Zapošljavanje u Evropskoj uniji čini se, nikada nije stajalo gore – deset odsto radno sposobnih Evropljana je bez posla, što znači da gotovo 23 miliona ljudi traži, nada se i priželjkuje posao kako bi što lakše prebrodili krizu. I pored toga, evropski vrh tvrdi da je najgore prošlo i da nas čekaju bolji dani. Kriza nije donela samo porast nezaposlenosti u Evropi, donela je oštar izbor – ili će se trend porasta nezaposlenosti nastaviti ili će se nešto ozbiljno menjati.
Španski premijer Hose Luis Sapatero najavio je da će njegova Vlada u okviru paketa ekonomskih mera prodati 30 odsto udela u državnoj lutriji, te delimično privatizovati aerodrome u Madridu i Barseloni. Sapatero je, obraćajući se parlamentu, rekao da će država prestati da plaća pomoć od 426 evra mesečno licima koja su izgubila beneficije za nezaposlene.
Evropska komisija je pozvala države članice da više ulažu u prekvalifikaciju, posebno onih koji su zbog krize ostali bez posla, a novo zaposlenje sa sadašnjim kvalifikacijama, ne mogu da pronađu. U prilog tom pozivu, pored alarmantne činjenice da su 23 miliona radno sposobnih Evropljana trenutno bez posla, ide i podatak da trenutno oko 700.000 radnih mesta širom Unije ostaje nepopunjeno jer se ne javljaju dovoljno obučeni kandidati. Brisel je stoga pozvao na ulaganja u nova znanja u informacijskim i komunikacijskim tehnologijama.
U svakom slučaju, s jednim okom na ekonomskim pokazateljima, evropski zvaničnici smatraju da se vidi svetlo na kraju tunela. – Pre svega, ono što ukupna slika pokazuje je da je najgore prošlo. Nezaposlenost je rasla do pre par meseci, dostigla je svoj maksimum u drugoj polovini 2010. i očekujemo smanjenje nezaposlenosti, prateći rast bruto nacionalnog dohotka, što se već dešava u većini država članica Unije“, izjavio je evropski komesar za zapošljavanje, Laslo Andor, preneo je „Glas Amerike“.
Predviđanja zvaničnog Brisela su da će se ekonomski rast, posebno država evrozone, dogodine, nakon ovogodišnjeg rasta od 1,7 odsto, nešto usporiti i pasti na jedan ipo, da bi naredne, 2012. godine, rast ponovo kenuo navišee prema 1,8 odsto.
– Ključna poruka je da je evropska ekonomija bila ove godine u zastoju. Posebno sam ohrabren mogućnošću da se konačno, naredne godine, popravi zapošljavanje na području Unije. Druga dobra stvar je da su i javni dugovi počeli da opadaju zahvaljujući preduzetim merama i naznakama ekonomskog rasta – istakao je evropski komesar za ekonomske poslove Oli Ren.
Gotovo da je nepotrebno napominjati da je ključni motor oživljavanja evropske ekonomije Nemačka, gde će rast sa ovogodišnjih 3,7 odsto dogodine nešto oslabiti, ali na još uvek respektabilnih 2,2 odsto.
Italija sledeća na udaru
London – Oluja u evrozoni kreće prema Italiji, ocenjuje u redakcijskom komentaru londonski poslovni dnevnik Fajnenšel tajms (FT). Analitičar lista britanske poslovne elite ističe da je sudbina Rima sve povezanija sa sudbinom Madrida, jer je Španiji – kao Grčkoj i Irskoj pre nje – potrebna hitna pomoć iz evrozone. Italijanski udeo u toj pomoći će jako opteretiti italijanske finansije i ta zemlja će, bez svoje krivice, postati ugrožena, ocenjuje FT i zaključuje da, u interesu evrozone u celini, „odbrana Italije mora da počne odbranom Španije“, preneo je Bi-Bi-Si. Američka radio i tv stanica Glas Amerike takođe ukazuje da sedužnička kriza u 16 članica Evropske unije koje imaju zajedničku valutu produbljuje i da sada vlada sve veća bojazan za sudbinu Portugalije i španije, koje bi mogle da budu sledeće zemlje primorane da od međunarodne zajednice zatraže pomoć za izbavljenje iz krize.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
