Gotovo milion ljudi u Srbiji, Hrvatskoj i Mađarskoj pije kancerogenu vodu

„Voda je tamna i miriše na fekalije i amonijak“, kaže Jelena Terzin (39) bivša novinarka čija je kancelarija bila u istoj zgradi kao i najpoznatiji gradski hotel. „Kada turisti dođu, pitaju nas da li je bezbedno da se umivaju i peru zube takvom vodom.“Prema poslednjim raspoloživim podacima, nivo arsena u ovom gradu sa 40.000 stanovnika bio je 2016. godine više nego dvostruko veći od zakonom dozvoljenog maksimuma.

Vlasti nisu objavile zabranu korišćenja vode za piće, ali je u centru grada postavljena eko-česma na kojoj građani mogu napuniti boce čistom vodom.„Naša kancelarija u svakom izveštaju o vodi koja je higijenski neispravna jasno navodi da je voda higijenski neispravna“, kaže Sanja Brusin Belos, šefica za higijenu i humanu ekologiju u službi za javno zdravlje u Kikindi.

Kikinda je samo jedno od mnogih mesta u kojima voda iz slavina sadrži arsen u količinama većim od onih koje zakon dozvoljava, pokazalo je istraživanje koje je sprovela Balkanska istraživačka mreža, BIRN.

Oko 923.000 ljudi pije kancerogenu vodu iz javnih vodovoda u istočnoj Hrvatskoj, severnoj Srbiji i južnoj Mađarskoj, pokazalo je naše istraživanje.Hiljade ljudi u Rumuniji koji piju vodu iz sopstvenih bunara takođe bi mogli biti ugroženi.

U sve četiri zemlje maksimalna dozvoljena količina arsena je 10 mikrograma po litru, µg/L. To je limit koji preporučuje SZO i koji propisuju zakoni EU koje prihvataju i mnoge zemlje koje još nisu članice, uključujući Srbiju.
Ali BIRN je otkrio da je u desetinama gradova, varošica i sela količina arsena višestruko veća, uprkos prihvaćenoj obavezi da se voda za piće prečisti. U Novom Bečeju nivo arsena je čak 27 puta veći od dozvoljenog.

Najveći problemi su u Vojvodini jer ovde više od 653.000 ljudi koristi kancerogenu vodu iz vodovoda.
Oko 173.000 ljudi u Hrvatskoj i 100.000 u Mađarskoj izloženo je količinama arsena iznad dozvoljenih limita.

Kriza u Vojvodini

Pre pet miliona godina, područje danas poznato kao Panonska nizija pokrivalo je plitko more koje je zahvatalo delove današnje Hrvatske, Srbije, Mađarske i Rumunije. Pre nego što je nestalo, more je ostavilo sloj sedimenta debeo nekoliko kilometara.

Zajednice koje su danas naseljene u ovom basenu dobijaju vodu za piće iz dubokih bušotina u sedimentu koji je bogat neorganskim arsenom zbog raspadanja minerala i ruda.

Za razliku od organskog arsena koji je često prisutan u ribama, istraživanja pokazuju da se neorganski arsen taloži u telu tokom vremena i može biti smrtonosan.

Višedecenijska istraživanja izloženosti arsenu u vodi za piće sprovođena širom sveta ukazuju na povezanost sa rakom bešike, bubrega, jetre i pluća. Toksikolozi kažu da arsen takođe škodi kardiovaskularnom sistemu.

Ne postoje istraživanja koja bi pokazala kako prisustvo arsena u vodi za piće utiče na ljude u Vojvodini. Takve studije ne postoje ni za istočnu Hrvatsku.

Ali istraživanje koje je sprovedeno u Mađarskoj, Rumuniji i Slovačkoj 2012. godine u okviru EU projekta za procene zdravstvenih rizika od arsena i Programa za molekularnu biologiju pod vođstvom Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu otkrilo je da dugoročno izlaganje niskim količinama arsena u vodi za piće može biti povezano sa bazocelularnim karcinomom, što je najčešće oblik raka kože.

To je utvrđeno čak i za količine koje su tek neznatno povišene u odnosu na zakonski dozvoljeni limit od 10 µg/L.

Lokalni mediji u Mađarskoj su nakon toga izvestili da svake godine 300 ljudi umire zbog dugotrajnog izlaganja arenom iz pijaće vode, pozivajući se na rezultate istraživanja mađarske Službe za javno zdravlje i medicinski nadzor, ANTSZ.

