Foto Natalija JakovljevićPokrajinski zaštitnik građana – ombudsman je u saradnji sa Institutom za kriminološka i sociološka istraživanja iz Beograda i Gradom Subotica organizovao stručnu konferenciju o govoru mržnje koja je održana u velikoj većnici Gradske kuće u Subotici.
Na konferenciji su učestvovali predstavnici nezavisnih institucija, naučnih instituta i akademske zajednice, koji su govorili o ulozi nezavisnih institucija u suzbijanju govora mržnje, građansko-pravnoj zaštiti, krivičnoj odgovornosti, o prisustvu govora mržnje na internetu, javnoj komunikaciji, vršnjačkom nasilju, kao i o njegovom uticaju na ostvarivanje prava nacionalnih manjina.
Saradnica-pravnica advokatske kancelarije iz Beograda, Tijana Kojić, rekla je da ljudi koji su javno prepoznatljivi moraju da vode više računa o onome što izreknu, jer je njihova odgovornost veća s obzirom da njihove izjave dostižu do šireg auditorijuma.
„Ako ste prepoznatljivi u društvu, ne samo kao javna ličnost, ako obavljate neku drugu odgovornu funkciju ili delatnost, ako ste u medijima, radnik u kulturi, profesor ili učitelj, morate da vodite računa o onome što govorite, jer vaša reč nosi određenu težinu“, navodi Kojić.
Ona upozorava da o tome naročito političari treba da vode računa i da se suzdržavaju govora mržnje, ali da se to odnosi i na medije, kao i na građane.
„I građani treba da se produhove kulturno, a mediji ne bi smeli da prikazuju neadekvatne sadržaje na televiziji koji podstiču govor mržnje, ne samo u medijima, nego posebno na internetu“, napominje Kojić.
Podseća da je internet danas jedan poseban medij koji ne daje mogućnost da ga sankcionišemo, da ga kontrolišemo na način na koji bi to trebalo.
„Sama činjenica da jedna kultura mržnje počinje da bude sveprisutna, naš prag tolerancije prema tome postaje sve veći i samim tim smanjuje se mogućnost da se prepozna da li je nešto što ljudi izreknu prihvatljivo ili je neprihvatljivo“, kaže Kojić.
Moramo biti svesni toga da nije dozvoljeno sve, navodi ona i dodaje, „da sloboda govora jeste pravo, ali ne apsolutno pravo, ako vi ugrožavate spokojstvo drugih“.
Kriminološkinja, Vida Vilić, kaže da se govor mržnje, kao oblik vršnjačkog nasilja dešava i na društvenim mrežama.
„Vršnjačko nasilje je u Srbiji kao i u svetu veoma zastupljeno, jer svi vidovi agresije i nasilja se reflektuju iz stvarnog sveta u onlajn, virtuelni svet, i ovo nasilje je još više opasno upravo po te najosetljivije grupe kao što su deca u osnovnim i srednjim školama“, smatra Vilić.
Ona upozorava da ovo nasilje ne traje samo dok su vršnjaci zajedno, već traje u kontinuitetu.
„Ovo nasilje traje 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji, jer se dešava i preko kompjutera, i preko mobilnih telefona. Takođe, veoma su bitne i posledice vršnjačkog nasilja koje se reflektuje kako na žrtve tako i na počinioce ovakvih dela, a studijom je utvrđeno da je čak 1,9 odsto žrtava sklonije samoubistvu u odnosu na njihove vršnjake“, ocenjuje Vilić.
Prema njenim rečima, sve je veća zastupljenost dovela do toga da se govori o ovom vidu vršnjačkog nasilja, međutim, sa druge strane, ne postoji pravni okvir, pravno sankcionisanje onlajn, sajber bulinga na društvenim mrežama.
Profesor na Fakultetu političkih nauka u Zagrebu, u Hrvatskoj, Siniša Tatalović, već se 30 godina bavi pravima nacionalnih manjina i govorom mržnje u Hrvatskoj, ali i implementacijom zakonskih propisa.
„To je jedan vrlo složen proces koji zavisi od tri aktera: od samih predstavnika nacionalnih manjina, zavisi od države koja donosi odgovarajuće zakonske propise i načina na koji ih tretira u praksi, ali i međunarodne zajednice, posebno Saveta Evrope i Evropske unije“, navodi Tatalović.
Hrvatska je najveći napredak u ostvarivanju prava nacionalnih manjina ostvarila u periodu od 2002. do 2013. godine kada je postala članica EU, kaže on i dodaje da je kasnije taj proces usporen, ali da je bilo i pokušaja uskraćivanja do tada postignutih prava.
