Goreli četinari, ugrožene endemske vrste

Požar koji je na području pirotske opštine trajao devet dana i koji je konačno ugašen naneo je ogromne štete, ali je sprečena katastrofa na 54.000 hektara endemskih vrsta na području Stare planine koja je 1997. godine proglašena Parkom prirode i koja se prostire na 142.220 hektara. Pod šumom je 52.414 hekatara a od toga 34.000 hektara je u vlasništvu države. U tom parku prirode raste 1.900 biljaka. Stara planina je stanište i 203 vrste ptica, 30 vrsta sisara i 116 vrsta dnevnih leptira

Kriv ljudski faktor

Načelnik Policijske uprave Pirot Slavoljub Madić je izjavio da su angažovanjem poligrafa i psihologa policije ustanovili da su pojedina lica izazivači požara na Staroj planini i da će protiv njih biti podnete krivične prijave.

– Osnovano se sumnja da je požar iznad sela Krupac izazvao nesmotreni čobanin iz sela Izvor koji je bacio opušak od cigarete u suvu travu. Saslušana su i tri pčelara iz sela Temska za koje se osnovano sumnja da su dimljenjem košnica izazvali požar iznad tog sela. Policija je pre nekoliko dana pritvorila i Letku M. iz Pirota zbog sumnje da je izazvala veliki šumski požar kod Zavojskog jezera na Staroj planini. Ona je u dvorištu porodične kuće svog svekra na obali jezera zapalila suvu travu i staro seno, a vatra se proširila na okolnu borovu šumu koja je buknula. U tom požaru izgorelo je 200 hektara četinara. Istraga je u toku i povodom požara u selu Rosomač i Slavinja gde se takođe sumnja da je požar izazvao ‘’nesmotreni posetilac’’ – kaže Madić.

Iako još uvek nema neke precizne računice, izvesno je da će šteta iznositi nekoliko stotina miliona dinara. Prema nekim nezvaničnim procenama Operativnog Štaba u Pirotu, vatrenom stihijom bilo je zahvaćeno preko 2.500 hektara državnih i privatnih šuma, niskog rastinja i trave. Samo pod državnim šumama požarom je bilo zahvaćeno 1.050 hektara. Za obnovu četinarskih šuma, starijh i do 30 godina, biće potrebno mnogo novca i godina.
Na gašenju požara bili su danonoćno angažovani pripadnici vatrogasno spasilačkih ekipa policije iz Pirota i mnogih drugih gradova iz Srbije, Žandarmerije, radnici Šumskog gazdinstva a u nešto manjem broju i meštani pojedinih sela. Na teritoriji Pirotskog okruga u borbi sa vatrenom stihijom upotrebljeno je 45 vatrogasnih vozila, ali je završni udarac vatri dao ruski avion „iljušin 76“ koji je na ovom području dejstvovao nekoliko puta.
– Kao i mnogo puta do sada naši pripadnici su dokazali da su osposobljeni za izvršavanje mnogo složenijih zadataka. Oni su danonoćno bili angažovani, odmora gotovo da nije bilo – kaže komandant Žandarmerije iz Niša potpukovnik Bratislav Dikić.
Rukovodilac Operativnog štaba Mile Jovičić je izjavio da je na gašenju požara u ovom kraju u jednom trenutku bilo angažovano 303 pripadnika vatrogasno- spasilačkih jedinica, 150 pripadnika žandarmerije, oko 50 radnika pirotskog Šumskog gazdinstva, pripadnici helikopterskih jedinica Vojske Srbije, pripadnici Policijske uprave iz Pirota, a u selu Temska je bilo i 20 vojnika.
– U selima Temska i Krupac u akcije gašenja požara uključio se veliki broj meštana. U pojedinim selima, posebno tamo gde je bio nepristupačan teren, imali smo međutim potpunu nezainteresovanost meštana za suzbijanje vatre. Nisu hteli da nas vode na lice mesta, a vatrogascima iz drugih gradova i Žandarmeriji upravo su nedostajali lokalni vodiči. Mnogi kojima smo se obraćali, ostali su hladnokrvini. Svetao je primer je Mile Ilijev iz Odorovaca koji je svoju kuću ustupio Žandarmeriji – kaže Jovičić.
Teren je uglavnom bio jako nepristupačan i veoma se teško prilazilo pojedinim stenama i liticama na planini. Pripadnici žandarmerije i vatrogasci su natčovečanskim naporima uspevali da stignu do žarišta. Komandir Vatrogasne jedinice pirotskog SUP-a Miroljub Ignjatović kaže da su se ponekada vezivali za drveće i spuštali niz liticu. To potvrđuju i vatrogasci Miodrag Janačković, Dejan Jovanović i Petar Stefanović.
– Spuštali smo se niz litice vezujući se jedan za drugoga i praveći lanac oko vatre. Drugi način nije postojao jer je teren jako nepristupačan – kaže Jovanović, dok Janačković i Stefanović dodaju da su pucale stene i da su usijane kamene lopte padale na ljude i širile požar.
Direktor Šumskog gazdinstva u Pirotu Novak Mitrović kaže da će najpre morati da izvrše sanaciju terena gde su goreli beli i crni bor.
– Pod četinarima je izgorelo oko 500 hektara i biće potrebno najmanje dve godine za pošumljavanje. Srećom viši delovi Parka prirode gde se nalaze endemske vrste nisu zahvaćene. Od NIP-a očekujemo pomoć oko sanacije terena-kaže Mitrović.
Predsednik opštine Pirot mr Vladan Vasić kaže da je lokalna samouprava pružila svu logističku podršku akcijama gašenja požara, ali da je rano da se procenjuju štete.