Marta Varga, direktorka odeljenja za vodu u Institutu za javno zdravlje, koji je deo ANTSZ, odbila je da potvrdi tu brojku. Ali Đerđeli Simon, toksikolog iz ekološke grupe Grinpis u Budimpešti, tvrdi da itekako ima razloga za brigu.

„Naravno da ljudi treba da budu zabrinuti, jer arsen ima dugoročne efekte“, izjavio je za BIRN. „Biće još mnogo smrtnih slučajeva izazvanih dugoročnim izlaganjem arsenu.“

BIRN je u Srbiji mapirao mesta sa nivoima arsena iznad 10 µg/L za čitavu Vojvodinu, koristeći podatke dobijene na osnovu 41 zahteva za uvid u informacije od javnog značaja koji su podneti lokalnim vodovodnim preduzećima i službama za javno zdravlje. Podaci su prikupljani u periodu od januara do oktobra 2017.

Istraživanje je pokazalo da se 102 grada, varošice i sela u Vojvodini – sa ukupno 653.160 stanovnika – nalaze u zoni opasnosti. Sva ta mesta snabdevaju se vodom iz pogona koji nisu opremljeni tehnologijom za uklanjanje arsena iz podzemnih voda.

Voda je bezbedna za piće u Novom Sadu, ali Zrenjanin, gde živi 77.000 stanovnika, nalazi se u jednoj od najugroženijih zona. U poslednjih šest meseci ovde je nivo arsena u vodi iznosio i do 194 µg/L.

Subotica, grad sa gotovo 106.000 stanovnika, na nekim mestima ima i do 99 µg/L arsena u vodi, mada lokalne službe za javno zdravlje tvrde da 80 odsto stanovnika koristi čistu vodu zahvaljujući pogonu za prečišćavanje izgrađenom 1991.

Pokrajinska sanitarna inspekcija u Vojvodini nije odgovorila na pitanja o tome koji organi vlasti su propustili da zabrane korišćenje takve vode za piće.

Najalarmantniji su rezultati iz Novog Bečeja čijih 13.010 stanovnika koristi vodu u kojoj sadržaj arsena iznosi čak 273 µg/L.

Iako je to čak 27 puta više od zakonski dozvoljenog maksimuma, vlasti nisu zabranile korišćenje vode za piće ili obezbedile alternativne izvore snabdevanja.

„Voda je proglašena za ’tehničku’ pre deset godina”, kaže predsednik opštine Saša Maksimović, što znači da je pogodna samo za korišćenje za industrijske svrhe.

Ali među stanovnicima koje je BIRN intervjuisao malobrojni su oni koji znaju da je voda opasna za piće, a na veb-stranici lokalnog vodovodnog preduzeća “Komunalac” ne pominju se nikakvi rizici. Preduzeće nije odgovorilo na naša pitanja.

„Većina ljudi, možda i 90 odsto njih, pije vodu iz slavine i tako će biti sve dok se ne izda zvanično saopštenje kojim se zabranjuje korišćenje vode za piće“, rekla je Nevena Subotić, predstavnica opozicije u skupštini Novog Bečeja.

Nemanja Vasković, vlasnik bara i restorana na obali Tise u Novom Bečeju, kupuje flaširanu vodu za svoju porodicu, ali samo zato što mu se ne sviđa žuta boja i odbojan miris vode iz slavine. Neki meštani kažu da voda izgleda kao da je iz „neke bare“.

„Ne znam kakav je nivo arsena, ali znam da je voda loša“, rekao je Vasković.

Po njegovoj proceni za flaširanu vodu plaća najmanje 30 evra mesečno. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku prosečna neto mesečna plata u Novom Bečeju iznosi oko 293 evra.

„Mislim da 75 odsto ljudi u Novom Bečeju ne može da priušti sebi da kupuje flaširanu vodu“, kaže Vasković.

Oštar kontrast između čaše čiste flaširane vode i čaše vode iz slavine u Kikindi u Srbiji. Foto: Nenad Mihajlović

Dotrajala infrastruktura

Brigama zbog kvaliteta vode doprinosi i zastarela vodovodna infrastruktura u Novom Bečeju.

Prema rečima predsednika opštine Saše Maksimovića, 60 odsto gradskih cevi su od azbesta, što je još jedan poznati karcinogen. Takođe, cevi su toliko stare da grad oko 40 odsto vode gubi usled curenja na instalacijama, kaže on.

