„Gospodine, želite li da imate uspeha kod žena?”

Dnevni list „Pravda” na unutrašnjim stranama donosi tekst pod naslovom „Gospodine, želite li da imate uspeha kod žena” sa nekoliko praktičnih saveta za muškarce.

Ukoliko ste sa suprugom, majkom ili verenicom otišli u posetu, ali ne želite da se zadržavate, treba da pazite da ne budete baš vi ti koji će pomenuti odlazak.

„Morate se pomiriti s tim i izdržati do kraja, ili pak dami, sa kojom ste došli, stavite do znanja da ne želite duže da ostanete, ali to mora biti navedeno tako, da niko od prisutnih ne primeti.”

Ukoliko ste zakazali sastanak sa damom na javnom mestu, ulici, holu restorana ili nekoj poslastičarnici, nikako ne smete kasniti. Ćak, autor ističe, poželjno je doći i koji minut ranije.

„Ako dama zakasni kavaljer ni u kom slučaju ne sme da se uzrujava i kad ona dođe ne treba da pokaže ličnim da mu nije pravo što nije došla na vreme. Mora biti ljubazan i ne sme početi sa prepirkom čim je ugleda.”

Kada odete na svečanu večeru ili ručak i nađete se u situaciji da sedite između dve dame, neophodno je da svoju pažnju podelite podjednako na obe dame, ali pre svega onoj u čijoj ste pratnji došli.

„Ako primetite da je kavaljer jedne dame koja sedi pored vas nepažljiv i obraća pažnju samo na onu drugu, morate se truditi da održavate konverzaciju i da ni jednoj dami koja je pored vas ne bude dosadno.”

Ako želite da dopunite svoju čašu pićem, ne smete to učiniti pre nego što proverite da li su i damam, u čijem ste društvu, čaše pune. Izbegavajte teme kao što su politika, rat ili slični problemi. Bitno je da razgovor bude što veseliji i što zanimljiviji.

„Ako ste svega nekoliko puta videli jednu damu, pa je sasvim slučajno sretnete na ulici, nemojte odmah da joj se javite. Najpre pogledajte da li vas je prepoznala. Ako vas je prepoznala, to će se videti po njenom licu. Tek onda možete da skinete šešir i da joj se javite.”

Nikako ne smete pušiti prilikom prilaska dami, dakle, neophodno je da cigaretu bacite. Razgovor ne sme trajati dugo, osim ukoliko ona izrazi želju za dužim razgovorom. Ukoliko, pak, žurite, samo se izvinite i zamolite je da se nađete drugi put.

„Vi ste lepo vaspitan čovek. Zar ne? Ali, da biste to bili potpuno, ne smete zaboraviti da morate biti kavaljer i pažljiv i prema starim i iznemoglim, a ne samo prema mladim i lepim damama.”

Kada se nađete u situaciji da ustupite mesto u tramvaju, nemojte to samo učiniti ukoliko je dama mlada. Veći će kavaljer biti onaj koji starijoj dami ustupi mesto, kaže autor.

„I poslednji savet: uvek morate biti pristojno i besprekorno obučeni. Englezi imaju pravo kad kažu da jednom pravom džentlmenu sve stoji dobro i da je njegova elegancija sasvim prirodna.”

Za sam kraj, savet je da budete obučeni tako da vaša odeća ne odskače od vaših pokreta i vašeg ponašanja.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Jedan beogradski arhitekta konstruisao je praktično sklonište od napada iz vazduha, prenosi dnevni list „Vreme”.

„I u državama koje su danas van strahovitoga rata, radi se vrlo živo na organizovanju zaštite civilnog građanstva od napada iz vazduha. Čine se sve pripreme, kako bi se blagovremeno obezbedilo ono što se u kritičnom trenutku nikada ne bi moglo spremiti.”

Boža Obradović, beogradski arhitekta, posvetio je naročitu pažnju problemu skloništa, osnovnom i glavnom uslovu da se građani sigurno zaštite od napada iz vazduha, ističe autor.

„G. Obradović je još ranije počeo da studira problem izgrađivanja skloništa. Otputovao je u Francusku i tamo se posvetio studiranju, a radio je i praktično na izgrađivanju skloništa.”

Za to vreme uspeo je da se upozna sa različitim modelima i mogućnostima, te je došao i do rezultata o tome kakav tip skloništa najbolje može da posluži građanstvu. 

„Iako je rad trajao dosta dugo, to je samo bio dokaz da se nešto solidno i sprema. Najzad, jednoga dana je g. Obradović patentirao svoj izum pod imenom ‘Oklop’. A ljudi, koji su želeli da obezbede sklonište za sebe i svoju porodicu, počeli su da poručuju g. Obradovićeve ‘oklope’.”

Jedan beograđanin je poručio sklonište za troje i postavio ga u svom dvorištu na mestu koje je bilo najpristupačnije, kako bi u slučaju napada njegova porodica brzo mogla da se sakrije. Tako se saznalo za ovaj izum.

„G. Obradović je prilikom studija utvrdio, da je najsigurniji i najotporniji tip skloništa, ako se radi od armiranog betona. Njegova skloništa nisu od gvožđa, već sva od armiranog betona.”

Pored toga što su izrađena od čvrstog i otpornog materijala, ona su bila i prenosiva, a za to je arhitekta imao svoje razloge.

„Ja ne želim da govorim u koliko su druga skloništa necelishodna, ali sam došao do zaključka, da ovaj moj kombinovani tip skloništa ima preimućstva, koja su naročito pogodna.”

Uzeo je u obzir engleski tip gvozdenih individualnih skloništa koja su u potpunosti od gvožđa, te u slučaju udara bombe i zagrevanja i samo gvožđe bi se ugrejalo, te se lica ne bi uspešno spasila.

„Ja sam pribegao armiranom betonu. On, pre svega, ima potpuni imunitet protivu izvesnih zagrevanja. Gornji oklop skloništa ima debljinu od 50 santimetara. Takva konstrukcija osigurava svačiji život, ma šta se dešavalo u najneposrednijoj okolini skloništa, pa bilo da ono bude zakačeno rušenjem kuće, ili udarom bombe.”

Pored toga što su ova skloništa bila praktična, Boža Obradović se potrudio i da budu pristupačna za svačiji džep. Sklonište za tročlanu porodicu koštalo je svega 3000 dinara.

U razvoju su bila i skloništa za dve ili jednu osobu, a težina samih skloništa bila je tri tone.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.