Gordan Petrić: Partizanov čovek za sve

Ali kako se na Partizanovoj strani Topčiderskog brda stvari već dugo dešavaju stihijski, u verovali ili ne domenu, tako je nekadašnjeg špica „parnog valjka“, posle samo par sati u naslovima top vesti od petka, zamenio bivši defanzivac, funkcioner i član jednog od prošlih stručnih štabova istog kluba.

– Nisam ničiji čovek, ni uprave, ni Žarka Zečevića, ja sam njihov prijatelj. Samo su me pitali da li želim to da radim i da li mogu da izvučem Partizan iz ove krize – objasnio je čovek za sve, sa širokim dijapazonom poslova Humskoj 1.

Danas uspešni građevinski preduzimač, onako inteligentan, vrcav i krupan, davno je držao ključeve odbrane osvajača 27 domaćih titula; pa sa pozicije generalnog sekretara vodio računa o finansijama pobednika 16 nacionalnih kupova; u nekom trenutku na odluke klupske vrhuške uticao kao njen potpredsednik; da bi pre friškog kambeka na staru adresu „suflirao“ Zoranu Mirkoviću dok je ovaj vodio prvi tim.

Sve vreme se oslanjajući na retku kombinaciju poslovne čvrstine i ležerne komunikacije, otvorenosti i distance u odnosima sa ljudima oko, ispod i iznad sebe na hijerarhijskoj lestvici.

Bez ustručavanja od deljenja packi, kao, na primer, na jednoj od burnijih klupskih skupština, kada je sa govornice podsetio žestoko konfrontirane struje u borbi za vlast, da niko nikada nije i ne sme biti iznad Partizana.

I zato sin i brat navijača crno-belih, s nemalim stažom igrača i pristalice nekada slavnog OFK Beograda, smatra da je ovo trenutak kada bi partizanovci trebalo da se okupe oko ideje spasavanja sportske institucije.

Nevolja je što mnogi među njima ovo smatraju nemogućom misijom sve dok klub vode Petrićevi novi poslodavci, počev od redovnog kritičara (ne)dela Milorada Vučelića i njegove „ekipe“, Ivana Golca, čijom je trenerskom zaslugom svetski omladinski prvak u dresu SFRJ svojevremeno zadužio kopačke na „stadionu JNA“.

Mogao je da ode u Crvenu zvezdu, kopkala ga je veličina splitkog Hajduka, ali ga je legenda Romantičara, Ilija Petković, posavetovao da izabere klub u rodnom gradu.

Golac ga je odveo i u Dandi junajted iz Škotske, a koliko mu je „legao“ ostrvski fudbalski stil ilustruje podatak da ga je Glazgov Rendžers posle samo 14 meseci uzeo pod svoje, na razočarenje navijača prethodnog kluba, „zaljubljenih“ u davanje do koske Balkanca, čiju su visinu obeštećenja u prethodnom transferu odredili jedna basket partija i poraz od tadašnjeg Partizanovog genseka Zečevića.

Sledeća stanica saigrača čuvenog Pola Gaskojna bio je Kristal Palas, a sam Petrić kaže da mu je odluka da ne produži ugovor i ne ode u Ligu šampiona sa Renžersom i pređe u drugu englesku ligu greška karijere, u čijem nastavku je nastupao još za AEK i Harts, pre nego što ju je završio u kineskom Sičuanu.

Kao funkcioner je stajao iza šampionske dominacije crno-belih u drugoj deceniji ovog veka, dok ga samostalno – pomoćničke trenerske role u Bežaniji, Zemunu, Čukaričkom, Radu, AEL-u, Gorici, Partizanu i selekciji Srbije nisu proslavile.