„Lokalne vlasti pokušavaju da nađu rešenje, ali trenutno nemamo kapaciteta za izgradnju pogona za prečišćavanje i prvi prioritet nam je rekonstrukcija cevovoda“, izjavio je za BIRN u avgustu.

Maksimović procenjuje da bi nove cevi koštale između dva i tri miliona evra.

Početkom februara 2018, Novi Bečej je dobio donaciju od 967.000 evra od Uprave za kapitalna ulaganja Vojvodine da započne izgradnju pogona za prečišćavanje vode. Maksimović je izjavio za lokalne medije da će prva od tri faze izgradnje biti završena do proleća 2019, ali nije rekao kada će pogon biti kompletiran.

Prošlog maja Kikinda je potpisala ugovor o zajmu od šest miliona evra sa nemačkom državnom razvojnom bankom KfW za izgradnju pogona za prečišćavanje. Pogon treba da počne sa radom 2019.

Kancelarija gradonačelnika nije odgovorila na pitanja o vodosnabdevanju u Kikindi i izgradnji novog pogona.

Pogon u Kikindi je jedan od malobrojnih u Vojvodini koji će rešiti problem arsena.

Zvaničnici u pokrajinskoj vladi, uključujući Vuka Radojevića, sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, odbili su zahteve za intervju i nisu odgovorili na pitanja koja su im dostavljena elektronskom poštom, uključujući i pitanja o investicijama pokrajinske vlade u prečišćavanje vode.

Istraživanje BIRN-a je pokazalo da je u poslednjih pet godina uređajima za uklanjanje arsena opremljen samo jedan veći pogon za preradu vode, onaj u Zrenjaninu.

Završetak projekta koji zajedno izvode dve kompanije za prečišćavanje vode, Zillio iz Italije i Synertech iz Srbije, odlagan je više puta. Prvobito je bilo planirano da radovi budu završeni do kraja 2015.

Radovi su obustavljeni kada grad nije uspeo da obezbedi garanciju za isplatu 5,6 miliona evra koja bi pokrila cenu minimalne količine prečišćene vode za prve tri godine rada fabrike. Konačno je vlada Republike Srbije obezbedila garanciju.

Nenad Obradović, generalni direktor Synertecha koji je rukovodio projektom izgradnje, izjavio je u januaru, gotovo šest meseci po završetku fabrike – da pokrajinska sanitarna inspekcija još nije izdala dozvolu za rad. Dodao je da analize pokazuju da je voda iz pogona savršeno čista.

Razlog za uskraćivanje dozvole, rekao je, jeste zakon koji zabranjuje da kompanije u privatnom vlasništvu distribuiraju vodu za piće.

Prilikom posete Zrenjaninu krajem januara, premijerka Srbije Ana Brnabić je izjavila da grad treba da preuzme pogon od privatnih investitora da bi se ovaj problem rešio, ali ne zna se koliko dugo bi to moglo da potraje.  Kako su javili lokalni mediji početkom marta, očekuje se da Zrenjanin ubrzo dobije zdravu vodu, jer su Vlada Srbije i privatni investitor postigli dogovor o preuzimanju postrojenja. Iako se tačna cena još uvek ne zna, spominje se cifra od osam miliona evra.

U Vršcu, devedeset kilometara dalje, radnici su u januaru završili blistavi novi pogon za prečišćavanje vode vredan šest miliona evra, ali Vršac nema problem sa arsenom i pogon je projektovan za rešavanje nekih drugih problema vodosnabdevanja.

Subotica je u oktobru objavila da je kod Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj obezbedila sredstva u iznosu od 5,5 miliona evra za izgradnju pogona za čišćenje vode od arsena. U lokalnim medijima je objavljeno da bi radovi trebalo da budu završeni u oktobru 2019.

Božo Dalmacija, šef Katedre za hemijsku tehnologiju i zaštitu životne sredine na Prirodno-matematičkog fakulteta Univerzitetu u Novom Sadu, rekao je da je jedan od mogućih načina da se sistem vodosnabdevanja u Vojvodini dovede u red izgradnja „mikrosistema“, malih pogona za prećišćavanje u svakoj opštini.

„To bi koštalo do 700 miliona evra za čitavu Vojvodinu“, kaže on. „Možemo ukazati na probleme sa vodom i u okviru poglavlja 27 pregovora sa Evropskom unijom i konkurisati za sredstva iz EU fondova.“

Pregovaračno poglavlje 27 za pristupanje EU odnosi se na životnu sredinu, uključujući i kvalitet vode.

