti Srbije (NORBS).

Vasović predsedava već četiri godine i u okviru nje se bavi humanitarnim radom, organizacijom humanitarnih koncerata i prikupljanjem sredstava za lečenje ove retke bolesti.

Goran Vasović rođen je 1968. godine u Vrbasu.

Osnovnu i srednju školu završio je u Bečeju. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Subotici, frontmen je i autor pesama pop grupe Eva Braun, koja postoji od 1989. godine. U medijima je izjavio da mu prilikom pisanja tekstova pesama neki put pomogne ćerka.

– Bilo je to jako ružno i loše vreme u proleće 1992, u Hrvatskoj primirje, u Bosni počinje rat. Mi smo bili studenti i sve pesme su nastale u jednom iznajmljenom stanu u Novom Sadu, a snimali smo u studiju u mestu Bukovac na Fruškoj gori, gde smo za 14 dana snimili tih 14 pesama. Svaku noć smo se vraćali iz tog studija u Novi Sad, a pošto je bilo ratno vreme, svaki put nas je policija pretresala na mostu i uvek su nas pitali da li u koferima sa instrumentima imamo oružje. U neku ruku to i jeste oružje, ali nismo im to objašnjavali, jer ako se setimo, Vudi Gatri je imao giratu sa natpisom „Ova mašina ubija fašiste“ – kazao je Vasović jednom prilikom povodom koncertnog obeležava dve decenije od izlaska čuvenog prvog albuma „Prisluškivanja“, dodajući da je tematika njihovih numera uvek bila primarno ljubavna jer pesmom ne možeš da promeniš svet, ali tokom devedesetih pa do 5. oktobra 2000. na kakvim sve mitinzima i protestima nisu svirali. Kako je tada izjavio: „Bili smo više angažovani po našim postupcima, a nismo to preterano forsirali u pesmama.“