„Sadašnja vlada ima povoljne uslove za ostvarivanja prava nacionalnih manjina jer ima osam manjinskih zastupnika u hrvatskom saboru koji su deo parlamentarne većine, dajući doprinos i opštim interesima političke zajednice. Ono što je u zakonima o pravima nacionalnih manjina to se i u praksi ostvaruje“, ocenjuje Tatalović.
Međutim, kako napominje, postoje i određeni pritisci koji dolaze iz društva, iz određenih grupa koje nisu zainteresovane za ostvarivanje prava nacionalnih manjina ili ih smatraju nepotrebnim.
„Oni vrše određene pritiske i prema vladi, a posebno prema određenim manjinskim zajednicama prema kojima vode čak i određenu kampanju u smislu vremena koje se vezuju za ratne okolnosti, ali i ratove iz 20. veka, i tu mislim na srpsku, bošnjačku, ali i romsku zajenicu koja je dugo bila diskriminisana“, kaže Tatalović.
On podseća da nacionalne manjine danas u Hrvatskoj imaju sve boje uslove za ostvarivanje svojih prava, kao i da romska manjina ima svog zastupnika u hrvatskom parlamentu.
Što se tiče položaja nacionalnih manjina, situacija u Subotici je mnogo bolja nego pre 10-15 godina, rekao je predsednik Skupštine grada Subotice Balint Pastor.
„Ne treba zaboraviti kakvo je stanje bilo 2003-2005. godine. Nekada su mediji svakodnevno izveštavali o incidentima na račun pripadnika nacionalnih manjina. Ali to je davna prošlost, to je iza nas i govori o zrelosti našeg društva i što smo svi mi zajedno napravili atmosferu u kojoj toga nema“, ocenjuje Pastor.
Podseća da su u tom pravcu načinjeni o određeni pravni koraci pa je i Krivični zakonik postao strožiji.
„U Krivičnom zakoniku 10 godina postoji jedna izmena kojom se delo učinjeno iz mržnje smatra otežavajućom okolnošću. Smatram da o ovim problemima treba razgovarati i treba ih iskoreniti u potpunosti“, kaže Pastor.
Pоkrајinski zаštitnik grаđаnа – оmbudsmаn, Zоrаn Pаvlоvić, poručuje treba da imamo nultu toleranciju prema svakom govoru koji izaziva bilo kakvu diskriminaciju na osnovu roda, pola, godina, seksualne opredeljenosti.
„Bez jednog tolerantnog i nediskriminatornog stava nećemo moći da dođemo do boljeg sutra i zajedničke budućnosti“, ocenjuje Pavlović.
On poručuje da o ovoj tremi treba stalno govoriti, i da je potrebno krenuti od nas samih, preko posrednika javne reči pa sve do nosilaca pravosudnih funkcija.
„Nesporna je uloga nezavisnih institucija koje trebaju da preuzmu svoj deo odgovornosti, da reaguju promptno, bez oklevanja na svaki govor mržnje, na svaki grafit, na svaku javno izgovorenu reč, bez obzira gde se ona nalazi, da li je na društvenim mrežama, i drugim mrežama za onlajn komunikaciju – ona zaslužuje javnu osudu“, smatra Pavlović.
Prema njegovom mišljenju, moramo da se ponašamo tolerantnije jedni prema drugima, da osuđujemo javno i lično svaki oblik diskriminatornog ponašanja.
„Pokrajinski ombudsman reaguje na govore mržnje, i ako imamo pritužbe, reagujemo na osnovu tih pritužbi, ali radimo i preventivno. Ako je reč o grafitu mržnje, tada nije dovoljno da ga uklonimo sa mesta gde se on nalazi nego da vidimo zbog čega je on nastao, protiv koga, kada, u kojoj meri se on javlja, da li se to ponavlja, da li je reč o pojedinačnom incidentu i događaju, ili je reč o nekoj široj poruci koja je usmerena prema nekoj zajednici“, navodi Pavlović.
On smatra da je važno raditi sa decom jer preventivni rad i širenje tolerancije kreće upravo od njih.
„Sloboda govora podrazumeva da se možemo svojim pravom služiti toliko otvoreno dok ne ugrožavamo prava drugih. A nove forme života i funkcionisanja, društvene mreže i Internet su prouzrokovali da govor mržnje bude vidljiviji, ali ne možemo govoriti o nekoj posebnoj ekspanziji“, kaže Pavlović.
Pokrajinski zaštitnik građana- ombudsman pripremio je i zbornik radova u kome su učesnici konferencije tematizovali govor mržnje i kao naš lokalni problem, ali i kao problem koji, zahvaljujući moći i uticaju društvenih mreža, nadilazi uske nacionalne granice i sve više postaje globalan.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