Zemlja već ima pristup predpristupnim fondovima iz kojih je 160 miliona evra izdvojeno za ekološke probleme za period do 2020.

Jasminka Popov iz Kikinde pije čistu vodu sa javne „eko-česme“. Foto: Nenad Mihajlović

EU rokovi

U Komletincima, selu u istočnoj Hrvatskoj nadomak granice sa Srbijom, voda iz slavine miriše na amonijak. Boja vode varira od bledožute do crvenkasto smeđe. Ukus podseća na rđu.

Koliko god da je neprijatnog ukusa, malo je ljudi koji su sumnjali u njenu zdravstvenu ispravnost. Već 28 godina, otkako je izgrađen lokalni pogon za preradu podzemne vode, seljani su vodu pili, makar morali da zapuše nos.

Ali to je počelo da se menja 2014, nakon što je informatičar Mirko Matijašević pronašao rezultate analiza uzoraka vode na veb-stranici regionalnog vodovodnog preduzeća u obližnjim Vinkovcima.

Rezultati analiza su pokazivali da nivo arsena u vodi premašuje dozvoljeni nivo čak 13 puta.

Matijašević (55) tada nije znao da je prema nalazima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) arsen u podzemnim vodama dokazani karcinogen. Brojna istraživanja pokazuju da ljudi koji su više godina izloženi velikim količinama arsena imaju veće izglede da obole od raka kože, pluća i urinarnog trakta.

Ali Matijašević je pročitao dovoljno detektivskih romana da bi znao da je arsen otrov.

„Mislim da je novac glavni razlog zašto lokalne vlasti nerado govore o ovim analizama, jer vodu koja nije pogodna za piće ne možete da prodajete po `zagrebačkim` [visokim] cenama“, napisao je na svom blogu posvećenom svakodnevnim zbivanjima u Komletincima, mirnom mestu gde je i tamburaški koncert veliki događaj.

Uz tekst je na svom blogu priložio i snimak tabele sa rezultatima analize.

U selu od 1.600 stanovnika u početku niko nije obraćao pažnju na Matijaševićeve tvrdnje.

„Vladajuća partija [Hrvatska demokratska zajednica, HDZ] zapošljava svoje ljude u vodovodnom preduzeću u Vinkovcima, pa se svaki negativan članak tumači kao direktan napad na HDZ“, kaže on. „A onaj ko napada vladajuću partiju nije dobar građanin“.

Ali Matijaševićevo otkriće je neke ljude nateralo da se zamisle. Mirjam Bešlić, dvadesetosmogodišnja majka dvoje dece, prevalila je 280 kilometara do Zagreba da bi uzorak svoje kose od 12 centimetara dala na analizu u Institutu za medicinska istraživanja i medicinu rada.

Analiza je pokazala da u kosi ima tri puta više arsena nego što je normalno za odraslu ženu.

„Dosad nisam imala nikakvih problema, ali lekar mi je rekao da sam već dugo izložena arsenu i da je rizik oboljevanja od raka uvećan“, kaže ona.

Kada su lokalne vlasti prošlog aprila najzad objavile da voda u Komletincima nije dobra za piće, nakon što su lokalni mediji počeli da pišu o ovoj temi, uznemirenost je prerasla u bes.

„Treba osuditi sve bivše direktore vodovoda i predsednike opštine“, izjavio je Ivan Miljak, šezdesetogodišnji penzionisani konobar koji zajedno sa ostalim meštanima stoji u redu da napuni plastične boce vodom iz cisterne koju su lokalne vlasti postavile blizu glavnog trga.

„Svi su znali, a ćutali su da bi zaštitili svoje interese. Mislim da treba da nam vrate novac za račune za vodu za poslednjih 28 godina. Celo selo treba da pokrene tužbu zbog ugrožavanja našeg zdravlja.“

Stanovnik Komletinaca puni vodom plastične boce iz cisterne u blizini glavnog trga. Foto: Aleksandar Latas

Prošlog maja, Josip Šarić iz HDZ-a, član upravnog odbora lokalnog vodovodnog preduzeća od 1997. do 2007, osvojio je četvrti mandat na mestu predsednika opštine Otok kojoj Komletinci pripadaju.

Njegova kancelarija nije odgovorila na elektronskom poštom dostavljena pitanja o tome koliko dugo je opština znala za povišeni nivo arsena i šta se preduzima da se ovaj problem reši. Niko iz lokalnog vodovodnog preduzeća nije bio dostupan za komentar.

