Zašto je skraćenica .rs bila sporna u početku: 15 godina od kako je domen .yu otišao u istoriju 1Foto: Canva

Na današnji dan 2008. godine zvanično je počela registracija internet domena .rs koji je zamenio do tada aktuelne veb adrese sa nastavkom .yu.

Istorija intereneta na prostoru Srbije seže sve do kraja osamdesetih godina prošlog veka.

Prirodno-matematički fakulet u Beogradu je 1988. godine predložio da se Srpski univerziteti priključe Evropskoj akademskoj istraživačkoj mreži, skraćeno EARN, a 1989. godine univerzitet u Beogradu je postao jedno od čvorišta ove mreže ostvarivši vezu Beograd-Linc.

Paralelno sa EARN mrežom razvijala se i jedna računarska mreža drugačije  tehnologije koja je u to vreme nazivana raznim imenima, a danas se zove internet. Institut Jožef Štefan iz Ljubljane, koji je bio nosilac projekta Akademske računarske mreže Jugoslavije je registovao nacionalni domen tadašnje Jugoslavije .YU. Nacionalni domeni su deo internet infrastructure, i neophodni su za funkcionisanje interneta.

Jedan od administratora .yu domena je bila Mirjana Tasić sa PMF-a.

Zašto je skraćenica .rs bila sporna u početku: 15 godina od kako je domen .yu otišao u istoriju 2
Foto: Danas/Željko Bošnjaković

„Administrator je ustvari tehničko lice koje treba da organizuje određenu informatičku infrastrukturu da kažemo računare i softver koji će se vrteti na tim računarima koji omogućavaju registraciju domena u okviru tog top top level domena“, objašnjava Mirjana Tasić svoju tadašnju ulogu, koja je danas savetnica u Registru nacionalnog internet domena (RNIDS).

Iako je u bivšoj Jugoslaviji sva administracija bila smeštena u Beogradu odnosno u Srbiji, domen .YU je bio smešten na serverima u Sloveniji a razlozi za to su bili finansijske i tehnničke prirode.

„Slovenci su u to vreme, dobijali veliku količinu novca iz saveznih fondova i pravili akademsku mrežu u Jugoslaviji i oni su imali ljude koji su bili plaćeni da to rade, a ja sam 18 godina volontirala. Uvek mora da se pojavi neki posvećeni čovek koji veruje u tu ideju i koji želi da ta ideja zaživi“, kaže Mirjana Tasić.

Registracija ovog .YU domena je bila potpuno besplatna, ali domen su mogle da registruju samo firme, odnosno pravna lica, fizička lica nisu imala ovu mogućmnost.

Jedan od razloga za ovo je, kako nam Mirjana Tasić objašnjava, to što tada još uvek ništa nije bilo regulisano, internet je bio nova stvar i u svetu a pogotovo u Jugoslaviji, i Vlada Jugoslavije nije bila previše zainteresovana za ovu „novotariju“. Rani internet u Jugoslaviji su na nogama držali entuzijasti i volonteri.

„Atmosfera u toj zajednici koja je pravila internet u Jugoslaviji, ne može se porediti ni sam čim na ovom svetu, sve odluke su donošene konsenzusom i to ne nekim nasilnim konsenzusom. Tada se zaista razvio odličan odnos među ljudima koji su učestvovali u širenju interneta. Internet je „gras rut“, odnosno narastao je odozdo na gore, on nije upravljan centralizovano odozgo, nego u upravljanju internetom učestvuju sve zainteresovane strane“, priča Tasić.

Kada su 1992. Ujedinjene nacije uvele sankcije tadašnjoj Jugoslaviji, mrežni saobraćaj sa inostranstvom je bio obustavljen, a naša zemlja je formalno isključena iz međunarodne akademske razmene. Raspadom zemlje prestao je da postoji projekat Sistema naučno-tehnoloških informacija, a registar  i administracija .YU domena su ostali u Sloveniji.

Slovenija je tada dobila svoj domen .si a zahtev da se registar domena premesti u Srbiju ostao je bez odgovora.

Mirjana Tasić tada se obratila međunarodnim institucijama, koje su u proleće 1994. godine presudile u korist Jugoslavije i domen .YU stavljen je u njenu nadležnost i grupe entuzijasta sa Beogradskog univerziteta, koji su funkcionisali pod nazivom YU NIC – Yugoslav Network Information Center.

Domen .YU koristio se još dugo nakon raspada SFRJ, ali se država i dalje zvala Jugoslavija, pa je i imalo smisla i dalje koristiti ovaj domen.

Prelazak na .RS domen

Godine 2003. država je zvanično promenila ime u Srbija i Crna Gora pa je sada bilo logično da se promeni i domen koji je ukazivao na Jugoslaviju.

„Neko je predložio da domen te nove države bude .cs mi smo se šalili da je to „crna Srbija“, a i to je bila skraćenica Čehoslovačke koja je u tom trenutku bila slobodna nekih 15 godina. Postojao je i sadržaj na interentu sa tom skaraćenicom koji je bio vezan za Čehoslovačku“, priča Mirjana Tasić.

Tako je .YU domen nepromenjen doživeo kraj još jedne države, ali promena se morala desiti kada je 2007. Srbija kao samostalna država postala članica Ujedinjenih nacija, i nije više imalo smisla koristiti domen zajednice koju su sve do jedne članice napustile.

„Kada država postane članica Ujedninjeih nacija, statistički odeljak UN za nju formira jednu skraćenicu koja označava tu državu, te skraćenice su ranije korišćene u statističke svrhe, a onda je doneta odluka da se ta skraćenica može registrovati kao nacionalni domen na internetu“, objašnjava sagovornica Danasa.

Srbija je te 2007. godine dobila skraćenicu RS, ali do nje i nije bilo tako lako doći.

„Problem je bio u tome što su skraćenice na „S“ bile uglavnom zauzete, „.sr“ je bio Surinam, nudili su nam „.sx“, ali to je imalo nekih negativnih konotacija. Jedan naš predstavnik je uspeo da se izbori za .“rs“, ali i tu je bilo kontraargumenata“, navodi Tasić.

Kako dalje objašnjava, problem je bio u tome što je „.rs“ skraćenica od „Republic of Serbia“, a skraćenica, navodno, ne bi trebalo da sadrži karakter političkog uređenja jedne države.

Naš predstavnik je onda dao argument da ako može UK (United Kingdom) ili UAE (United Arab Emirates) može i RS (Republic of Serbia), i tako se Srbija „izborila“  za ovu skraćenicu.

Domen „.rs“ je postao vidljiv na internetu 25. septembra 2007. godine, a zvanična registracija i preregistracija sa „.yu“ na „.rs“ domen počela je pre tačno 15. godina, dakle, 10. marta 2008. godine.

„Onoga trenutka kada smo izvršili tranziciju sa „.yu“ na „.rs“ uveli smo i godišnju naplatu, a naplata između ostalog služi da se vidi da li se domen koristi ili ne. Od 40.000 registrovanih na „.yu“ domen 20.000 se preregistrovalo na „.rs“ domen. Znači polovina je bila aktivna, a polovina je htela čisto da proba jer je bilo besplatno“, kaže Mirjana Tasić.

Administracija novog domena je poverena novoosnovanom Registru nacionalnog interent domena Srbije, koji je 12. februara 2007. godine registrovan kao Fond i tako je zvanično je počeo sa radom.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari