Foto: Beta/Vlada Srbije/Slobodan MiljevićDa će kovid bolnice u Batajnici, Kruševcu i Novom Sadu biti pretvorene u palijativne centre, ustanove gde se zbrinjavaju oboleli od raka u terminalnim fazama, najavljeno je prvi put u oktobru prošle godine. Iako su predstavnici Ministarstva zdravlja u više navrata od tada ponovili da se od ove ideje nije odustalo, još nije jasno kada će se planirano i ostvariti.
Iz Ministarstva zdravlja nisu odgovorili na pitanja Danasa do objavljivanja ovog teksta. Direktorka kovid bolnice u Batajnici dr Tatjana Adžić rekla je nedavno da već neko vreme broj pacijenata u toj ustanovi ne prelazi 35 i da je skoro 900 postelja prazno, te da bi uskoro trebalo da dođe do zatvaranja ove kovid ustanove.
Jedna od prednosti zgrade u Batajnici, koja se često ističe, jeste dobra opremljenost, što znači da nisu potrebna dodatna ulaganja da bi ova ustanova postala palijativni centar.
Kako za Danas objašnjava onkolog prof. dr Vladimir Kovčin, za formiranje palijativnog centra nije potrebna sofisticirana oprema i skupa dijagnostika.
– Osnovni cilj je omogućiti pacijentu komfor što se postiže simptomatskom terapijom koja je usmerena na tretman bola, mučnine, gubitak apetita – kaže sagovornik Danasa.
On ističe da je pretvaranje kovid bolnice u palijativnu ustanovu „jako dobra i značajna ideja jer palijativna nega za terminalne onkološke bolesnike nedostaje u Srbiji decenijama unazad“.
– Formiranjem palijativnog centra na jednoj strani unapredio bi se kvalitet života terminalnih bolesnika a na drugoj bi se olakšalo i rodbini koja nema način kod kuće da učini što je moguće kvalitetnijim te poslednje dane – navodi Kovčin.
On, međutim, upozorava da je problem mali broj specijalista palijativne medicine koji rade u Srbiji, te da je neophodno školovati kadar kroz specijalizacije, subspecijalizacije, ali i stručno usavršavanje u inostranstvu.
Kako je Danas već pisao u Srbiji postoji tek šest specijalista palijativne medicine, oblasti koja je u sistem specijalizacija uvedena 2014.
Trenutno, palijativna nega dostupna je, bar na papiru, na dva načina u državnom sektoru.
Kroz službe kućnog lečenja, i na odeljenjima u bolnicama, jedinicama za palijativno zbrinjavanje, u kojima mogu biti smešteni palijativni pacijenti.
Pri tome, službe kućnog lečenja nisu dostupne pri svim domovima zdravlja (prema podacima iz 2014. godine, čak 60 odsto domova zdravlja nije imalo službu kućnog lečenja). Tamo i gde postoje, ne mogu da pruže svu potrebnu pomoć, kao što je modifikacija terapije bola.
Pacijentima koji su u najtežoj fazi pri određenim bolnicama dostupno je i bolničko zbrinjavanje ali ne duže od 14 dana. Pored ovog vremenskog ograničenja problem je i mali broj posetlja za ovakvo zbrinjavanje, što potvrđuje i dr Kovčin.
– U našim bolnicama opredeljeno je nekoliko postelja za zbrinjavanje terminalnih bolesnika ali radi se o malom broju i teško je doći do mesta – kaže Kovčin.
Stručnjaci iz oblasti palijativne nege ranije su za Danas kazali da je formiranje palijativnog centra neophodno, ali da proširenje kapaciteta za ovaj vid palijativnog zbrinjavanja ne može biti jedino rešenje.
– Rešenje mora biti mnogo kompleksnije. Nije dovoljno samo obezbediti bolničke postelje već treba omogućiti palijativnu brigu u lokalu tako da palijativni pacijenti dobiju mogućnost da budu zbrinuti u okruženju na koje su navikli i da poslednje trenutke mogu da provedu sa ljudima sa kojima su proveli svoje živote. Nikako ne bi trebalo da budu izmešteni u mesta gde će im poslednji dani biti obeleženi potpunom izolacijom – rekla je Isidora Jarić, profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu, i autorka knjige „Obrazovanje za saosećanje“, koja se bavi palijativnim zbrinjavanjem u Srbiji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