Hrvatska, nova članica Evropske unije, ima rok do 2019. godine da primeni EU regulativu o ograničenju količine arsena u vodi na 10 µg/L ili manje. Istraživanje BIRN-a pokazuje da treba preći još dug put do ostvarenja tog cilja.

Podaci pribavljeni iz hrvatskog Zavoda za javno zdravstvo pokazuju da je 173.000 ljudi u 13 gradova i sela na istoku Hrvatske koristilo vodu sa rezultatima iznad dozvoljenih zakonskih limita 2016. godine.

Mesta sa povišenom koncentracijom arsena uključuju Đakovo, Garešnicu i Čepin sa 28.000, 11.600 i 11.300 stanovnika.

„Problem arsena u vodi za piće na istoku Hrvatske treba posmatrati u kontekstu lokalnih preduzeća za vodosnabdevanje“, kažu u Hrvatskom zavodu za javno zdravlje na pitanja postavljena mejlom.

„Većina lokalnih preduzeća ima problema sa visokim sadržajem arsena koji nisu rešeni zato što lokalne zajednice nemaju dovoljno sredstava, čak ni za minimalno održavanje, a kamoli za izgradnju novih pogona za prečišćavanje vode.“

U periodu od 2007. do 2020. Hrvatska će imati na raspolaganju 225 miliona evra u donacijama iz EU za projekte vezane za vodosnabdevanje, izjavio je portparol Evropske komisije.

U Zavodu za javno zdravstvo tvrde da uprkos donacijama, opštine nisu bile u stanju da finansiraju redovno održavanje postojećih sistema snabdevanja vodom, a kamoli da izgrade nove.

Susedna Mađarska je dva puta probila EU rokove za dovođenje količina arsena na zakonom dozvoljeni nivo, 2009. i 2012.

Ipak, Marta Varga, direktorka odeljenja za vodu u mađarskom Zavodu za javno zdravlje u Budimpešti, izjavila je da je nacionalni program za poboljšanje kvaliteta vode ostvario veliki napredak u ovoj zemlji sa deset miliona stanovnika.

Kako kaže, oko 100.000 ljudi u 30 opština i dalje koristi vodu sa niovoom arsena iznad dozvoljenog, dok je pre nego što je Mađarska pristupila Evropskoj uniji taj broj iznosio gotovo pola miliona.

„U najvećem broju slučajeva u pitanju su količine ispod 20 µg/L, a najviši zabeleženi nivoi su u opsegu 20-40“, rekla je ona. „Ali niko ne mora da pije vodu sa arsenom jer u svakoj opštini postoje alternativni sistemi snabdevanja. U toj oblasti vodimo kontinuiranu javnu kampanju.“

Zbog nedostatka podataka BIRN nije uspeo da mapira vrednosti arsena za pojedine opštine u Mađarskoj.

Na zahteve za dostavljanje informacija koje smo uputili ministarstvu unutrašnjih poslova i Generalnoj direkciji za vodoprivredu nismo dobili odgovore. Jedno od pitanja je bilo i koliko pogona za prečišćavanje vode je izgrađeno sredstvima iz EU fondova.

Prema podacima portparola Evropske komisije, udeo Mađarske u donacijama Evropske unije od 2000. do 2020 iznosio je 662 miliona evra.

Istraživanje sporovedeno u Rumuniji polovinom devedesetih godina pokazalo je da je oko 45.000 ljudi bilo izloženo količinama arsena u vodi koje premašuju 10 µg/L.

Kajlan Bačiu, profesor na Fakultetu za zaštitu životne sredine na Univerzitetu Babeš-Boljaj u gradu Kluž-Napoka na severozapadu zemlje učestvovao je u ovom istraživanju. Rekao je da danas ne zna ni za jedno mesto u kojem je sadržaj arsena u vodi iznad dozvoljenog.

„Voda sa visokim sadržajem arsena dolazi iz akvifera srednje dubine (300-400 m) do koje dopiru arteški bunari, ali ti bunari nisu povezani sa mrežom vodosnabdevanja“, napisao nam je u odgovoru.

S druge strane granice sa Srbijom, u Vojvodini, neuspeh ove pokrajine da vodu učini ispravnom za piće ostavlja gorak ukus.

U Novom Bečeju meštani se šale da lokalno preduzeće za vodosnabdevanje više  brine o cveću na promenadi kraj Tise nego za stanovnike.

