„Neobavešten čovek je idealno tlo za obmanu“: Gotovo dve trećine građana Srbije aktivno izbegava vesti

Ove podatke iznela je nezavisna konsultantkinja Natalija Bratuljević na skupu pod nazivom „Sećate li se lokalnih medija?“ održanom u Beogradu, u organizaciji Asocijacije „Lokal pres“.

Bratuljević je ocenila da su građani izgubili poverenje u medije, smatrajući da oni često promovišu političke interese umesto javnog dobra.

Sociolog Dalibor Petrović saglasan je sa ovim nalazima, ističući da živimo u vremenu prezasićenosti informacijama.

„To je vrlo logičan nalaz onoga u čemu trenutno živimo. Prvo, prezasićeni smo informacijama. Drugo, postoji potpuno nepoverenje u informacije koje primamo. Treće, na tržištu imamo ogroman broj medija sumnjivog kvaliteta,“ objašnjava Petrović.

Kaže i da je rezultat toga velika konfuzija i onda građani  kao racionalan odgovor na kakofoniju informacija, odlučuju da jednostavno „zapuše uši.“

Zoran Gavrilović, direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI), smatra da ovi rezultati potvrđuju trend apolitizacije društva.

„Ovo nije novost za mene. Od 2017. godine govorim o industriji populizma čiji je cilj urušavanje javnosti i apolitizacija građana, kako bi se legitimisala lična vlast. Nalaz OEBS-a samo je još jedan dokaz ovog trenda,“ navodi Gavrilović.

Prema njegovim istraživanjima, čak 43 odsto građana ima potrebu za debatnim emisijama, dok je taj procenat znatno manji među glasačima vladajuće stranke, posebno starijih osoba i onih sa nižim obrazovanjem.

„Ključno pitanje za našu republiku i demokratiju je obnova demokratske javnosti. Publika će se navići na propagandu, a profesionalno informisanje će postati višak,“ ističe Gavrilović.

Dodaje i da bez politizovanih i aktivnih građana nema ni profesionalnih medija.

Potpredsednik Udruženja novinara Srbije (UNS) Slobodan Ćirić izražava zabrinutost zbog nalaza istraživanja, ističući da kao novinar teško može da razume kako građani mogu svesno izbegavati vesti.

„Kao profesionalni novinar, ne mogu da razumem ljude koji namerno izbegavaju vesti. Ali kao običan građanin, mogu donekle shvatiti tu potrebu da se pobegne od manipulacija, laži i političke propagande,“ kaže Ćirić.

Međutim, upozorava da takav pristup samo olakšava posao onima koji žele da kontrolišu javno mnjenje.

„Neobavešten čovek je idealno tlo za još veću obmanu,“ zaključuje Ćirić.

Natalija Bratuljević je na skupu „Sećate li se lokalnih medija“, u svom izlaganju ukazala i na izazove sa kojima se suočavaju lokalni mediji u Srbiji, naglašavajući da se mali broj novinara bavi istovremeno štampanim izdanjima, portalima i društvenim mrežama.

Generalna sekretarka „Lokal presa“ Snežana Milošević istakla je da u Srbiji postoji 2.167 registrovanih medija, ali da su lokalne redakcije suočene sa smanjenjem broja zaposlenih, što dodatno otežava kvalitetno informisanje.

„Lokalni mediji imaju profesionalne novinare i urednike i poznaju lokalne prilike, ali ne mogu da privuku mlađu publiku koja se informiše gotovo isključivo putem društvenih mreža,“ navela je Bratuljević. To, prema njenim rečima, dovodi do toga da se i kritičke informacije često utope u moru zabavnih i dezinformativnih sadržaja.