Kada je toplotni talas poznat kao Lucifer pogodio Evropu prošlog avgusta i doneo u Novi Bečej najviše temperature zabeležene u poslednjih 130 godina, zaposleni iz vodovoda su svakodnevno zalivali petunije na gradskoj promenadi.

„Svima su ruke vezane“, kaže Nevena Subotić, predstavnica opozicije u skupštini koja je kritikovala vladu zbog toga što još nije objavila zabranu korišćenja vode za piće.

„Građani ne mogu da kupuju vodu, a nijedna lokalna samouprava ne može sama da finansira izgradnju skupih pogona. To je začarani krug i svi čekamo da se pojavi spasilac.“

Cena čiste vode

Uklanjanje arsena iz podzemnih voda predstavlja veliki problem zbog visokih troškova takvih projekata.

Lokalne vlasti obično prenose troškove prečišćavanja vode na potrošače kroz mesečne račune, zbog čega neki ljudi ugrožavaju sopstveno zdravlje koristeći vodu iz sopstvenih bunara.

Toksikolog iz organzacije Grinpis Đerđeli Simon kaže da se upravo to događalo i u ruralnim delovima Mađarske nakon što su programi za prečišćavanje podigli cenu vode.

„Bunari nisu registrovani, a pošto je podzemna voda zagađena u centralnim, južnim i istočnim delovima zemlje, voda koju ljudi tamo piju sadrži arsen“, kaže on.

U Vojvodini u Srbiji stanovnici Zrenjanina još čekaju da vide šta će se dogoditi sa računima kada novoizgrađeni pogon za prečišćavanje počne da radi.

Prema ugovoru zaključenom između grada i italijanske kompanije koja je izgradila pogon, a koji je objavljen na veb-stranici lokalnog vodovoda, prečišćavanje će uvećati cenu za 0,28 evra po kubnom metru vode.

Mada će najveći deo tog povećanja biti prebačen na potrošaće, gradonačelnik Zrenjanina Zrenjanin Čedomir Janjić kaže da cena vode neće biti viša od cene u Beogradu ili Novom Sadu, glavnom gradu Vojvodine.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku prosečna plata u Zrenjaninu je iznosila 371 evro mesečno. Prosečna mesečna plata u Novom Sadu bila 458 evra, a u Beogradu 501 evro.

Više štete nego koristi?

Pre četiri godine, čelnici 25 sela na jugu Mađarske okupili su se u živopisnom gradu Baja, udaljenom oko 30 kilometara od granice sa Srbijom, da pripreme zajednički zahtev za dodelu EU sredstava za izgradnju pogona za prečišćavanje vode.

Tri godine kasnije, 20 miliona evra iz fondova EU uloženo je u izgradnju pogona u Baji koji opslužuje 25 opština. Ali meštani tvrde da je projekat doneo više štete nego koristi.

Blistavi novi pogon završen 2016. godine proizvodi čistu vodu za piće, ali zbog prastarih cevi vodovodnog sistema voda je sada gora nego što je bila, kažu oni.

„Cevi su stare od 35 do 50 godina“, kaže Mikloš Varlami, penzionisani inženjer iz Baje sa doktoratom iz nacionalne bezbednosti. On je među prvima počeo da postavlja pitanja o učincima projekta.

„Pošto nisu očistili cevi iznutra, nova voda bogata kiseonikom počela je da ispira prljavštinu iz cevi. U različitim delovima grada voda je sad plava, smeđa ili žuta.“

Varlami kaže da su meštani prinuđeni da kupuju flaširanu vodu koja košta oko 30 evra mesečno, ako troše tri litra dnevno. Prema podacima Centralnog statističkog zavoda Mađarske, prosečna mesečna plata u Mađarskoj prošle godine iznosila je 651 evro posle plaćanja poreza.

Varlami želi da pokrene zajedničku tužbu kojom će zahtevati odštetu od 16,5 miliona evra, što je, kako tvrdi, iznos koji su meštani potrošili na flaširanu vodu otkako je čista voda počela da ispira cevi.

Predsednik opštine Baja i direktor lokalnog vodovodnog preduzeća odbili su zahteve za intervju.

Miloš Stanić je novinar iz Novog Sada. Ovaj članak je nastao u okviru projekta Balkanske stipendije za izvrsnost u novinarstvu, uz podršku Fondacije ERSTE i Fondacija za otvoreno društvo, u saradnji sa Balkanskom istraživačkom mrežom.